Prema podatcima Nacionalnog instituta za statistiku, bruto nacionalni proizvod Rumunije pove\u0107an je pro\u0161le godine za 3,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Privredni rast prema\u0161io je sva o\u010dekivanja i vlasti i analiti\u010dara. Ovakve evolucije su pozitivne i treba ih nastaviti u 2014. godini, rekao je premijer Viktor Ponta, koji tvrdi da \u0107e se Rumunija ove godine za dve miliajrde evra jeftinije zadu\u017eiti na finansijskim tr\u017ei\u0161tima. Premijer je dodao da od 1. jula treba da se smanji doprinos za socijalno osiguranje i da \u0107e, verovatno, na snagu stupiti i neoporezivanje reinvestiranog profita: \u00abStvari su se dobro kretale pro\u0161le godine. Postigli smo ekonomski rast, smanjili deficit, pove\u0107ali apsorpciju evropskih fondova, tako da u 2014. godini mo\u017eemo da nastavimo sa merama stimulisanja dru\u0161tvene ravnote\u017ee i privatnog sektora. Rast izvoza i industrijske proizvodnje je veoma va\u017ean i nalazimo se na istom uzlaznom trendu. Kada sve ide dobro mo\u017eemo da nastavimo sa ovakvim merama. Znamo da su i investicije pove\u0107ane u 2013. godini, tako da je oslobadjanje od poreza na reinvestirani profit ostvarljiv cilj.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sa druge strane unutra\u0161nja potrosnja na kraju godine omogu\u0107ila je ekonomski rast od 5 odsto u \u010detvrtom tromesecju pro\u0161le godine u odnosu na isti period 2012. Sem toga, svi sektori su poslovali uspe\u0161no- ocenio je ekonomski analiti\u010dar Aurelija Dokija. On je za Radio Rumunija izjavio da pozitivne evolucije u 2013. godini mogu predstavljati va\u017ean momenat za budu\u0107i ekonomski razvoj zemlje. Iako se u ovom slu\u010daju radilo i o konjukturalnim faktorima, kao \u0161to je, recimo, izvanredna poljoprivredna godine: \u00abNe treba zaboraviti na ekonomski rast koji je najvi\u0161i u Evropskoj Uniji. Zahvaljuju\u0107i ovom ekonomskom rezultatu smatram da Rumunija ima posebnu \u0161ansu. Nalazi se u centru pa\u017enje investitora iz Evropske unije, koji su oduvek bili zainteresovani za zone sa visokim privrednim rastom. Smatram da ovaj procenat mo\u017ee da povrati poverenje ne samo investitora, ve\u0107 i potro\u0161a\u010da u drugoj fazi i mogao bi da predstavlja ciklus privrednog rasta na srednji rok. Za nas je veoma va\u017eno da nastavimo ovaj trend. Mislim da postoje \u0161anse da se na Rumuniju gleda kao na Poljsku pre nekoliko godina. Dok je Evropa bila u dubokoj recesiji, Poljska je zabele\u017eila privredni rast od 3%. Mo\u017eda je sada red da se na Rumuniju gleda drugim o\u010dima i da u\u017eiva ve\u0107i kredibilitet investitora i poslovnih partnera.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Aurelijan Dokija upozorava da se ovo ne\u0107e dogoditi u odsustvu strukturnih reformi. Pored toga u 2014. godini, kada se odr\u017eavaju izbori, postoji opasnost od pojave skretanja sa zacrtanog puta. Aurelijan Dokija: \u00abDa bismo ostali na ovom uzlaznom trendu, ovaj procenat privrednog rasta treba podr\u017eati adekvatnim ekonomskim politikama. Treba da uradimo ono \u0161to smo toliko puta ranije obe\u0107ali i nismo ostvarili, da investiramo u infrastkrukturu i da privu\u010demo evropske fondove. Ovo je na\u0161a \u0161ansa, ali treba da je iskoristimo. Na \u017ealost, ove godine odr\u017ea\u0107e se i izbori koji donose odredjeni rizik. Iz 20-godi\u0161njeg iskustva znamo da se u izbornim godinama uvek de\u0161avaju odredjena skretanja sa makroekonomskih politika, ali mi se nadamo da \u0107emo imati dovoljno razuma da iskoristimo ovaj povoljan trenutak.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Profesor Dan Armeanu sa Akademije ekonomskih nauka u Bukure\u0161tu ocenjuje da se ekonomski rast ne ose\u0107a i u d\u017eepovima stanovnika: \u00abU ovom trenutku stvari stoje veoma dobro. Imamo makroekonomsku stabilnost: ekonomski rast, najve\u0107i u Evropskoj uniji, imamo mali javni dug, nisku stopu inflacije, stopu nezaposlenosti u prihvatljivim granicama, koja je mnogo manja od evropskog proseka, i najmanji deficit teku\u0107eg ra\u010duna platnog bilansa u poslednjih 20 godina. Pro\u0161le godine poljoprivredna godina je prakti\u010dno spasila ekonomski rast i uticala na stopu inflacije. Ovome treba dodati i pove\u0107anje izvoza. Na\u017ealost, svi ovi pozitivni rezultati ne ose\u0107aju se i u d\u017eepovima stanovnika.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komisija za 2014. godinu prognozira ekonomski rast Rumunije od 2,3 odsto. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prema podatcima Nacionalnog instituta za statistiku, bruto nacionalni proizvod Rumunije pove\u0107an je pro\u0161le godine za 3,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Privredni rast prema\u0161io je sva o\u010dekivanja i vlasti i analiti\u010dara. Ovakve evolucije su pozitivne i treba ih nastaviti u 2014. godini, rekao je premijer Viktor Ponta, koji tvrdi da \u0107e se Rumunija ove […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516930","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n