Za 2014. godinu analiti\u010dari prognoziraju ekonomski rast Rumunije izmedju 1,5 i 3 %, a Evropska komisija od oko 2,1 odsto, pod uslovom da unutra\u0161nja potra\u017enja postane va\u017eniji motor od pove\u0107anja izvoza. Komisija je, takodje, naglasila da \u0107e se investicije ove godine pove\u0107ati zahvaljuju\u0107i boljoj apsorpciji evropskih fondova. Potro\u0161nja u privatnom sektoru bi\u0107e i dalje ograni\u010dena zbog finansijske situacije stanovni\u0161tva, ali \u0107e se poboljsati usled pove\u0107anog poverenja potro\u0161a\u010da i realno raspolo\u017eivog dohotka, zbog bolje situacije na tr\u017ei\u0161tu rada i umerene stope inflacije, navodi Evropska komisija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
I potro\u0161nja drzavnog sektora bi\u0107e ograni\u010dena, jer je neophodno dalje fiskalno ja\u010danje, ali u sporijem ritmu, ocenjuju eksperti komisije. Privatna potro\u0161nja pove\u010dala bi se za 1,6 odsto u teku\u0107oj godini, a javnog sektora za 1,8 odsto.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sli\u010dnu prognozu ima i Medjunarodni monetarni fond. Kada je re\u010d o Svetskoj banci, ova insitucija predvidja privredni rast Rumunije od 2,2 odsto, uz napomenu da \u0107e udeo poljoprivrede biti manji nego pro\u0161le godine. Glavni ekonomista Svetske banke za Rumuniju, Katalin Pauna, objasnio je u intervjuu za Radio Rumunija koji su motori ekonomskog rasta ove godine: \u201cU prvom redu umereni rast potro\u0161nje i nadamo se i pobolj\u0161anju investicija, istovremeno sa sna\u017enim rastom izvoza, jer se u zemljama evrozone ekonomska situacija poboljsala. Tako da ra\u010dunamo na rekordan izvoz Rumunije. Nadamo se, takodje, boljoj apsorpciji evropskih fondova.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Katalin Pauna ka\u017ee da ako \u017eelimo ve\u0107i ekonomski rast koji bi osigurao nastavljanje konvergentnog procesa ka razvojnom nivou glavnih zemalja Evropske unije, potrebno je da se nastave strukturne reforme u zdrastvu, vaspitanju, saobra\u0107aju, energetici, boljem poslovanju kompanija sa dr\u017eavnom kapitalom i pobolj\u0161anju javne administracije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U poslednjem izve\u0161taju Svetske banke o evoluciji ekonomija u zemljama koje su pristupile Evropskoj uniji nakon 2004. godine, navodi se da \u0107e ove nastaviti ekonomski rast, pristup kreditiranju i ove godine bi\u0107e komplikovan, a stopa nezaposlenosti stabilizovana na sada\u0161njem nivou.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Specifi\u010dni izazovi za Rumuniju odnose se na efikasnije kori\u0161\u0107enje evropskih fondova ali i javnih investicija uop\u0161te, kao i pove\u0107anje priliva inostranih investicija. Katalin Pauna smatra da se mogu lako doneti mere za implementaciju koje bi pove\u0107ale atraktivnost Rumunije u ocima investitora: \u00abPrepreke se odnose na komplikovani na\u010din pla\u0107anja poreza, izdavanje radnih dozvola za gradnju i priklju\u010denje na komunalije. Sve ove stvari su u drugim zemljama pojednostavljene. Ove mere nisu skupe sa ekonomske tacke gledi\u0161ta. Mislim da treba samo pa\u017enju da posvetimo re\u0161avanju ovih problema, jer smatram da \u0107emo na ovaj na\u010din ostaviti na investitore pozitivan i sna\u017ean utisak.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Privredni analiti\u010dar Radu Kra\u010dun smatra da su glavni izazovi u tesnoj vezi sa evolucijama na politi\u010dkom planu, jer se ove godine u maju odr\u017eavaju evropski izbori, a predsedni\u010dki krajem novembra: \u00abPrvi izazov za Rumuniju je stvaranje minimalnih uslova za politi\u010dku stabilnost u kojoj ne treba da se pojave ve\u0107e tenzije ili elementi koji mogu blokirati proces odlu\u010divanja. Ekonomske odluke treba da budu imune na eventualne populisti\u010dke trendove, koji se po tradiciji pojavljuju kod nas u izbornim godinama. Drugi izazov je ubrzanje ekonomskog rasta.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Radu Kra\u010dun smatra da ekonomski rast kao u 2013. godini nije dovoljan da bi se obezbedio i rast \u017eivotnog standarda stanovni\u0161tva, kao ni za otvaranje novih radnih mesta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik ING Benk Rumunija Mi\u0161u Negricoju smatra da nas o\u010dekuje period solidnog i stabilnog ekonomskog rasta:U narednom periodu potencijal ekonomskog rasta Rumunije nalazi se negde izmedju 4-5 % do 2020. godine. Stopa inflacije kreta\u0107e se oko 3% i ima\u0107emo sna\u017eniju monetu. Ja mislim da \u0107e uslediti aprecikjacija leja i eventualni prelazak na evro oko 2020. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Analiti\u010dari prognoziraju da \u0107e devizni kurs ove godine biti od 4,35-4,65 leja za jedan evro.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Za 2014. godinu analiti\u010dari prognoziraju ekonomski rast Rumunije izmedju 1,5 i 3 %, a Evropska komisija od oko 2,1 odsto, pod uslovom da unutra\u0161nja potra\u017enja postane va\u017eniji motor od pove\u0107anja izvoza. Komisija je, takodje, naglasila da \u0107e se investicije ove godine pove\u0107ati zahvaljuju\u0107i boljoj apsorpciji evropskih fondova. Potro\u0161nja u privatnom sektoru bi\u0107e i dalje ograni\u010dena […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":417497,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516807","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n