Za razliku od pro\u0161le godine kada su prognozirale privredni rast Rumunije od 1,6 odsto u 2013. godini, medjunarodne finansijske institucije vlada Rumunije i politi\u010dki analiti\u010dari korigovali su nagore prognoze o rastu od 2 do 2,5 odsto. Medjunarodni monetarni fond je pobolj\u0161ao prognozu za ovu godinu na 2 odsto i na 2,5 odsto u idu\u0107oj godini, zahvaljuju\u0107i pove\u0107anom izvozu i dobroj poljoprivrednoj godini. Fond procenjuje da \u0107e se deficit platnog bilansa smanjiti do 2- 2,5 odsto bruto dru\u0161tvenog proizvoda ove godine a inflacija odr\u017eati u okviru prognoze Narodne banke Rumunije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160efica misije Medjunarodnog monetarnog fonda za Rumuniju, Andrea \u0160ekter, izjavila je da je vlada Rumunije odlu\u010dna u nameri da ostvari fiskalno ja\u010danje. Posle saop\u0161tenja bud\u017eetskog rebalansa, vlada je preuzela obavezu da ostvari deficit od 2,3 odsto bruto dru\u0161tvenog proizvoda i 2,4 odsto po evropskom obra\u010dunskom sistemu, kao i strukturni deficit od najvi\u0161e 1 odsto do 2015. godine. Ona je naglasila da \u0107e fiskalnu politiku podr\u017eavati institucionalne reforme, uklju\u010duju\u0107i mere koje stimuli\u0161u srednjoro\u010dno planiranje, razvijaju administrativni kapacitet, ubrzaju apsorpciju evropskih fondova, ja\u010daju administraciju i fiskalno upravljanje i obezbedjuju bolju kontrolu potra\u017eivanja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U izve\u0161taju Economist Intelligence Unita za mesec septembar navodi se da \u0107e privreda Rumunije zabele\u017eiti rast od 2,5 odsto, rast koji \u00abodra\u017eava situaciju u evro-zoni dok \u0107e se ritam rasta ubrzati u periodu 2014.- 2017. godina sa godi\u0161njim prosekom od 4 odsto\u00bb.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u00abU oblast ekonomije ne de\u0161avaju se \u010duda i niko ne mo\u017ee zameniti korektnu kombinaciju ekonomskih politika da bi se ostvario odr\u017eiv ekonomski rast jedne zemlje\u00bb, smatra guverner Narodne banke Rumunije, Mugur Isaresku. U narednom periodu ovo treba da bude i na\u0161 cilj: \u00abSmatram da je glavni cilj Rumunije u narednom perioda uravnote\u017een, odr\u017eiv i inkluzivan rast, odnosno rast koji otvara nova radna mesta.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Da bi se postigao ovaj ekonomski rast treba re\u0161iti pre svega debalans koji se najavljuje u narednih 10 ili 20 godina izmedju broja penzionera i radnika koji pla\u0107aju doprinos za socijalno osiguranje- ka\u017ee Mugur Isaresku. Pored toga, treba spre\u010diti ubrzanje ekonomskog rasta u predizbornim periodima iznad potencijala, jer ovakav pristup samo ubrzava privrednog pada posle izbora. \u00abBolje je imati rast od 4 odsto godi\u0161nje koji bi trajao 10- 12 godina, nego 7 procenata 2- 3 godine\u00bb, naglasio je \u0161ef rumunske centralne banke. U sada\u0161njim uslovima- obja\u0161njava Isaresku- treba staviti naglasak na ekonomsku stabilnost i valorizaciju unutra\u0161njih resursi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prvi viceguverner Narodne banke Rumunije, Florin Djordjesku, ka\u017ee da dr\u017eava treba da ostvari svoju ulogu korektne kombinacije ekonomskih politika, da efikasno upravlja svojom participacijom u privredi i da podr\u017ei preduzetni\u010dke akcije pomo\u0107u diversifikacije dr\u017eavne pomo\u0107i. Ali za ovo su potrebni resursi. Florin Djordjesku: \u00abDa bi se osigurali ovi efekti podr\u0161ke investicionom sektoru, dr\u017eava treba da ima na raspolaganje pozama\u0161na finansijska sredstva, jer u suprotnom slu\u010daju nema potreban kredibilitet. Ovi resursi mogu se obezbediti samo pomo\u0107u stroge finansijske discipline svih fizi\u010dkih i pravnih lica, discipline koja se zasniva na fiskalnim i finansijsko- obra\u010dunskim zakonima iz kojih treba eliminisati sve rupe.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sa svoje strane, predsednik Fiskalnog saveta, Jonuc Dumitru, ocenjuje da, iako je prognoza privrednog rasta u 2013. godini u Rumuniji pobolj\u0161ana, ovo se ne\u0107e odra\u017eavati u istoj meri na bud\u017eetske prihode: \u00abNe mislim da \u0107e se ovo odra\u017eavati na ve\u0107e bud\u017eetske prihode, jer je ekonomski rast delom generisan izvozom koji ne donosi velike bud\u017eetske prihode i poljoprivredom koja nema ve\u0107i doprinos u dr\u017eavni bud\u017eet\u00bb.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Podpredsednik Evropske investicione banke, Mihaj Tanasesku, ka\u017ee da je za ekonomski rast apsorpcija evropskih fondova od su\u0161tinskog zna\u010daja: \u00abMi imamo veliku \u0161ansu, jedinstvenu \u0161ansu koje mnoge zemlje nemaju, jer mo\u017eemo da privu\u010demo mnogo ve\u0107e evropske fondove, da iskoristimo novac od jeftinih investicija, kao \u0161to su fondovi od Evropske investicione banke, da iskoristimo resurse za velike projekte, kako bi ekonomski rast mogao da dostigne potencijal zemlje od 3- 4 odsto. A to se mo\u017ee realizovati u naredne 2- 3 godine.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U izve\u0161taju Economist Intelligence Unita navodi se, takodje, da \u0107e \u00abpobolj\u0161ana apsorpcija evropskih fondova doprinositi ve\u0107im investicijama u infrastrukturu i doneti rast izvoznog potencijala na du\u017ei rok. Za Rumuniju \u0107e se iz strukturnih fondova Evropske unije od 2014. do 2020. godine izdvojiti 22 milijarde evra. Rumunija, takodje, o\u010dekuje fondove za poljoprivredu u visini od 17,5 milijardi evra u periodu 2014- 2020 godina posredstvom Zajedni\u010dke poljoprivredne politike, \u0161to predstavlja rast od 13,8 milijardi evra u odnosu na 2007- 2013. godinu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
(Autor: Kristijan Mihu. Prevod: Mir\u010da Mihaj) <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Za razliku od pro\u0161le godine kada su prognozirale privredni rast Rumunije od 1,6 odsto u 2013. godini, medjunarodne finansijske institucije vlada Rumunije i politi\u010dki analiti\u010dari korigovali su nagore prognoze o rastu od 2 do 2,5 odsto. Medjunarodni monetarni fond je pobolj\u0161ao prognozu za ovu godinu na 2 odsto i na 2,5 odsto u idu\u0107oj godini, […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":243993,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516655","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n