\n
<\/p>\n
Prema zvani\u010dnim podacima, energetskom sektoru Rumunije u narednih 10-15 godina potrebne su investicije ve\u0107e od 30 miliadi evra da bi zemlja bila konkurentna i osigurala energetsku nezavisnost. Fond bi se formirao od manjinskih akcija dr\u017eave u energetskim kompanijama. Podse\u0107amo da je pro\u0161le godine vlada Rumunije lansirala ideju o osnivanju fonda od miliardu evra formiran od manjinskog u\u010de\u0161\u0107a Departmana za energiju. Manjinsko u\u010de\u0161\u0107e dr\u017eave u energetskim kompanijama, ujklju\u010duju\u0107i ovde i OMV Petrom, procenjuje se na nekoliko stotina miliona evra, ali ako se konsoliduje vrednost akcija, mo\u017ee prema\u0161iti miliardu evra. Prema procenama vlade proizvodni kapacitet elektri\u010dne energije Rumunije pove\u010da\u0107e se u narednih 6 godina za skoro 19% posle pu\u0161tanja u rad jedinica kapaciteta 5000 MW. Istovremeno zatvori\u0107e se centrale kapaciteta \u00bc novih energetskih grupa. Prilikom pu\u0161tanja u rad investicija koje predstavljaju nove elektri\u010dne kapacitete, zatvori\u0107e se kapaciteti koji predstavljaju 25% kapaciteta novih postrojenja\u2019\u2019 predvidja odluka rumunske vlade. Medju nove projekte spadaju i centrala na biogas Hemijskog kombinata Amonil iz Slobozije, grupa od 500 MW na ugalj Energetskog kompleksa Oltenija, termocentrala kapaciteta 800 MW kompanije Brajila pauer , me\u0161ovito dru\u0161tvo E.on-a i Enel-a, i nova grupa od 200 MW Energetskog kopmpleksa Hunedoara. Drugi projektii odnose se na modernizaciju postoje\u0107ih grupa ali I na izgradnju novih. Krajem marta vlada je odobrila izgradnju me\u0161ovite rumunsko-bugarske project kompanije za razvoj hidrocentrale na Dunavu u blizini Turnu Severina i Nikopolja, sa instalisanom snagom od 400 MW, \u0161to \u0107e pove\u0107ati energetsku sigurnost Rumunije i smanjiti zavisnost od uvoza. Hidrocentrala bi omogu\u010dila i novu drumsku i \u017eelezni\u010dku komunikaciju izmedju dve dr\u017eave. Drugi clj izgradnje centrale je i regulacija toka reke Dunav, sa pozitivnim efektima na za\u0161titu od poplava. Pomenuti projekti finansira\u0107e se novcem od prodaje sertifikata za emisije gasova sa efektima staklene ba\u0161te koji se Rumuniji odobravaju besplatno u periodu 2013-2020 kao potpisnica Protokola iz Kjota. Premijer Viktor Ponta je objasnio:\u2019\u2019 Rumunija ima ogromnu \u0161ansu jer ima nuklearnu energiju, centrale na ugalj, hidroenergiju, ogroman potencijal, obnovljivjivu energiju, i sada mislim da je najve\u0107i izazov izvoz elektri\u010dne energije. Kada je re\u010d o elektri\u010dnoj energiji prioizvodimo vi\u0161e od potreba i treba da izvozimo . \u017delim da se pre svega napravi stretegija ne samo za Rumuniji ve\u0107 i za R. Moldaviju, ne za 20 miliona stanovnika nego za 24 miliona. Takodje raspola\u017eemo neophodnom infrastrukturom za izvoz u druge zemlje i mo\u017eemo da izdr\u017eimo na otvorenom tr\u017ei\u0161tu Evropske unije .\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predstavnik Saveta inostranih investitora iz Rumunije Mihaj Bogza o obnovljivoj energiji koja je u punom razvoju u poslednje vreme i o vi\u0161im cenama je rekao: \u2019\u2019 U 2008. godini Rumunija je trebala da izabere izmedju \u010diste energije, ali skuplje, i ve\u0107e konkurentnosti. Na prvi pogled je napravila pogre\u0161an izbor, jer nije napravljena ozbiljna studija o posledicama, tako da smo se na\u0161li u sitauciju da se stimuli\u0161u kapaciteti koji su prema\u0161ili mogu\u010dnosti zemlje sa ta\u010dke kokurencije sa ostalim industrijskim granama koje tro\u0161e elektri\u010dnu energiju. Trenutno na\u0161a zemlja se nalazi u nezavidnom polo\u017eaju jer sa jedne strane ima velike investicije u obnovljivu energiju i investitori \u017eele da amortizuju investicije, a sa druge imamo jedan industrijski sektor koji ne mo\u017ee da plati cenu struje iz obnovljivih izora,\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nere\u0161enih problema u energetskim kompanijama sa ve\u0107inskim dr\u017eavnim kapitalom ima podosta. Ministar za elnergiju Razvan Nikolesku je izmedju ostalog rekao:\u2019\u2019 Tokom vi\u0161e godina ovde su se gomilali veliki dugovi zbog neefikasnosti. Mi \u017eelimo da ubrzamo proces efikasnosti koji treba da se bazira na pravilima korporativnog upravljanjaa ne da budu pod politi\u010dkim uticajem.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Recimo na kraju da energija iz centrala na vetar, fotovoltaji\u010dkih parkova i centrala na biomasu pokriva 21% nacionalne proizvodnje i zauzima drugo mesto posle energije iz uglja koja ima udeo u celokupnoj proizvodnji od 27%. Proizvodnja nuklearne energije obezbedjuje 17,4 % potreba, centrale na mazut 14,5% a hidrocentrale 19,7 %.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prema zvani\u010dnim podacima, energetskom sektoru Rumunije u narednih 10-15 godina potrebne su investicije ve\u0107e od 30 miliadi evra da bi zemlja bila konkurentna i osigurala energetsku nezavisnost. Fond bi se formirao od manjinskih akcija dr\u017eave u energetskim kompanijama. Podse\u0107amo da je pro\u0161le godine vlada Rumunije lansirala ideju o osnivanju fonda od miliardu evra […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":517119,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517118","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n