Hitnom uredbom, usvojenom u \u010detvrtak, koaliciona vlada Rumunije odlu\u010dila je da smanjii javne tro\u0161kove zbog prekomernog bud\u017eetskog deficita. Javne institucije imaju obavezu da smanje rashode za 10 %, za 50% da se smanji broj savetnika javnih funkcionera i da se ograni\u010di mandat jedne osobe na dva upravna odbora nacionalnih kompanija ili drugih javnih institucija. Suspendovana su i zapo\u0161ljavanja u javnim institucijama sa izuzetkom zdravstva i obrazovanja. Od aprila 2020. godine Rumunija kuburi sa prekomernnim bud\u017eetskim deficitom. Iako je od 2021. godine bud\u017eetski deficit u silaznom trendu i dalje je vi\u0161i od predvidjenog od 3% u Paktu o stabilnosti i privrednom rastu. Prema procenama, hitnom uredbom u\u0161tede\u0107e se oko jedne miliarde evra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prosvetni radnici organizovali su u ove nedelje protesni mar\u0161 ispred sedi\u0161ta Vlade i Parlamenta Rumunije. Na protestu su u\u010destvovali profesori i u\u010ditelji, nastavno i nenastavno osoblje. Glavne sindikalne federacije zahtevaju pove\u0107anje li\u010dnih dohodaka u skaldu sa dru\u0161tvenim zna\u010dajem profesije i li\u010dni dohodak profesora pripravnika do nivoua bruto prose\u010dne plate u privredi. Demonstranti su tra\u017eili i indekasciju plata sa stopom inflacije, isplatu prekovremenog rada pomo\u010dnog i nenastavnog osoblja i dodatak za te\u0161ke uslove rada. Prosvetni radnici tra\u017ee takodeje da im se isplate putni tro\u0103kovi i neiskori\u0161\u0107eni godi\u0161nji odmor. Sindikati zahtevaju i pove\u0107anje investicija u materijalnu bazu i infrastrukturu, i prete generalnim \u0161trajkom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski poslanici izglasali su paket zakona o vaspitanju i obrazovanju, za koji Ministarstvo prosvete, inicijator zakonske izmene, ka\u017ee da je usmeren na re\u0161avanje hroni\u010dnih problema sistema, pre svega na spre\u010dvanje napu\u0161tanje skole i funkcionalne nepismenosti. Prema re\u010dima resorne ministarke, Lidjije Deka, investicije, prednost defavorizovanim zonama prilikom bud\u017eetskih izdvajanja i mere usmerene na uspe\u0161no odvijanje vaspitnog procesa glavni su stubovi ovog zakonskog paketa. Kada je re\u010d o srednjem obrazovanju, ostavlja se mogu\u0107nost gimnazijama da, osim nacionalne evaluacije, organizuju prijemne ispite za 50 % mesta. Istovremeno, religija postaje opciona discilpina na maturskom ispitu i pro\u0161iruje se i program obezbedjivanja \u0161kolskog pribora za u\u010denike iz defavorizovanih sredina. Izmene su predvidjene i u Zakonu o univerzitetskom obrazovanju. Predvidjaju se velike kazne za prodaju ili kupovinu nau\u010dnih radova , referata i diploma.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Bukurestu je teku\u0107e nedelje otvoren Evropski centar nadle\u017ean za sajber bezbednosti. Cilj centra je podsticanje inovacija i industrijske politike u oblast sajber bezbednosti i razvoj i koordinisanje projekata Evropske unije u ovoj oblasti. Centar \u0107e upravljati projektima operacijonih centara bezbednosti u sklopu predloga Komisije o formiranju evropskog sajber \u0161tita i saradjiva\u0107e sa nacionalnim centrima za koordinaciju u cilju osnivanja ekosistema za inovaciju i konkurentnost u oblast sajber bezbednosti u celoj Evropskoj uniji. Komesar za unutra\u0161nje tr\u017ei\u0161te, Tjeri Breton, izjavio je da je sajber bezbednost su\u0161tinski prioritet, i da za\u0161tita digitalne suverenosti Evropske unije nala\u017ee zajedni\u010dke napore. ,,Evropski centar nadle\u017ean za sajber bezbednost okuplja resurse i najbolje eksperte iz Evropske unije sa zadatkom da razvija inovatorska re\u0161enja za odbranu od sajber opasnosti i da oja\u010da otpor na napade. Rade\u0107i zajedno, mo\u017eemo stvoriti sigurniji i bezbedniji digitalni svet za sve evropljane “, naglasio je briselski zvani\u010dnik.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vojnim i religioznim sve\u010danostima, Rumunija je 10. maja obele\u017eila Dan nacionalne nezavisnosti. 10. maja 1877. godine Pinc Karol I potpisao je Deklaraciju o nezavisnosti Rumunije od Otomanskog carsta. Istog dana ali \u010detiri godine kasnije odr\u017eano je krunisanje kralja Karpol I. 10. maj 1881. godine slavio se kao Dan kraljevstva do dolaska komunista na vlast. 9. maja obele\u017een je i Dan Evrope. U poruci povodom praznika, predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je da Evropa nije zauvek primljeni dar, ve\u0107 je treba braniti stalno jer su ugro\u017eene njene vrednosti, na kojima se oslanjao svetski mir posle Drugog svetskog rata, a na globalnom nivou postoji trend rascepkanosti i novog geopoliti\u010dkog preme\u0161tanja. ,,Brane\u0107i Evropu, branimo sebe, na\u0161u bezbednost i prosperitet. Evropski odgovori na sada\u0161nje izazove re\u0161enja su za budu\u0107nost na\u0161ih d\u017eavljana“ , naglasio je predsednik Rumunije. Klaus Johanis je izrazio uverenje da \u0107e podr\u0161ka rumunskih dr\u017eavljana Evropskoj uniji i njenim osnovnim vrednostima ostati na istom nivou.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Hitnom uredbom, usvojenom u \u010detvrtak, koaliciona vlada Rumunije odlu\u010dila je da smanjii javne tro\u0161kove zbog prekomernog bud\u017eetskog deficita. Javne institucije imaju obavezu da smanje rashode za 10 %, za 50% da se smanji broj savetnika javnih funkcionera i da se ograni\u010di mandat jedne osobe na dva upravna odbora nacionalnih kompanija ili drugih javnih institucija. Suspendovana […]<\/p>\n","protected":false},"author":110,"featured_media":124920,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516345","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n