U prva tri tromese\u0107ja teku\u010de godine Rumunija je postigla najve\u0107i ekonomski rast u Evropskoj uniji i postoje solidni preduslovi da u \u010detvrtom tromese\u0107ju zabele\u017ei isti trend. Medjutim mo\u017eemo re\u0107i da su javne investicvije smanjene u ovoj godini, \u0161to je dovelo, po oceni Nacionalnog instituta za statistiku, do bud\u017eetskog suficita. Narodna bnaka Rumunije smanjila je prognozu o godi\u0161njoj stopi inflacije sa 2,2% na 1,5%<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Upravni odbor Narodne banke Rumunije doneo je odluku da smanji referentnu kamatnu stopu sa 4% na 3,75%, \u0161to predstavlja novi istorijski minimum kao i stope minimalnih rezervi u lejima i devizama sa 15% na 12%, odnosno sa 20% na 18%. Tokom 2014. godine referentna kamatna stopa je smanjena postepeno do 2,75%. Stopa minimalnih rezervi u lejima smanjena je na 10%,a u devizama na 14%<\/p>\n
\n
<\/p>\n
8. januara objavljeno je da je Rumunija sa medjunarodnih tr\u017ei\u0161ta privukla 2 miliarde dolara emisijom obveznica sa rokom otplate od 10 i 30 godina. Obveznice sa rokom otplate od 10 godina prodate su po ceni vi\u0161oj za 2,15% indeksna poena od referentnih za ameri\u010dki trezor–javio je Rojtes. Gavni aran\u017eeri plasmana obveznica bile su banke BNP Pariba, Sitigrup i GP Morgan.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
20. januara ameri\u010dki konstruktor automobile Ford proizveo je u Krajovi 100 000 automobil B-Maks. Pro\u0161le godine B-Maks je postigao odli\u010dne rezultate u celoj Evropi prodav\u0161i 67.000 automobila — javila je ameri\u010dka kompanija. Od 2012. godine od kada poroizvodi ovaj model, u Krajovi se dnevno proizvodi oko 370 automobila.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
5. februara austrijska firma Agrara Cuker preuzela je fabrike \u0161e\u010dera u Urzi\u010deniju i Lije\u0161tiju od jednog od najve\u0107ih rumunskih proizvodja\u010da \u0161e\u010dera Lemarko SA.\u2019\u2019Namera Agrare nije samo pove\u0107anje proizvodnje \u0161e\u0161\u010derne repe, ve\u0107 i rafinisanje ve\u0107ih koli\u010dina \u0161e\u010dera i ja\u010danje polo\u017eaja na jugoisto\u010dnom evropskom tr\u017ei\u0161tu- izjavio je director Johan Marihard. Agrara je vlasnik jo\u0161 dve fabrike \u0161e\u010dera u Buzau i Romanu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
6. februara ameri\u010dka kompanija TRV Automotiv objavila je vest da je u gradu Roman otvorila novu fabriku er-begova \u0161ire\u0107i na ovaj na\u010din privrednu aktivnost u Rumuniji. Ameri\u010dka kompanija prisutna je na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu od 2004. godine, kada je u Temi\u0161varu po\u010dela proizvodnju ko\u017enih navlaka za volane. Kasnije se ameri\u010dka firma usmerila I na proizvodnju autokomponenata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
6. februara nema\u010dka firma Bo\u0161 saop\u0161tila je da je investirala 77 miliona evra u Istra\u017eiva\u010dki i projektni centar u rumunskom gradu Klu\u017e i da je centar otvoren krajem 2013. godine. Centar koji se nalazi u industrijskom parku u naselju \u017duku deo je divizije Automotiv Elektroniks koja proizvodi komandne elektronske jedinice, polusprovodnike i senzore za autoindustriju i druge oblasti. U Rumuniji zapo\u0161ljava oko 2000 radnika.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
7. marta rejting agencija Fi\u010d potvrdila je devizni kreditni rejting Rumunije \u2019\u2019BBB\u2019\u2019-minus, sa stabilnom perspektivom zahvaljuju\u0107i niskom bud\u017eetskom deficitu i neo\u010dekivano visokom ekonomskom rastu u 2013. godini . Fi\u010d je podsetio da je ovaj kreditni rejting Rumunije posledica ubrzanja ekonomskog rasta i ve\u0107eg poverenje u na\u0161u dr\u017eavu koja smanjuje zaostajanje za ostalim dr\u017eavama Evropske unije. Ovakvi trendovi mogli bi da podr\u017ee strukturne reforme u dr\u017eavnim kompanijama, zdravstvenom sistemu i javnoj upravi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
(Prevod:Mir\u010da Mihaj)<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U prva tri tromese\u0107ja teku\u010de godine Rumunija je postigla najve\u0107i ekonomski rast u Evropskoj uniji i postoje solidni preduslovi da u \u010detvrtom tromese\u0107ju zabele\u017ei isti trend. Medjutim mo\u017eemo re\u0107i da su javne investicvije smanjene u ovoj godini, \u0161to je dovelo, po oceni Nacionalnog instituta za statistiku, do bud\u017eetskog suficita. Narodna bnaka Rumunije smanjila je prognozu […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517511","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n