Koaliciona vlada Rumunije, sastavljena od Socijaldemokratske partije (PSD) i Nacionalne liberalne partije (PNL) preuzela je u utorak pred Parlamentom odgovornost za korenitu fiskalnu reformu, jednu od najobimnijih u poslednjim godinama. Paket mera predvidja niski pdv na prehrambene proizvode, lekove i ogrevna drva, pova\u0107anje minimalne plate u privredi sa 600 na 660 evra i dodatno oporezivanje profita banaka i velikih kompanija. Istovremeno konfiskova\u0107e se nezakonito ste\u010dena imovina i uvodi se porez od 70% na finansijska sredstva koja se ne mogu opravdati. U skladu sa novim merama, zaposleni u industriji IT sa li\u010dnim dohocima iznad 2000 evra mese\u010dno imaju obavezu da plate porez na dohodak, a bud\u017eetski radnici sa platama ve\u0107im od 1600 evra mese\u010dno gube se pravo na vau\u010dere za godi\u0161nji odmor i bonove za topli obrok. Uvodi se i poseban porez na stanove skuplje od 500 000 evra ako vlasnici za ove nisu uzeli stambeni kredit. Reforma predvidja i minimalni porez na ukupni dohodak, smanjenje broja rukovode\u0107ih funkcija u javnom sektoru i plafoniranje raznih dodataka. Dru\u0161tveno-ekonomski savet, nezavisno telo, upozorio je da bi pokrivanje bud\u017eetskog deficita fiskalnim optere\u0107enjem privatnog sektora moglo da donese suprotne efekte. Opozicione stranke Unija spasite Rumuniju i (USR) i Snaga desnice (FD) obrati\u0107e se Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti novih fiskalnih mera.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Senata Rumunije Nikolaje \u010cuka izjavio je na Evropskoj konferenciji predsednika parlamenata zemalja \u010dlanica Seveta Evrope u Dablinu da populizam pogadja demokratiju i ugro\u017eava gradjanska prava. \u010cuka je dodao da su u kontekstvu rata na granici, uloga nacionalnih parlamentara i izazovi za reprezentativnu demokratiju u nestabilnim vremenima od izuzetnog interesa za Rumuniju, \u010dlanicu Evropske unije i Severnoatlanskog saveza. Rumunija \u0107e biti uz Ukrajinu u procesu obnove ove zemlje, proces koji treba da se odvija istovremeno sa reformama za ja\u010danje prava i gradjanskih sloboda, naglasio je Nikolaje \u010cuka. Na skupu razmatrali su se i posledice ruske vojne agresije na Ukrajinu, izazovi za demokratiju u nestabilnim vremenima i ravnopravnost i diverzitet u javnoj zastupljenosti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija koja ima granicu od 650 km. sa Ukrajinom vodi stalne konsultacije sa saveznivcima iz Severnoatlanskog saveza o razvoju situacije na granici posle identifikovanja nekoliko olupina najverovatnije ruskih dronova palih na teritoriji Rumunije, u Delti Dunava. Drugi incident ove vrste registrovan je ove nedelje na ukrajinskoj obali Dunava, u zoni naselja Orlovka, gde je nekoliko dronova oboreno u blizini jednog broda sa rumunskim dr\u017eavljanima koji su se uputili ka rumunskom gradu Isak\u010da. Posle ove epizode Genaral\u0161tab rumunske vojske organizovao je video konferenciju sa predstavnivcima lokalnih vlasti okruga Brajila, Konstanca, Galaci i Tul\u010da. Predstavljena je bezbednosna situacija, proces javnog komuniciranja vojske, pripreme stanovn\u0161tva, privrede i teritorije za odbranu i zakonske odgovornosti institucija nacionalne odbrane. Ministarstvo odbrane zatra\u017eilo je od Parlamenta da odobri program nabavke 32 aviona F-35 iz SAD u cilju o\u010duvanja solidnog odbrambenog kapaciteta. Iznos od 6,5 miliardi dolara koristi\u0107e se za nabavku aviona, motora, logisti\u010dke podr\u0161ke, obuku pilota i osoblja i simulatore letenja. Pro\u0161le godine Rumunija je donela odluku da nabavi 32 polovna borbena aviona F-16 iz Norve\u0161ke. Bukure\u0161t je 2016. godine iz Portugalije nabavio 17 polovnih aviona F-16. Podse\u0107amo da je Rumunija ove godine pove\u0107ala vojne izdatke sa 2 na 2,5% bruto nacionalnog proizvoda.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tim MMF doputovao je u Bukure\u0161t na godi\u0161nju analizu rumunske privrede. Do 4. oktobra medjunarodni eksperti vodi\u0107e razgovore o ekonomskim politikama i privrednim tokovima sa predstavicima Ministarstva za finansije, Narodne Banke i nevladinih agencijama. Tim MMF-a sasta\u0107e se i sa predstavnicima privatnog sektora i nevladimim organizacijama. Sa druge strane Evropska banka za obnovu i razvoj korigovala je u poslednjem izve\u0161taju na dole prognozu o privrednom rastu Rumunije ove godine sa 2,5% na 1,8% i privredni rast zemlje od 3,2% u 2024. godini. Prema procenama Evropske banke za obnovu i razvoj bud\u017eetski deficit mogao bi u 2023. godini da dostigne 7%, za 2,6% ve\u0107i nego u prethodnom izve\u0161taju.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Koaliciona vlada Rumunije, sastavljena od Socijaldemokratske partije (PSD) i Nacionalne liberalne partije (PNL) preuzela je u utorak pred Parlamentom odgovornost za korenitu fiskalnu reformu, jednu od najobimnijih u poslednjim godinama. Paket mera predvidja niski pdv na prehrambene proizvode, lekove i ogrevna drva, pova\u0107anje minimalne plate u privredi sa 600 na 660 evra i dodatno oporezivanje […]<\/p>\n","protected":false},"author":106,"featured_media":125002,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516365","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n