U svom izve\u0161taju o finansijskoj stabilnosti, Narodna banka Rumunije upozorava da je, uprkos slo\u017eenim uslovima, bankarski sektor u na\u0161oj zemlji, u vreme skromne privredne dinamike funkcionisao u odgovaraju\u0107im parametrima. Ve\u0107ina banaka bele\u017ei likvidnost izmedju 12 i 20 procenata, mnoge iznad minimalne propisane granice od 8% ali i iznad propisane granice Narodne banke od 10 % i to u vreme ispoljavanja efekata svetske ekonomske krize. Samo jedna bankarska ustanova od 41 imala je nivo likvidnosti izmedju 8 i 10% u junu 2012. godine .<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Medjutim udeo ove banke u aktivama rumunskog bankarskog sistema je od svega 0,1%. U izve\u0161taju se navodi da je Narodna banka Rumunije usvojila mere za poja\u010danu opreznosti ove banke. Rumunski bankarski sistem krasi zapa\u017eena stabilnost – izjavio je viceguverner Narodne banke Bogdan Olteanu:\u201d U ovom trenutku bankarski sistem izlo\u017een ekonomskoj krizi ima solidne pokazatelje. Nadamo se da \u0107emo se pribliziti granici plafoniranja proma\u0161enih kredita. Pokazatelj koji uliva poverenje odnosi se na raspolo\u017eivu likvidnost banaka i neophodnu likvidnost. Ovo pokazuje da banke raspola\u017eu potrebnom likvidnos\u010du u slu\u010daju pojave slo\u017eenih situacija i da mogu da izlaze u susret zahtevima.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Viceguverner Bogdan Olteanu smatra da na rumunski bankarski sistem dogovor Bazel III, dogovoren 2010. u komitetu centralnih banaka i nadle\u017enih tela iz celog sveta ne\u0107e negativno uticati. Dogovor predvidja vitalna pravila za obezbedjivanje dokapitalizacije banaka da bi ove uspe\u0161no odele potencijalnim ekonomskim \u0161okovima:\u2019\u2019 Na rumunskom trzistu nema potrebe za pove\u0107anjem kapitala, sude\u0107i bar po sada\u0161njim pokazateljima i na\u0161im procenama koje sigurno ne mogu da se odnose i na 2019. godinu. Treba da shvatimo da je ova rastu\u0107a opreznost legitimna javna reakcija na efekte krize. Jer ne treba da zaboravimo da su mnoge banke opstale zahvaljuju\u0107i javnim fondovima, \u0161to nije bio slucaj u Rumuniji. Na javnu reakciju zbog finansiranje opstanka banaka javnim fondovima pojavile su se dodatne mere mikronadzora i makronadzora.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U skladu sa izve\u0161tajem Narodne banke Rumunije, najve\u0107e opasnosti za bankarski sector predstavljaju i dalje kreditni rizik, posebno kada je re\u0107 o osobama ili kompanijama koje su uzele devizne kredite i mogu\u010dnost da mati\u010dne banke uskrate finansiranje supsidijarnih banaka u Rumuniji. Finansijski analiti\u010dar Drago\u0161 Kabat smatra da je za relativno povoljnju situaciju u kojoj se nalazi bankarski sistem Rumunije zaslu\u017ena Centralna banka i da bi realizacija ideje o evropskoj bankarskoj uniji bila korisna za na\u0161u zemlju:\u201d Prednost Rumunije le\u017ei u slovima koje je postavila Narodna banka, odnosno visokim minimalnim obaveznim rezervama. Mati\u010dne banke u ovoj situaciji nisu mogle da povuku velike svote novca iz Rumunije. Bilo je bez sumnje povla\u010denje kapitala iz rumunskih filijala stranih banaka ali iznosi nisu bili visoki. Problemi bi mogli da nastanu onog trenutka kada bi se mati\u010dne banke suocile sa potrebom obezbedjivannja likvidnosti. U ovoj situaciji bankarska unija bi mogoa da pomogne Rumuniji jer bi ona direktno i pa\u017eljivo brinula o bankama Evropske unije, posebno onih iz evrozone i o medjunarodnom prisustvu banaka.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U ovom periodu u bankarskom sistemu nastavljaju se prestrukturacije, precizira predsednik Rumunske asocijacije banaka Radu Gracijan Gecea:\u2019\u2019 Ritejl benking u Rumuniji imao je dinami\u010dan razvoj pre izbijanja krize U ovim uslovima banke su prosirile i mre\u017eu radnih punktova i pove\u010dale broj zaposlenih. U medjuvremenu, situacija se promenila i banke su smanjile broj ritejl jedinica i zaposlenih .\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U decembru 2012. predstavnici najve\u0107e rumunske banke Rumunske komercijalne banke saop\u0161tili su da \u0107e u narednih 12-18 meseci otpustiti 1600 radnika i zatvoriti 60 filijala.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U svom izve\u0161taju o finansijskoj stabilnosti, Narodna banka Rumunije upozorava da je, uprkos slo\u017eenim uslovima, bankarski sektor u na\u0161oj zemlji, u vreme skromne privredne dinamike funkcionisao u odgovaraju\u0107im parametrima. Ve\u0107ina banaka bele\u017ei likvidnost izmedju 12 i 20 procenata, mnoge iznad minimalne propisane granice od 8% ali i iznad propisane granice Narodne banke od 10 % […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":516507,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516506","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n