Austrija ne mo\u017ee da saop\u0161ti ta\u010dan datun ulaska Rumunije u \u0160engen, zonu slobodnog protoka ljudi, roba, kapitala i usluga, jer \u0160engen ne funkcionise-zaklju\u010dio je Gerhard Karner, austrijski ministar unutra\u0161njih poslova za vreme nedavne posete Bukure\u0161tu. Izjava je delovala kao hladan tu\u0161 na politi\u010dke faktore odlu\u010divanja u glavnom gradu Rumunije. Za ministra unutra\u0161njih poslova Rumunije, liberala Lu\u010dijana Bodea, poseta je bila namenjena odledjivanju bilateralnih odnosa izmedju dve dr\u017eave. Podse\u0107amo da je Hrvatska u\u0161la u \u0160engen zonu 1. januara 2023. godine. U decembru pro\u0161le godine na zasedanju Saveta za pravosudje i unutra\u0161nje poslove doneta je odluka o ulasku Hrvatske, dr\u017eave koja je postala \u010dlanica Evropske unije tek 2013. godine. Ali kandidature Rumunije i Bugarske nisu prihva\u0107ene jer je Austrija glasala protiv Rumunije, a Holandija iskoristila pravo veta u slu\u010daju Bugarske. ,,Ovo je nepravedna odluka Austrije koja mo\u017ee da uti\u010de negativno na evropsko jedinstvo i koheziju koje su nam potrebne u sada\u0161njem geopoliti\u010dkom kontekstu-izjavio je tada predsednik Rumunije Klaus Johanis. Liberalni premijer Nikolaje \u010cuka, kao ina\u010de i Lu\u010dijan Bode, izrazio je ,,duboko razo\u010daranje“ neispunjavanjem konsenzuza u Savetu za pravosudje i unutra\u0161nje poslove.“ Katalin Drula, lider opozicione Unije spasite Rumuniju (USR) izjavio je tada da je odluka duboko nepravedna i da Bode treba da podnese ostavku. Djordje Simion, predsednik opozicione nacionalisti\u010dke partije Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) zahtevao je ostavku celog kabineta i ocenio da je odluka u Briselu zvu\u010dni poraz cele rumunske diplomatije. Situacija se nije promenila ni pola godine kasnije. Rumunija je i dalje van \u0160engena, a u Bukure\u0161tu niko nije podneo ostavku. Mogu\u0107i potpisnici ostavke \u010dude se kako u zemlji raste evroskepticizam i njihova izborna kvota naglo opada.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis zavr\u0161io je jednonedeljnu ju\u017enoameri\u010dku turneju zvani\u010dnom posetom Argentini. Turneja je po\u010dela posetom Brazilu gde se \u0161ef rumunske dr\u017eave sastao sa svojim brazilskim kolegom Luizom Inasion Lulom da Silvom i predstavnicima lokalnih vlasti Ria de \u017daneira. Dvojica dr\u017eavnika potpisala su zajedni\u010dku deklaraciju o razvoju bileteralnih odnosa u mnogimm oblastima. Predsednik Brazila je izjavio da od politi\u010dkih i trgovinskih odnosa sa Rumunijom nisu manje va\u017enji ljudski odnosi jer u Braziliu \u017eivi zajednica od 40 000 osoba rumunskog porekla. Druga etapa predsedni\u010dke turneje odvijala se u \u010cileu, gde je Klaus Johanis vodio razgovore sa \u010dileanskim predsednikom Gabrijelom Bori\u0107em. Johanis i Bori\u0107 dogovorili su se o unapredjenju bilateralne saradnje u oblastima trgovine, investicija i drugimm oblastima. Ovim povodom potpisan je memorandum o saradnji nadle\u017enih institucija za upravljanje hitnim situacijama u slu\u010dajevima zemljotresa i \u0161umskih po\u017eara. Klaus Johanis je saop\u0161tio da \u0107e se do kraja teku\u0107e godine na Univerzitetu u Santiagu de \u010cileu otvoriti prvi Lektorat rumunskog jezika. I u Buenos Airesu, prema zvani\u010dnim saop\u0161tenjima, razgovori rumunskog predsednika sa svojim argentinskim kolegom Albertom Fernandezom usresredili su se na dinamizaciju bilateralnog politi\u010dko-diplomatskog dijaloga. Potpisana su dva memoranduma o razumevanju, prvi u oblasti hitnih situacija , a drugi u oblast istra\u017eivanja poljoprivrede i za\u0161tite \u017eivotne sredine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska dr\u017eava je na za\u010delju Evrope po po\u0161tovanju i garantovanju slobode i sigurnosti \u0161tampe kao i neograni\u010denom pristupu informacijama od javnog interesa-izjavila je predsednica nevladine organizacije ActiveWatch Liana Ganea. Njena izjava dolazi posle konstatacije podpredsednice Evropske komisije za vrednosti i transparentnost Vere Jurove da ,, stanje \u0161tampe u Rumuniji nije ru\u017ei\u010dasto i da ima dosta prostora za pobolj\u0161anje “.Jedan od glavnim problema sa kojim se suo\u010davaju mediji, po oceni dve gospodje, je taj da velike politi\u010dke stranke finansiraju netransparentno \u0161tampu, \u0161to stavara opravdane sumnje da je politi\u010dka agenda medija iskrivljena. Istovremeno, medijski glasovi koji ktitikuju politi\u010dku vlast postali su meta diskreditacije na inicijativu politi\u010dkih aktera ili medijskih institucija sa bogatom istorijom koja odudara od profesionalne etike. Novinari \u010desto postaju mete pretnji \u010dak i smr\u0107u. Pro\u0161le godine sudovi su izrekli dve krivi\u010dne kazne protiv osoba za krivi\u010dna dela ugro\u017eavanja \u017eivota novinara.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Od 10. februara 2022. godine, dve nedelje pre ruske agresije na Ukrajinu, u Rumuniju je u\u0161lo \u010detiri miliona ukrajinskih dr\u017eavljana. Ve\u0107ina je nastavila put ka Zapadu, a 100 000 Ukrajinaca odlu\u010dilo je da ostanu u na\u0161oj zemlji. Vlada u Bukure\u0161tu donela je odluku prema kojoj osobe koje primaju izbeglice iz Ukrajine imaju pravo na nadoknadu tro\u0161kova za sme\u0161taj i hranu do kraja teku\u0107e nedelje. Kasnije \u0107e na snagu stupiti nova pravila. Od 1. maja vlasnici iznajmljenih stanova ukrajinskim izbeglicama primi\u0107e \u010detvoromese\u010dni pau\u0161alni iznos za sme\u0161taj i hranu. Novac se izdvaja iz bud\u017eeta inspektorata za hitne situacije. Nakon \u010detvoromese\u010dnog perioda, finansijska pomo\u0107 odobri\u0107e se samo za sme\u0161taj do kraja godine, a izbeglicama se preporu\u010duje da se prijave agencijama za zapo\u0161ljavanje radne snage kako bi mogli da se zaposle i da primaju pomo\u0107 za nezaposlenost.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pobednik pro\u0161logodisnjeg Kupa Rumunije u fudbalu tim \u0160ep\u0161i Sfantu George izborio je ponovo plasan u finale Kupa, gde \u0107e odmeriti snage sa Univerzitateom iz Klu\u017ea. U polufinalu \u0160ep\u0161i je sa 3:0 savladao \u0161ampiona Rumunije CFR Klu\u017e, dok je Univerzitetea sa 1:0 pobedila UTA-u iz Arada. Na Evropskom prvenstvu u rvanju u Zagrebu rumunska delegacija osvojila je dve zlatne i tri bronzane medelje. Zlatne medalje osvojile su Andreea Ana i Aleksandra Angel , a bronzane Katalina Aksente, Kristina Ince i Denis Mihaj.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Austrija ne mo\u017ee da saop\u0161ti ta\u010dan datun ulaska Rumunije u \u0160engen, zonu slobodnog protoka ljudi, roba, kapitala i usluga, jer \u0160engen ne funkcionise-zaklju\u010dio je Gerhard Karner, austrijski ministar unutra\u0161njih poslova za vreme nedavne posete Bukure\u0161tu. Izjava je delovala kao hladan tu\u0161 na politi\u010dke faktore odlu\u010divanja u glavnom gradu Rumunije. Za ministra unutra\u0161njih poslova Rumunije, liberala […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":124920,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516343","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n