Rumunski bankarski sistem koji finansira rumunsku privredu u 90% slu\u010dajeva i dalje se nalazi na intenzivnoj nezi zbog \u0161estomese\u010dnog ka\u0161njenja restrukturacije — navodi se u analizi Finansijske revije. Tro\u0161kovi administracije banaka polaze\u0107i od li\u010dnih dohodaka zaposlenih radnika pa sve do kirije teritorijalnih filijala nalaze su u kamatama za kredite koje- iako smanjene u poslednje vreme-i dalje su veoma visoke u odnosu na referentnu kamatnu stopu od 2,75%. U kriznim godinama jedan od pet kredita je proma\u0161en. Infrastruktura bankarske industrije u Rumuniji dostigla je vrhunac u 2008. godini, kada su lokalne mre\u017ee stigle do rekorne brojke od 6 600 filijala i agencija u kojima je radilo 71 500 radnika. \u0160est godina posle izbijanja ekonomske krize jedna petina radnih mesta je zatvorena, odnosno 13.600 radnika je ostalo bez posla i 12 000 jedinica je zatvoreno. Napori za stavljanje proma\u0161enih kredita i ostalih mera provizija za generalno \u010di\u0161\u0107enje bankarskog sistema u 2014. godini bili su veoma slo\u017eeni. Bankarski sistem zabele\u017ei\u0107e na kraju godine gubitak od oko 450 miliona evra — procenjuje \u0161ef Nadzone direkcije Rumunske narodne banke Nikolaje \u010cinteza \u2019\u2019 Bankarski sistem je zabele\u017eio do 30. septembra gubitak od oko 360 miliona evra, ali ovo nije veliko iznanadjenje jer su masovne bankarske provizije u tre\u0107em tromese\u010dju doprinele ovakvom gubitku i doprine\u0107e i dalje\u2019\u2019 — dodao je Nikolaje Cinteza. Nivo proma\u0161enih kredita od aprila do septembra 2014. godine smanjen je sa 22,3 % na 15,33%, a nivo pokri\u0107a proma\u0161enih kredita provizijama iznosi 66,22%. Sli\u010dno mi\u0161ljenje o gubicima ima i predsednik Rumunske asocijacije banaka Radu Gracijan Gecea: \u2019\u2019Ja smatram da \u0107e 2014 biti godina visokog gubitka. Narodna banka je ve\u0107 nagovestila gubitak na nivou bankarskog sistema kada nismo ni po\u010deli \u010di\u0161\u0107enje bilansa.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kreditiranje privatnog sektora nastavlja se ali u negativnom ritmu uprkos pozitivnoj dinamici kreditiranja u doma\u0107oj valuti. Guverner Narodna banke Rumunije Mugur Isaresku ka\u017ee da razlog za neoporavak totalnog kreditiranja nije nedostatak raspolo\u017eivog novca u bankama: \u2019\u2019 U Rumuniji banke imaju sada vi\u0161ak likvidnosti u lejima i devizama. Nedostatak novca nije glavni razlog za usporavanje procesa i smanjenja devznog kredita. Evolucija kredita je u tesnioj vezi sa strukturnim pomenama, situacijom proma\u0161enih kredita i pojavom odredjenog nepoverenja izmedju banaka i klijenata. Poku\u0161avanmo da otklonimo ovo nepoverenje stvaranjem stabilne finansijsko-ekonomske klime.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pri kraju oktobra teku\u0107e godine Narodna banka Rumunije objavila je rezultate stresnih testova napravljenih medju 130 evropskih banaka. Neke banke koji su polo\u017eile ovaj test deoni\u010dari su i rumunskih banaka. Privredni analiti\u010dar Aurelijan Dokija o polo\u017eaju rumunskog bankarskog sistema je izmedju ostalog rekao: \u2019\u2019Iako postoje banke koje imaju deoni\u010dare u bankama sa problemima, rumunski bankarski system je sastavljen od nezavisnih banaka. Kada je re\u010d o sopstvenom kapitalu i bilansnoj situaciji one su potpuno nezavisne od mati\u010dnih banaka i pod nadzorom su Narodne banke Rumunije. Ne postoji neposredna veza i zabrinutost zbog njihovog polo\u017eaja, jer iz rspolo\u017eivih podataka znamo da rumunske banke imaju visok stepen dokapitalizacije iznad 15%, \u0161to predstavlja mnogo vi\u0161e od evropskih zahteva, tako da nema mesta zabrinutosti. Problem bi mogao da nastane samo kada bi jedna rumunska banka tra\u017eila dodatni kapital od mati\u010dne banke koja nema raspolo\u017eivi kapital. Ali rumunske banke su u ovom trenutku dobro kapitalizovane i ne postoji nikakaka potreba za tra\u017eenje kapitala od mati\u010dnih banaka.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
(Prevod: Mir\u010da Mihaj)<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunski bankarski sistem koji finansira rumunsku privredu u 90% slu\u010dajeva i dalje se nalazi na intenzivnoj nezi zbog \u0161estomese\u010dnog ka\u0161njenja restrukturacije — navodi se u analizi Finansijske revije. Tro\u0161kovi administracije banaka polaze\u0107i od li\u010dnih dohodaka zaposlenih radnika pa sve do kirije teritorijalnih filijala nalaze su u kamatama za kredite koje- iako smanjene u poslednje vreme-i […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":517472,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517471","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n