Poslednju nedelju pre zavr\u0161etka redovnnog zasedanja Parlament Rumunije posvetio je usvajanju Penzijskog zakona. U ponedeljak poslanici i senatori eliminisali su posebne penzije parlamentaraca i najzad odustali od ove privilegije, koju \u0161tampa i javno mnjenje smatraju nemoralnom. U sredu su usvojena jo\u0161 dva va\u017ena nacrta zakona. Nacrt zakona o istovremenom primanju penzije i li\u010dnog dohotka u javnom sistemu. Ovom zakonu ne podle\u017eu medjutim lokalni izabranici i parlamentarci, prosvetni i zdravstveni radnici kao i zaposleni u Rumunskoj akedemiji, Nacionalnoj banci i pojedinim nacionalnim agencijama. Izglasan je i Nacrt zakona o reformi slu\u017ebenih penzija koje se samo delimi\u010dno baziraju na doprinosu za penzijsko osiguranje. Ove penzije u\u017eivaju pravobranioci, vojno osoblje, diplomate, funkcioneri, osoblje Revizorskog suda i avijati\u010dari. Posle mnogobrojnih usvojenih amandmana primena reforme odla\u017ee se za pet godina, tako da do 2028. godine pravobranioci, sudije i vojnici mogu da se penzioni\u0161u po starom zakonu. Postepeno se pove\u0107ava granica za starosnu penziju i za pravo na penziju pravobraniocima je potreban radni sta\u017e od najmanje 25 godina u ovoj struci. Penzije ve\u0107e od prose\u010dne plate u privredi oporeziva\u0107e se sa 15%. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR), zagovornica eliminacije svih posebnih penzija, glasala je protiv nacrta zakona sa napomenom da \u0107e u Rumuniji i posle stupanja ovog zakona na snagu posebne penzije u\u017eivati 210 000 osoba. Visoki kasacioni sud Rumunije smatra da su pomenuti zakoni u suprotnosti sa ustavom zemlje. Reforma slu\u017ebenih penzija predvidjena je i Nacionalnim programom oporavka i otpornosti. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sa 49 od ukupno 51 zacrtanog cilja Rumunija je polo\u017eila ispit pred Evropskom komisijom koja je odobrila drugi zahtev na\u0161e zemlje za isplatu tran\u0103e predvidjene Nacionalnim programom oporavka i otpornosti u visini od 3,22 miliarde evra. Zbog dva neispunjena cilja iz energetske oblasti Bukure\u0161t \u0107e uknji\u017eiti oko 53 miliona evra manje od Evropske unije, ali ima na na raspolaganju \u0161est meseci nadoknadi nedostatke. Premijer Mar\u010del \u010colaku je izjavio da pozitivna procena evropske komisije ohrabruje Vladu Rumunije i obe\u0107ao da \u0107e se brzo ostvariti ovi energetski ciljevi. Za realizaciju Plana oporavka i otpornosti Rumunije Evropska unija izdvaja 29 miliardi evra i do sada je odobrila dve tran\u0161e u ukupnoj vrednosti od 3,8 miliardi evra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska unija izdvoji\u0107e 10 miliona evra pomo\u0107i farmerima pogodjenim masovnim uvozom jeftinih \u017eitarica iz Ukrajine. Ova druga pomo\u0107 farmerima izdvaja se iz Rezervnog fonda Unije. Od ukupno pet \u010dlanica Evropske unije koje se granice sa Ukrajinom ili se nalaze u neposrednoj blizini ove zemlje, Poljskoj i Rumuniji namanjeni su najve\u0107i fondovi. Poljskoj je odobren iznos od 40 miliona evra a Rumuniji 30 miliona. Ova dva paketa pomo\u0107i Rumuniji iznose 40 miliona evra, a Vlada na\u0161e zemlje ima i saglasnost Evropske komisije da duplira ovu pomo\u0107. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Lideri zamalja \u010dlanica Severnoatlanskog saveza i generalni sekretar Jens \u0160toltemberg sastali su se u Hagu na skupu o pripremama za savezni\u010dki Samit u Vilnjusu polovinom jula meseca. Na skupu je u\u010destvovao i predsednik Rumunije Klaus Johanis koji je u Holandiji ponovo istakao da je Rusija sada i ubudu\u0107e neposredna i najdirektnija pretnja po evroatlansku bezbednost. Predsednik Johanis je dodao da saveznici treba da budu sposobni i spremni da jo\u0161 vi\u0161e konsoliduju polo\u017eaj i da i dalje pru\u017ee potrebnu pomo\u0107 Ukrajini i najvulnerabilnijim partnerima, posebno Republici Moldaviji. Zbog strate\u0161kog polo\u017eaja, Rumunija je posebno zaiteresobvana za dodatno ja\u010danje isto\u010dnog krina NATO-a i to koherentnimm i unitarnim pristupom, strukturama, potrebnom opremom i komandim i kontrolim anga\u017emanima. Ako su saveznici u Bukure\u0161tu 2008 godine odlu\u010dili da \u0107e Ukrajina postati \u0107lanica NATO-a u Vilnjusu treba napraviti korak napred, smatra \u0161ef rumunske dr\u017eave.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kulturni monopol nedelje pripada 30. Medjunarodnom pozori\u0161nom festivalu u Sibinju. Tokom trajanja festivala, ovaj transilvanski grad koji nosi obele\u017eje saksonskog nasledja ne spava. Zahvaljuju\u0107i dvoranama Poziri\u0161ta ,,Radu Stanka“, nekonvencionalnim zonama, crkvama, trgovima i srednjovekovnim ulicama, Sibinj je bio ponovo velikodu\u0161an doma\u0107in umetnosti spektakala.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Poslednju nedelju pre zavr\u0161etka redovnnog zasedanja Parlament Rumunije posvetio je usvajanju Penzijskog zakona. U ponedeljak poslanici i senatori eliminisali su posebne penzije parlamentaraca i najzad odustali od ove privilegije, koju \u0161tampa i javno mnjenje smatraju nemoralnom. U sredu su usvojena jo\u0161 dva va\u017ena nacrta zakona. Nacrt zakona o istovremenom primanju penzije i li\u010dnog dohotka u […]<\/p>\n","protected":false},"author":110,"featured_media":125002,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516352","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n