Strate\u0161ko partnerstvo Rumunije i Japana pokazuje da su bilateralni odnosi podignuti na najvi\u0161i nivo – izjavio je predsednik Klaus Johanis, nakon potpisivanja, sa japanskim premijerom Fumiom Ki\u0161idom, u Tokiju, bilateralnog sporazuma. Tako\u0111e u utorak, predsednika Johanisa primio je japanski kralj Naruhito. Rumunija i Japan, predsednik Johanis, sada su bli\u017ee nego ikada. On je jo\u0161 dodao da je, u aktuelnom globalnom kontekstu, obele\u017eenom ratom i regionalnim tenzijama, va\u017eno da se oslonimo jedni na druge u odbrani osnovnih vrednosti koje nas defini\u0161u: \u017eelja za mirom i bezbedno\u0161c\u0301u, sloboda, demokratija i po\u0161tovanje ljudskih prava, me\u0111unarodni poredak zasnovan na pravilima. Potpisivanjem Strate\u0161kog partnerstva, ka\u017eu stru\u010dnjaci, bic\u0301e ubrzan razvoj rumunsko-japanske saradnje, pro\u0161irenjem portfelja akcija i projekata u svim oblastima od zajedni\u010dkog interesa. Kako prenosi Radio Rumunija, poseta predsednika Johanisa imala je i va\u017enu ekonomsku dimenziju, jer je Japan najvec\u0301i azijski investitor u Rumuniji. Oko 400 komercijalnih kompanija sa japanskim kapitalom u Rumuniji trenutno daje preko 40.000 radnih mesta. Potencijal rasta je zna\u010dajan, uklju\u010dujuc\u0301i i oblasti sa najvi\u0161im nivoom inovacija, kao \u0161to su razvoj tehnologije malih modularnih reaktora, proizvodnja i distribucija zelenog vodonika, proizvodnja optike velike snage, infrastruktura najnovije generacije ili zavr\u0161etak nove linije metroa u Bukure\u0161tu. Partnerstvo sa Japanom je drugo koje je Rumunija zaklju\u010dila sa jednom azijskom zemljom, posle partnerstva sa Ju\u017enom Korejom. Iz Japana je predsednik Johanis otputovao u Singapur. Rumunija je trec\u0301i najvec\u0301i dobavlja\u010d IT usluga iz Evropske unije u Singapuru, a njen interes je usmeren na produbljivanje i ja\u010danje ovog nivoa saradnje, pokretanjem novih bilateralnih projekata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Generalni inspektorat grani\u010dne policije (IGPF) obave\u0161tava da je samo u sredu vi\u0161e od sedam hiljada ukrajinskih dr\u017eavljana u\u0161lo preko grani\u010dnih punktova u Rumuniju. Prema saop\u0161tenju koje je u \u010detvrtak dostavljen medijima, po\u010dev od 10. februara 2022. godine, dve nedelje pre nego \u0161to je ruska vojska izvr\u0161ila invaziju na njihovu zemlju, u Rumuniju je u\u0161lo 3.705.317 ukrajinskih dr\u017eavljana. Vec\u0301ina je nastavila put ka zemljama zapadne Evrope, ali je oko 100 hiljada, prema bukure\u0161tanskim vlastima, odlu\u010dilo da ostane u Rumuniji. Prethodnog dana je parlament u Bukure\u0161tu usvojio deklaraciju podr\u0161ke Ukrajini, povodom obele\u017eavanja 24. februara, godinu dana od po\u010detka ruske invazije. Dokument, koji je velikom vec\u0301inom usvojila vladajuc\u0301a vec\u0301ina PSD-PNL-UDMR, na predlog USR (u opoziciji), o\u0161tro osu\u0111uje rat koji je Moskva pokrenula protiv suverene dr\u017eave, \u010dija je teritorija neotu\u0111iva i nedeljiva. Deklaracija ponovo potvr\u0111uje \u010dvrstu podr\u0161ku Rumunije za ono \u0161to naziva herojskom borbom ukrajinske dr\u017eave i naroda, kao i za podr\u0161ku nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, unutar me\u0111unarodno priznatih granica.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nije sve ru\u017ei\u010dasto u rumunsko-ukrajinskim odnosima. Tokom debata o deklaraciji podr\u0161ke Kijevu, predsednik AUR (nacionalisti\u010dke opozicije) D\u017eord\u017ee Simion insistirao je na za\u0161titi sunarodnika iz susedne zemlje. Tamo \u017eivi preko 400 hiljada etni\u010dkih Rumuna, vec\u0301ina njih u severnoj Bukovini, severnoj i ju\u017enoj Besarabiji i zemlji Herca, isto\u010dnim rumunskim teritorijama koje je 1940. godine, posle ultimatuma, aneksirao Staljinisti\u010dki Sovjetski Savez, a 1991. preuzela Ukrajina kao dr\u017eava naslednica. Nakon invazije ruskih trupa na Ukrajinu, brojni etni\u010dki Rumuni oti\u0161li \u200b\u200bsu na front pod ukrajinskom zastavom. U decembru 2022. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije izrazilo je svoje \u017ealjenje zbog zakona o nacionalnim manjinama u Ukrajini koji je usvojen u odsustvu novih konsultacija Venecijanske komisije. Mi\u0161ljenje Venecijanske komisije, smatra diplomatija u Bukure\u0161tu, svakako bi doprinelo obezbe\u0111ivanju sveobuhvatnog i jasnog teksta iz perspektive evropskih pravnih standarda po tom pitanju. Ministarstvo spoljih poslova tako\u0111e \u017eali je \u0161to je zakon usvojen u nedostatku adekvatnih konsultacija sa predstavnicima rumunske zajednice u Ukrajini, kako je tra\u017eio Bukure\u0161t. Rumunija, tako\u0111e navodi ministarstvo, u potpunosti podr\u017eava evropski put Ukrajine i razume prirodnu \u017eelju da se pribli\u017ei Evropskoj uniji, ali signalizira \u010dinjenicu da je neblagovremeno ubrzanje zakonodavnog procesa u ovoj oblasti zna\u010dajno uticalo na konsultacije sa predstavnicima nacionalnih manjina, koje je trebalo da bude su\u0161tinsko, pre usvajanja zakona.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlasti Ukrajine i Rumunije dogovorile su se da provere dubinu kanala na Dunavu koje kijevska administracija koristi za izvoz poljoprivrednih proizvoda – saop\u0161tili su zvani\u010dnici vlade dve zemlje. Dunav je va\u017ena transportna ruta za Ukrajinu, koja posle ruske invazije poku\u0161ava da ovim putem izvozi \u017eito i druge proizvode. Rumunske vlasti su pro\u0161log meseca izjavile da su zabrinute zbog indicija da Ukrajina jaru\u017euje kanal Bastroe, koji prolazi kroz ekolo\u0161ki osetljiv region, i pitale su da li mogu da provere situaciju na terenu. Kijev je negirao da bi produbljivanjem kanala prekr\u0161io svaki dogovor i proglasio se spremnim da Rumuniji, \u010dlanici Evropske unije i NATO-a, poka\u017ee obim bagerovanja. Provere c\u0301e po\u010deti ovog meseca. Bukure\u0161t se pla\u0161i uticaja koji bi radovi Ukrajinaca mogli da imaju na ekosistem delte Dunava, jedinstvenog podru\u010dja u Evropi, uvr\u0161tenog u svetsku ba\u0161tinu UNESCO-a. Ukrajinsko ministarstvo za infrastrukturu saop\u0161tilo je da je, nakon takozvanog \u010di\u0161c\u0301enja kanala, njegova dubina porasla sa 3,9 na 6,5 metara, odnosno skoro je udvostru\u010dena.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Strate\u0161ko partnerstvo Rumunije i Japana pokazuje da su bilateralni odnosi podignuti na najvi\u0161i nivo – izjavio je predsednik Klaus Johanis, nakon potpisivanja, sa japanskim premijerom Fumiom Ki\u0161idom, u Tokiju, bilateralnog sporazuma. Tako\u0111e u utorak, predsednika Johanisa primio je japanski kralj Naruhito. Rumunija i Japan, predsednik Johanis, sada su bli\u017ee nego ikada. On je jo\u0161 dodao […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":124897,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516336","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n