Prema prognozama analiti\u010dara ove godine Rumunija \u0107e zabele\u017eiti privredni rast od 2 do 3%. Vlada Rumunije predvidela je u dr\u017eavnom bud\u017eetu rast od 2,5 % ali \u0107e pokusati da ostvari rast ve\u0107i od 3%, pod uslovom poboljsanja spoljnih uslova — izjavio je za agenciju Adjerpres savetnik premijera Kristijan Sokol. On smatra da je ovogodi\u0161nji bud\u017eet usmeren na investicije i otvaranje novih radnih mesta. \u2019\u2019Investicioni tro\u0161kovi su ve\u0107i za 24% u odnosu na 2014.godinu. Bud\u017eet za 2015 vodi ra\u010duna o privatnom sektoru pove\u0107avaju\u0107i kofinansiranje za apsorpciju evropskih fondova, novim dr\u017eavnim garancijama, zatim ve\u0107om podr\u0161kom poljoprivrednim proizvodja\u010dima, povoljnostima za inostrane investicije, razvijanjem industrijskih i tehnolo\u0161kih parkova istovremeno sa podsticanjem tehni\u010dkog obrazovanja\u2019\u2019- dodao je savetnik premijera. Ovogodi\u0161nji dr\u017eavni bud\u017eet predvidja deficit od 1,83% dodogovoren sa MMf-om i Evropskom komisijom i stopu inflacije od 22%. Firma Biznis monitor interne\u0161nel koja se bavi istra\u017eivanjem tr\u017ei\u0161ta procenjuje da \u0107e Rumunija zabele\u017eiti ove i slede\u0107e godine privredni rast od 3% zahvaljuju\u0107i ve\u0107em izvozu i unutra\u0161njoj potra\u017enji. Sa svoje strane Nacionalna komisija za prognozu predvidja privredni rast od 2,5% ove godine, sli\u0107an prognozama Evropske komisije i MMF-a od 2,4% odnosno 2,5% i ispod prognoze Svetske banke od 3,2%.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u2019\u2019Makroekonomska situacija Rumunije ove godine bi\u0107e dobra, ali treba da nadoknadi zaostajanje za razvijenim dr\u017eavama Evropske unije. Stimulisanje politike unutra\u0161nje potra\u017enje pogoduje privrednom rastu i smanjenju razlika- smatra Radu Kra\u010dun, glavni ekonomista Rumunske komercijalne banke,\u010dlanice grupe Erste:\u2019\u2019O\u0107ekujemo dalji rast, rekao bih umereni od oko 2%. Stopa inflacije osta\u0107e niska zbog deficita potra\u017enje. Mo\u017eemo da se hvalimo niskim stepenom zadu\u017eivanja, niskom inflacijom, stabilnim kursom, ali nedostaje nam dinamika, rast i brzina promena, klju\u010dni elementi za smanjenje zaostajanja za ostalim dr\u017eavama Evropske unije.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Privredni analiti\u0107ar Aurelijan Dokija upozorava na rizike: \u2019\u2019Imamo ekonomski rast i po najnovijim podacima jedan od najve\u0107ih u Evropskoj uniji. Postavlja se medjutim pitanje odr\u017eivosti ovog rasta, jer na\u017ealost evropska privreda se jo\u0161 nije oporavila. Mi smo u velikoj meri zavisni od Evropske unije i evrozone i zbog toga smatram da je potreban oprez. Dobro je \u0161to imamo privredni rast, da smo spremni da iskoristimo \u0161anse koje se pojavljuju. Kriza u Ukrajini stvorila je za Rumuniju protok kapitala koji do sada nije zabele\u017een. Treba da budemo spremni da iskoristimo povoljnosti ali je iluzorno smatrati da su sve pote\u0161koce prevazidjene.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Privredni analiti\u010dar Konstantin Rudnicki upozorava na situaciju u kojoj se nalazi privatni sector: \u2019\u2019I dalje u privatnoj ekonomiji stvari se ne odvijaju kako \u017eelimo ili kako pokazuju makroekonomski pokazatelji. Drugim re\u010dima ekonomski rast se ne oce\u0107a na privatnu zonu. Nalazimo se u paradoksalnoj situaciji, cifre pokazuju da imamo ekonomski rast, ve\u0107u stabilnost u bud\u017eetskoj oblasti gde se i li\u010dni dohoci pove\u0107avaju ali ne i u privatnoj. Ovo ukazuje na \u010dinjenicu da realna ekonomija jo\u0161 ne funkcioni\u0161e, makroekonomski rast se ne ose\u0107a u realnoj ekonomiji, mnogi sektori i dalje imaju probleme i u ovoj situaciji preduzetnici su veoma oprezni sa platama radnika. Iako industrija predstavlja oko 30% bruto nacionalnog proizvoda, samo neke grane posti\u017eu zapazene poslovne rezultate i samo neke kompanije rastu, posetno izvozne kao i one koje na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu imaju potra\u017enju, pre svega naftna industrija, distribucija nafte i prirodnog gasa, drugim re\u010dima energetska zona.\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
( Prevod: Mir\u010da Mihaj)<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prema prognozama analiti\u010dara ove godine Rumunija \u0107e zabele\u017eiti privredni rast od 2 do 3%. Vlada Rumunije predvidela je u dr\u017eavnom bud\u017eetu rast od 2,5 % ali \u0107e pokusati da ostvari rast ve\u0107i od 3%, pod uslovom poboljsanja spoljnih uslova — izjavio je za agenciju Adjerpres savetnik premijera Kristijan Sokol. On smatra da je ovogodi\u0161nji bud\u017eet […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517514","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n