Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku bruto nacionalni proizvod Rumunije smanjen je u drugom tromese\u0107ju teku\u0107e godine za 1% u odnosu na prethodno tromese\u0107je. Ovaj pad dolazi posle smanjenja za 0,2% u prvom tromese\u0107ju, tako da je prema evropskim standardima Rumunija u\u0161la u tehni\u010dku recesiju. Medjutim u prvom polugodi\u0161tu teku\u0107e godine zabele\u017eeno je pove\u0107anje za 2,6% u odnosu na prvo polugodi\u0161te 2013. godine. Posle objavljivanja ovih podataka po\u010dele su ii kontroverze. Pojedini analiti\u010dari i funkcioneri i sam predsednik Trajan Basesku upozoravaju na ulazak zemlje u tehni\u010dku recesiju posle uvodjenja dodatne akcize na gorivo od 1. aprila, poreza na specijalne konstrukcije i opadanje javnih investicije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Drugi privredni komentatori \u010dak i premijer Viktor Ponta ka\u017eu da \u0107e na kraju godine privreda biti na plusu. Savetnik premijera za ekonomska pitanja Kristijan Sokol obja\u0161njava:\u2019\u2019 Prakti\u010dno sa 2,6% ekonomskog rasta svakog polugodi\u0161ta nalazimo se i dalje medju pvim zemljama Evropske unije. Na drugoj strani imamo usporavanje ritma rasta iz objektivnih razloga, pre svega zbog slabih poljoprivrednih rezultata uprkos pove\u0107anju subvencija od Evropske unije i iz nacionalnog bud\u017eeta. Zbog obilnih padavina \u017eetva je po\u010dela mnogo kasnije i prinosi, pre svega p\u0161enice, bili slabiji nego pro\u0161le godine. Ki\u0161ovito vreme \u0161tetilo je i vinogradima. I gradjevinarstvo je zabele\u017eilo pad aktivnosti i re\u0161enje za ovu privrednu granu moglo bi da bude prelazak sa programa \u2019\u2019Prvi dom\u2019\u2019, sa subvencionisanim kamatama i malim ucescem, na \u2019\u2019Novi dom\u2019\u2019. Vlada bi mogla, kada je re\u010d o novom programu, da podstakne izgradnju novih stanova.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Savetnik premijera je podsetio i na slabije ekonomske rezultate na\u0161ih glavnih partnera: Nema\u010dke, Italije, \u0160panije Portugala, Irske i Holandije:\u2019\u2019 Dobra strana je ta da smo postigli ekonomski rast od 2.6% u prethodnom polugodi\u0161tu. Ako analiziramo strukturu ekonomskog rasta, konstatovacemo da najve\u0107i deo spada na industrijsku proizvodnju, a to dokazuje da je ekonomski rast odr\u017eiv. Istina je da smo imali i boljih perioda, \u010dak i na kraju pro\u0161le godine, ali mi imamo \u0161irok fiskalni prostor u drugom delu godine, bud\u017eetski deficit od 0,3% na kraju jula iako je dogooreni nivo sa medjunarodnim kreditorima bio od 2,2%. Prakti\u010dno, moze se ubrzati ritam javnih investicija koji je u prvom delu godine bio usporen. Mogu se takodje predlo\u017eiti I drugi programi kao i drugi oblici dr\u017eavne pomoci za preduze\u0107a. Postoje mnogo ve\u0107e sanse za privredni rast u drugom polugodi\u0161tu teku\u0107e godine vode\u0107i ra\u010duna o najavljenom smanjenju doprinosa za socijalno osiguranje i efektima oslobadjanja od poreza na reinvestirani profit. \u2018\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Privredni analiti\u010dar Aurelijan Dokija u intervju za na\u0161u radio stanicu odnosio se na smanjenje privrednog rasta u drugom tromese\u0107ju u odnosu na prvo: \u2019\u2019Ja smatram da bi na nivou bud\u017eetskih prihoda manji rast od o\u010dekivanja mogao da izvr\u0161i pritisak na deficit i baci novo svetlo na mogu\u0107nost smanjenja poreza i taksi. Ovo smanjenje privrednog rasta dolazi i zbog privrednog opadanja u celoj Evropi. Nema\u010dka, najve\u0107a ekonomija Evropske unije, zabele\u017eila je kontrakciju privrede u drugom tromese\u0107ju. Italija je zvani\u010dno u recesiji, Francuska i \u010ce\u0161ka stagniraju, dok je Evropska unija postigla blagi ekonomski rast od 0,2% u prvom polugodi\u0161tu. Rumunija je i dalje medju \u0161ampionima rasta, ali na jo\u0161 zabrinjavajucem nivou. Ovaj rast ispod o\u010dekivanja u pvoj polovini godine je posledica velikog opadanja obima aktivnosti u gradjevinatrstvu, \u0161to je u tesnoj vezi sa nerealizacijom mnogih projekata javnih investicija i sa slabim rezultatima poljoprivrede zbog meteorolo\u0161kih uslova. Medjutim ja ne verujem da nam preti ulazak u recesiju, ve\u0107 da \u0107e se provredni rast nastaviti ali ne u o\u010dekivanom ritmu.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
MMF predvidja privredni rast Rumunije ove godine od 2,8%, Svetska banka je u julu poboljsala prognozu sa 2,5% na 2,8% za ovu godinu i sa 2,7% na 3,2% u 2015., a Evropska komisja prognozira povecanje bruto nacionalnog proizvoda Rumunije za 2,5% ove godine i 2,6% u 2015. Prosle godine privredni rast Rumunije iznosio je 3,5%.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku bruto nacionalni proizvod Rumunije smanjen je u drugom tromese\u0107ju teku\u0107e godine za 1% u odnosu na prethodno tromese\u0107je. Ovaj pad dolazi posle smanjenja za 0,2% u prvom tromese\u0107ju, tako da je prema evropskim standardima Rumunija u\u0161la u tehni\u010dku recesiju. Medjutim u prvom polugodi\u0161tu teku\u0107e godine zabele\u017eeno je pove\u0107anje za […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517318","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n