Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je u \u010detvrtak u Ki\u0161injevu na drugom samitu Evropske politi\u010dke zajednice da je od izuzetnog zna\u010daja podr\u0161ka Ukrajini, zemlji koja je meta nemilosrdnih napada Rusije. \u0160ef rumunske dr\u017eave je dodao da je samit u Republici Moldaviji ilustrativan za evropsku vokaciju ove zemlje, za ozbiljne napore na pravcu reformi za pristupanje Evropskoj uniji i da dokazuje koncentraciju usmerenu na celo isto\u010dno susedstvo i region Crnog mora. Johanis je pozdravio prisustvo Volodimira Zelenskog, predsednika Ukrajine na samitu. Ja\u010danje Republike Moldavije predstavlja i ja\u010danje strate\u0161kog otpora Evrope, ocenio je \u0161ef rumunske dr\u017eave. Skoro 50 \u0161efova dr\u017eava i vlada okupilo se u Ki\u0161injevu. Doma\u0107in samita, predsednica Moldavije Maja Sandu, precizirala je da je prisustvo evropskih lidera nedvosmislen dokaz da Moldavija nije sama. Samitu su prisustvovali i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik evropske diplomatije \u017dozep Borel. Okupljeni lideri zazgovrali su o bnezbednosti i miru, razvoju ekonomske i socijalne infrastrukture na evropskom prostoru kao i o ratu u Ukrajini. Evropska politi\u010dka zajednica je medjuvladin format za raspravu i platforma za politi\u010dku kordinaciju evropskih dr\u017eava u cilju unapredjenja politi\u010dkog dijaloga i saradnje u oblastima od zajedni\u010dkog interesa, ja\u010danja bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta na kontinentu. Prvi samit Evropske politi\u010dke zajednice odr\u017ean je u oktobru pro\u0161le godine u Pragu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Posle nove runde pregovora sa predstavnicima rumunske vlade, sindikati prosvetnih radnika saop\u0161tili su da \u0107e se generalni strajk nastaviti i u utorak posle kratke pauze zbog praznika. Podse\u0107amo da je Vlada usvojila hitnu uredbu koja predvidja pove\u0107anje li\u010dnih dohodaka nastavnog i pomo\u0107nog osoblja za oko 200 evra i za oko 80 evra za nenastavno osoblje. Sindikati smatraju da su ova pove\u0107anja nedovoljna i odbacuju predlog Vlade da se naredna pove\u0107anja li\u010dnih dohodaka odvijaju etapno, najkasnije 3 godine nakon stupanja na snagu novog zakona o li\u010dnim dohocima. Predstavnici Vlade obe\u0107avaju da \u0107e se li\u010dni dohodak profesora pripravnika uskladiti sa prose\u010dnom mesecnom platom u privredi. Predsednik Rumunije Klaus Johanis izrazio je nadu u povratak profesora u u\u010dionice u utorak i pozvao prosvetne radnike da ne ugro\u017ee odr\u017eavanje nacionalnih ispita. Pored \u0161trajka u poslednje vreme odr\u017eani su i masovni uli\u010dni protesti u Bukurestu i drugim gradovima zemlje. Sindikati zahtevaju pove\u0107anje li\u010dnih dohodaka svih zaposlenih u obrazovnom sistemu za 25% , a za profesore pripravnike li\u010dni dohodak u visini bruto mese\u010dne plate u privredi, odnosno oko 800 evra. \u0160trajk prosvetnih radnika nezadovoljnih li\u010dnim dohocima i uslovima rada po\u010deo je 22, maja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pored prosvetnih radnika, i zatvorski policajci protestuju. Oni su odbili predlog o pomeranju granice za starosnu penziju na 65 godina \u017eivota jer tvrde da je \u017eivotni vek zaposlenih u ovoj oblasti od samo 62. godine. U sredu mnogi zatvorski policajci odlo\u017eili su po\u010detak radnog dana nezadovoljni li\u010dnim dohocima i uslovima rada. I zapisni\u010dari su najavili proteste nezadovoljni produ\u017eavanjem granice za starosnu penziju na 65. godina. U Bukure\u0161tu vi\u0161e stotina \u017eelezni\u010dara organizovalo je protesni miting zahtevaju\u0107i pobolj\u0161anje uslova rada i dono\u0161enje podsticajnog sistema. \u017delezni\u010dari zahtevaju da se odredbe zakona o li\u010dnim dohocima primene svim zaposlenima, da se dodele vau\u010deri za godi\u0161nji odnor i izmeni obra\u010dunski sistem.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pred rumunski poslanicima je nacrt zakona o reformi penzijskog sistema pravobranilaca i zaposlenih u organima reda. Reforma u ovoj oblasti predvidjena je Nacionalnim programom oporavka i otpornosti. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) zalagala od samog po\u010detks za eliminisanje posebnih penzija. Amandmani vladaju\u0107e koalicije usvojeni su pre nego \u0161to je nacrt zakona stigao u Poslani\u010dki dom . Jedan od amandmana odnosi se na uskladjivanje radnog sta\u017ea sa javnim penzijskim sistemom kako bi se ukinuli izuzeci, tako da diplomate i pomo\u010dno osoblje sudskih instanci mogu da se penzioni\u0161u kada napune 65 godina \u017eivota. Menja se osnovica za obra\u010dun posebnih penzija. Ako su se do sada posebne penzije obra\u010dunavale vode\u0107i ra\u010duna o primanjima u poslednjih 12 meseci, od sada se ovaj period produ\u017eava na 300 meseci. Osim ove izmene, nijedna posebna penzija ne mo\u017ee da bude ve\u0107a od li\u010dnog dohotka u doti\u010dnoj oblasti. Visoki savet sudstva kritikovao je nacrt sa napomenom da bi naglo pove\u0107anje starosne granice na 65 godina \u017eivota za starosnu penziju sudija i tu\u017eilaca moglo da ostavi sistem bez 1500 pravobranilaca.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je u \u010detvrtak u Ki\u0161injevu na drugom samitu Evropske politi\u010dke zajednice da je od izuzetnog zna\u010daja podr\u0161ka Ukrajini, zemlji koja je meta nemilosrdnih napada Rusije. \u0160ef rumunske dr\u017eave je dodao da je samit u Republici Moldaviji ilustrativan za evropsku vokaciju ove zemlje, za ozbiljne napore na pravcu reformi za pristupanje […]<\/p>\n","protected":false},"author":106,"featured_media":124920,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516348","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n