Prema podacima Nacionalnog statisti\u010dkog instituta u prvih devet meseci teku\u0107e godine spoljnotrgovinski deficit Rumunije iznosio je 4,3 miliarde evra, za 108,7 miliona evra ve\u0107i nego u istom periodu prosle godine. Rumunija je izvozila proizvode i usluge u vrednosti od 39 miliardi, \u0161to predstavlja pove\u0107anje za 7,1 % u odnosu na prethodni period i uvozila u vrednosti od 43,3 milijarde za 6,6% vi\u0161e nego u istom periodu. Vrednost medjukomunitarnog izvoza je u istom periodu bila od 27,6 miliardi evra, a uvoza od 35 miliarde. Izvoz u komunitarne dr\u017eave predstavlja 70% ukupnog izvoza, a uvoz 75%. Generalni sekretar Asocijacije izvoznika i uvoznika Mihaj Jonesku je izjavio:\u2019\u2019 Rumunija je bila pol atrakcije za inostrani kapital. 85% na\u0161eg izvoza realizuju privatne firme sa ve\u010dinskim ili manjinskim inostranim kapitalom. Ako ne bi postojao ovaj kapital, Rumunija u 2013. godini ostvarila bi izvoz na nivou 1989. godine. A za razliku od 60 miliardi dolara zaslu\u017ean je strani kapital koji je u\u0161ao u sve oblasti, \u0161to je jo\u0161 jedan razlog za zadovoljstvo. Rumunija je prvi put 2013. godine uspela da dostigne granicu od 10 milijardi evra za izvoz usluga. Ove godine se nadamo ukupnom izvozu od 50 miliardi, iako je na\u0161 potencijal daleko ve\u0107i. Na\u017ealost fondovi su smanjeni sa 8,6 na 6-3 miliona evra. Ovo zna\u010di i slabije prisustvo rumunskih kompanija na sajmovima i u ekonomskim misijama gde se posti\u017eu ugovori. Svaki put kada nismo u\u010destvovali na nekom saju na\u0161e mesto je zauzela konkurencija. Tr\u017ei\u0161tu svake dr\u017eave su potrebni proizvodi, a ako mi nismo prisutni dolaze drugi.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mihaj Jonesku govori\u0107e nam o promeni structure izvoza u vreme ekonomske krize:\u2019\u2019 Kriza je bila dobra lekcija za nas. U prvom redu primorala nas je na restrukturaciju trgovinske ponude. Ako je Rumunija pre krize bila \u0161ampion u metalurgiji, petrohemiji i lakoj industriji, posle krize ove oblasti pale su sa prvih mesta i sada su na prvim mestima elektri\u010dna, elektronska i IT industrija, na drugo mesto proizvodnja automobuila, a na tre\u0107em oprema i instalacije za ma\u0161inogradnju. Ovo mo\u017eemo nazvati kvalitatinom promenom. \u0160to se geografske orijentacije ti\u010de ova kriza nas je vratila u realnost. Na\u0161a zemlja ne mo\u017ee da ostane u potpunosti zavisna od evropskog tr\u017ei\u0161ta. I drzava i privatni sektor orijentisali su se na osvajanje drugih tr\u017ei\u0161ta, posebno na zemlje neevropskog tr\u017ei\u0161ta koje imaju spoljnotrgovinske suficite. Drugim re\u010dima, Rumunija je ekonomski konkurentna u mnogim zonama sveta. Dokazali smo da mozemo. Imamo u vidu rusko, kinesko, afri\u010dko i azijsko tr\u017ei\u0161te.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Privredni analiti\u010dar Aurelijan Dokija smatra da slabost rumunskog izvoza le\u017ei u prekomernoj koncentraciji: \u2019\u2019Postoje neki sektori, odnosno neke kompanije koje realizuju veliki deo izvoza a to stvara odredjenu vulnerabilnost, jer ako svetsko tr\u017ei\u0161te automobila pokazuje znake slabosti ovo \u0107e uzdrmati i na\u0161u autoindustriju. Bolje bi bilo da imamo ve\u0107u diverzifikaciju uspe\u0161nih izvoznih sektora i preduze\u010da.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Najve\u0107i rumunski izvoznici su Zavodi automobila Da\u010dija grup Reno, Hanivel tehnolodjik, Naftna kompanija OMV Petrom, Brodogradili\u0161te Deu u Mangaliji, proizvodja\u010d autoguma Kontinental Rumunija, Aluminijski kombinat ALRO Slatina, Kompanija Rompetrol rafinisanje, vlasni\u0161tvo kazahstanskog KazMunajGasa. Rumunija izvozi najvi\u0161e u Nema\u010dku, Italiju, Francusku, Tursku, Madjarsku, Bugarsku, Veliku Britaniju i \u0160paniju i uvozi iz Nema\u010dke, Italije, Madjarske, Francuske, Kine, Rusije, Austrije i Holandije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prevod: Mir\u010da Mihaj<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prema podacima Nacionalnog statisti\u010dkog instituta u prvih devet meseci teku\u0107e godine spoljnotrgovinski deficit Rumunije iznosio je 4,3 miliarde evra, za 108,7 miliona evra ve\u0107i nego u istom periodu prosle godine. Rumunija je izvozila proizvode i usluge u vrednosti od 39 miliardi, \u0161to predstavlja pove\u0107anje za 7,1 % u odnosu na prethodni period i uvozila u […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517469","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n