Sistem kooperacija u Rumuniji ima tradiciju dugu 120 godina. Prva rumunska zanatska asocijacija bila je medju osnivacima Medjunarodne zanatske alijanse koja i dan danas postoji. Odmah posle revolucije, zanatska kooperacija je ostala je u senci i sada treba da nadoknadi izgubljeno vreme i ponovo osvoji doma\u0107e i medjunarodno tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Detalje o ovom sektoru saznali smo od predsednice Nacionalne unije zanatske kooperacije (UCECOM), Sevastica Grigoresku: \u00abZanatska dru\u0161tva spadaju u red malih i srednjih preduze\u0107a, tako da smo se i mi suo\u010davali sa istim opasnostima kao i ova preduze\u0107a. Zbog tradicije mi uspevamo na neki na\u010din da opstanemo na tr\u017ei\u0161tu mnogo lak\u0161e od drugih. Mo\u017eda je ovo zasluga eti\u010dkih principa i ve\u0107eg otpora globalnoj ekonomskoj krizi\u00bb.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sevastica Grigoresku govorila je i o Uniji kojom rukovodi: \u00abDanas imamo 518 zanatskih entiteta koji su okupljeni u Nacionalnu uniju zanatske kooperacije. Imamo 227 organizacija u kojima rade osobe sa dizabilitetima, tako da na\u0161a kooperacija nastavlja bogatu tradiciju organizovanja aktivnosti za osobe sa socijalnim problemima, iako ovo nije na\u0161a du\u017enost. Imamo obrtni kapital od preko 200 miliona evra i na\u0161e proizvode izvozimo u zemlje Evropske unije. Saradnike imamo i u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama i izvozimo tekstil, trikota\u017eu kao i proizvode ru\u010dne radinosti.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Razgovarali smo i sa predstavnicima zanatskih kooperacija. Radu Kandea, direktor kooperacije iz Trgu Mure\u0161a, koja proizvodi name\u0161taj izjavio nam je: \u00abMi radimo isklju\u010divo za izvoz. Izvozimo u Holandiju, Nema\u010dku, Francusku i Izrael i manje koli\u010dine u nordijske zemlje. Proizvodnja potro\u0161nih dobara je, mozda, najte\u017ei sektor. Svi treba da pla\u0107aju poreze i oni koji imaju 10 zaposlenih radnika i oni koji imaju 100 ili 200. Za proizvodja\u010de koji zapo\u0161ljavaju manji broj radnika ovo je veliki prolem.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Toma Grigore, predsednik kooperacije u gradu Horezu, govorio nam je o oblastima aktivnosti: \u00ab Pored proizvoda od keramike i drvoreza,obogatili smo paletu aktivnosti da bismo mogli da izadjemo u susret zahtevima tr\u017ei\u0161ta. Proizvodimo i tekstil i stolariju. Posao ne ide ba\u0161 najbolje, ali nekako pre\u017evljavamo. Na \u017ealost, ne izvozimo vi\u0161e, jer u ovom trenutku nema povoljnosti za izvoz.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nas poslednji sagovornik je bio Kristijan Popesku, predstavnik kooperacije iz Klu\u017e Napoke, koja proizvodi metalsku konfekciju: \u00abU poslednje vreme posao ide sve gore. Mu\u010dimo se da od nasih klijenata izvu\u010demo novac za na\u0161e proizvode i perspektiva nije nimalo ru\u017ei\u010dasta. Ove godine vi\u0161e ne izvozimo. Ranije smo izvozili u Francusku, Nema\u010dku, Holandiju i Belgiju. Imamo prodavnicu u Klu\u017eu i na\u0161i proizvodi su predstavljeni i na internetu. Mogu se naru\u010diti preko internetu. Proizvodi sti\u017eu postom.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n