Rumunski bankarski sektor zavr[io je 2013. godinu sa profitom od oko 110 miliona evra. 23 banke su ostvarile profit, a 17 gubitak. Kumulisani profit 23 banke iznosi oko 450 miliona evra, a gubici 340 miliona. Narodna banka Rumunije napravila je analizu restrukturisanih kredita komercijalnih banaka i na\u010din klasifikacije pozajmica u zavisnosti od pona\u0161anja du\u017enika posle restrukturacije. Posle ove analize, dogovorene sa MMF-om, banke su imale obavezu da predvide dodatne provizione. Po oceni \u0161efa Direkcije za nadzor Centralne banke Nikolaja Cinteza banke \u0107e ove godine imati te\u0161ku godinu zbog smanjenja broja kreditnih linija iz inostranstva i trke za privla\u010denje resursi od klijentele, ali tr\u017ei\u0161te ne\u0107e imati ve\u0107ih problema zbog solidne stope likvidnosti. Zvani\u010dnik Narodne banke Rumunije je precizirao da je od banaka tra\u017eio ve\u0107u transparentnost komisiona za administraciju teku\u0107eg ra\u010duna i povla\u0107enja ke\u0161a, jer su mnoge banke snizile kamatne stope na depozite tako da su se pojedini vlasnici depozita na\u0161li u situaciji da podignu manje novca nego \u0161to su ulo\u017eili. \u2019\u2019 Na ovaj na\u010din banke daju signal da su likvidne i da im nisu potrebni kratkoro\u010dni depoziti. I u inostranstvu klijenti pla\u0107aju odredjene iznose na kratkoro\u010dne bankarske depozite, da bi im novac bio na sigurnom mestu\u2019\u2019 — izjavio je Nikolaje Cinteza.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Od jula pro\u0161le godine do februara ove, Narodna banka Rumunije je smanjila referentnu kamatnu stopu sa 5,3% na 5,25 %. Istovremeno snizila je i nivo bankarskih depozita kod Centralne banke, takozvane obavezne minimalne rezerve. Guverner Narodne banke Mugur Isaresku smatra da \u0107e ovo doprineti podsticanju procesa kreditiranja:\u2019\u2019 Neke banke \u0107e se okrenuti vise kreditiranju, druge uslovima kreditiranja i verovatno \u0107e ubrzati ritam odobravanje pozajmica. Mislim da je ova mere usmerena na podsticanje kreditiranja.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Neke banke su ve\u0107 snizile kamate u lejima, ali sni\u017eenje nije osetnije. Predsednik Rumunske bankarske asocijacije Radu Gracijan Gecea je obajsnio:\u2019\u2019Ovo je znak da \u0107emo biti svedoci pove\u0107anog kreditiranja, ali ne treba da se baziramo samo na ovome. Male kamate ne predstavljaju automatski i pristup kreditiranju, ve\u0107 samo omogu\u0107avaju ve\u0107em broju klijenata da se kvalifikuju za ve\u0107e kredite. Ovo ne zna\u010di da \u0107e se svi kvalifikovati i da \u0107e manje kamatne stope spektakularno pove\u0107ati kreditiranje.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
O merama Narodne banke Rumunije privredni analiti\u010dar Radu Sovijani je izjavio:\u2019\u2019Narodna banka je napravila tri poteza: prvi potez je smanjenje kamatne stope, drugi smanjenje obaveznih minimalnih rezervi u lejima i tre\u0107i potez pove\u0107anje minimalnih rezervi u devizama. Ekonomisti \u0107e jos dugo raspravljati da li je ovo bio najpogodniji trenutak i da li je Centralna banka morala da napravi ovaj korak pre dve ili tri godine. Tr\u017ei\u0161te \u0107e pokazati dali su ove odluke bile korektne i naro\u010dito efikasne, jer one vode u samo jednom smeru, odnosno smanjenju cene kredita. Ljudi koji su mogli da uzimaju kredite uradili su to ranije. U narednom periodu ne mo\u017eemo se nadati bumu kreditiranja fizi\u010dkih lica. Mo\u017eemo o\u010dekivati jeftinije kredite za kompanije koje su vec uzele kredite i ne\u0161to atraktivnije za kompanije koje \u0107e imati hrabrost da tra\u017ee kredite.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Radu Sovijani je naveo i pravce kredita posle smanjenja kamata:\u2019\u2019 Ako \u0107e se banke odlu\u010diti za agrsivnije smanjenje kamata u lejima, vi\u0161ak novca usmeri\u0107e se ka privatnim kompanijama za kofinansiranje evropskih projekata, pod uslovom da postoji \u010dvrsta zelja faktora odlu\u010divanja za pove\u0107anu apsorpciju evropskih fondova ili \u0107e se novac usmeriti ka izvoznim kompanijama. U ovom trenutku ne mogu da ka\u017eem da ovo ide u korist malih i srednjih preduze\u0107a. Smatram da i dalje postoje ozbiljne prepreke koje bankarski sector postavlja malim i srednjim perduze\u0107ima. Sve dok ne\u0107emo podsticati mala i srednja preduze\u0107a ne mozemo se nadati snaznijem stimulisanju ekonomske aktivnosti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na rang listi banaka po aktivima prva dva mesta zauzimaju Komercijalna banka Rumunije, \u010dlanica austrijske grupe Erste, i BRD Grup Socijete \u017eeneral. Slede Banka Transilvanija sa rumunskim privatnim kapitalom, Unikredit Cirijak benk, CEK benk, sa ve\u0107inskim dr\u017eavnim kapitalom, Rafajzen benk, ING, Alfa benk, Folksbank i Bankpost.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunski bankarski sektor zavr[io je 2013. godinu sa profitom od oko 110 miliona evra. 23 banke su ostvarile profit, a 17 gubitak. Kumulisani profit 23 banke iznosi oko 450 miliona evra, a gubici 340 miliona. Narodna banka Rumunije napravila je analizu restrukturisanih kredita komercijalnih banaka i na\u010din klasifikacije pozajmica u zavisnosti od pona\u0161anja du\u017enika posle […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":517079,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517078","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n