Nema\u010dki kancelar Olaf \u0160olc izjavio je u Bukure\u0161tu da podr\u017eava ulazak Rumunije u \u0160engen zonu ove godine. Tokom susreta sa predsednikom dr\u017eave Klausom Johanisom, \u0160olc je ocenio da je Bukure\u0161t ulo\u017eio velike napore za ulazak u \u0160engen. Sa svoje strane predsednik Johanis je podsetio da Rumunija ispunjava ulogu garanta bezbednosti na spoljnoj granici i da \u0107e ulazak u \u0160engen oja\u010dati ovu zonu. \u0160ef rumunske dr\u017eave je podvukao da je potrebno ve\u0107e priustvo snaga Severnoatlanskog saveza u Crnom moru i zahvalio Nema\u010dkoj na podr\u0161ci ja\u010danju Ju\u017enog krila, na misiju vazdu\u0161ne policije u Rumuniji u 2022. godini i na prisustvu struktura Alijanse u na\u0161oj zemlj. Glavna tema susreta bila je bezbednosna situacija u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu. U ponedeljak kancelar \u0160olc i predsednik Johanis vodili su trilateralne razgovore sa predsednicom Republike Moldavije Majom Sandu. \u0160ef rumunske dr\u017eave je obe\u0107ao dalju podr\u0161ku Bukure\u0161ta Moldaviji koja se suo\u010dava sa sistemasti\u010dkim hibridnbim pritiscima i poku\u0161ajima podrivanja ustavnog poredka. Republika Moldavija je najvulnerabilniji sused Ukrajine, dodala je Maja Sandu, i zemlji je potrebna ekonomska pomo\u0107 kao i pomo\u0107 za ja\u010danje kapaciteta nadle\u017enih institucija za bezbednost gradjana i odbrambenog sistema. U Bukure\u0161tu sa premjerom Nikolajem \u010cukom nema\u010dki kancelar vodio je razgovore o partnerstvu i razmeni iskustava, naro\u010dito u industrijskoj oblasti. Olaf \u0160olc je izjavio da je bilateralna trgovinska razmena dostigla novi rekord. Dinamika poslovanja je atraktivna za nove investicije, naro\u010dito u energetici, prehrambenoj industriji i digitalizaciji, oblast koja ima va\u017ean potencijal u Rumuniji, naglasio je Nikolaje \u010cuka.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Premijer Rumunije Nikolaje \u010cuka sastao se u Bukure\u0161tu i sa evropksom komesarkom za koheziju i reforme Elisom Fereira i evropskim komesarom za zapo\u0161ljavlanje i socijalna prava Nikolasom \u0160mitom. Tokom susreta istakmuti su pozitivni rezultati evropskih fondova na razvoj Rumunije i smanjenje zaostajanja medju regionima. Nikolaje \u010cuka je izrazio zahvalnost evropskim zvani\u010dnicima na podr\u0161ci za konfiguraciju programa politike kohezije i obe\u0107ao da \u0107e Vlada u Bukure\u0161tu saradjivati sa Evropskom komisijom kako bi se svaki evro namenjen Rumuniji koristio isklju\u010divo u javne interese. Sa svoje strane Elisa Fereira je pozitivno ocenila privredni rast Rumunije, a Nikolas \u0160mit istakao da evropski fondovi mogu podr\u017eati ekonomski i socijalni razvoj zemlje. Razgovori su bili usresredjeni i na pomo\u0107 Evropske unije u vreme energetske krize i ruske agresije na Ukrajinu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Poslani\u010dki dom Parlamenta Rumunije usvojio je izmene nacrta zakona o Krivi\u010dnom zakonu i Krivi\u010dnom postupku u skaldu sa predlogom Ministarstca pravde. Iako je u Senatu usvojen nacrt zakona koji predvidja da se \u0161teta od 50 000 evra proglasi zloupotrebom slu\u017ebenog polo\u017eaja, u Poslani\u010dkom domu je eliminisana ova granica. Eliminisanje granice za zloupotrebu slu\u017ebenog polo\u017eaja javnog funkcionera moglo bi da ima i ustavne posledice jer je Ustavni sud Rumunije ranije preporu\u010dio da se za zloupotrenu predvidi jedna granica. Podse\u0107amo da su izmene dva zakona predvidjane Nacionalnim programom oporavka i otpornosti, obavezu koju je Rumunija preuzela u zamenu za fondove Evropske unije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada u Bukure\u0161tu ograni\u010dila je cenu polisa obaveznog osiguranja vozila u narednih \u0161est meseci kao i provizije brokera na 8%. Odluka je doneta posle bankrotstva Euroinsa, osiguravaju\u0107eg dru\u0161tva sa najve\u0107om tr\u017ei\u0161nom kvotom. Cena polisa obaveznog osiguranja vozila je utvrdjena sa ciljem da se za\u0161tite vlasnici automobila od velikih poskupljenja posle sli\u010dnog bankrotstva kompanije City Insurance pre dve godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Narodna banka Rumunije donela je odluku da se referentna kamatna stopa zadr\u017ei na dosada\u0161njem nivou od 7%. kao i kamatna stopa od 8%pod kojom komercijalne banke mogu pozajmljivati novac od Centralne banke i kamate od 6% na depozite banaka kod Centralne banke. Prema procenama godi\u0161nja stopa inflacije smanjena je na 15,52% u februaru sa 16,37% u decembru 2022. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zima se u aprilu vratila u nekoliko rumunskih zona. Zabele\u017eene su obilne ki\u0161e i sne\u017ene padavine skoro u celoj zemlji. U mnogim zonama izmerene su zimske teperature. Drumski i vazdu\u0161ni saobra\u0107aj odvijali su se ote\u017eano, vi\u0161e osoba je ostalo blokirano na nacionalnim i okru\u017enim putevima zbog smetova, a na pojedinim putevima saobra\u0107aj je obustavljen. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nema\u010dki kancelar Olaf \u0160olc izjavio je u Bukure\u0161tu da podr\u017eava ulazak Rumunije u \u0160engen zonu ove godine. Tokom susreta sa predsednikom dr\u017eave Klausom Johanisom, \u0160olc je ocenio da je Bukure\u0161t ulo\u017eio velike napore za ulazak u \u0160engen. Sa svoje strane predsednik Johanis je podsetio da Rumunija ispunjava ulogu garanta bezbednosti na spoljnoj granici i da […]<\/p>\n","protected":false},"author":106,"featured_media":124920,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516340","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n