Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku bruto dru\u0161tveni proizvod Rumunije pove\u0107an je po\u0161le godine realno za 2,9%, u odnosu na 2013. godinu. U poslednjem tromes\u010dju godine privredni rast bio je za 0,5% ve\u0107i u odnosu na prethodno tromese\u010dje, dok je \u010detvrtom tromes\u010du rast iznosio 2,6%. Privredni analiti\u010dar Konstantin Rudnicki u intrevju za Radio Rumunija je izme\u0111u ostalog naglasio:,,Rumunija je postigla medju najve\u0107im stopama ekonomskog rasta u Evropskoj uniji \u0161to je veoma dobro za rumunsku privredu, sa jedne strane.Treba me\u0111utim dodati da ove brojke nisu definitivne, one su deo serije statisti\u010dkih rezultata koji se periodi\u010dno objavljuju, ali je jasno da je preivredni rast va\u017ean.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Najvljeno pove\u0107anje uklapa se u procenu Evropske komisije:,, Istina je, ali sa malim amandmanom, ako analiziramo rezultate \u010detvrog tromese\u010dja, vide\u0107emo da smo postigli mali ekonomski rast, \u0161to treba da nas zamisli u vezi sa daljim ekonomskim rastom. Jasno
\nje da su izvoz i industrija glavni motori rasta. Postigli smo rekordni izvoz u 2014. godini i ovo se mo\u017ee videti po ekonomskom rastu. Na \u017ealost, gra\u0111evinarstvo je na niskom nivou i za ovo u odre\u0111enoj meri je kriv dr\u017eavni bud\u017eet koji nije usmerio fondove u infrastrukturu. Poljoprivreda je u blagom rastu i i ona doprinosi ekonomskom rastu. Pro\u0161le godine imali smo specijalnu godinu jer je industrija tehnologije informacija i telekomunikacija pove\u010dala udeo u bruto nacionalnom proizvodu. Ovo je dobra vest jer je ova industrija grana sa visokom dodatnom vredno\u0161\u0107u, \u0161to dokazuje da rumunska privreda bele\u017ei i blagu strukturnu promenu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema zvani\u010dnim podacima instituta za statistiku godi\u0161nja stopa inflacije u januaru dostigla je istorijski minimum od 0,4%. Konstantin Rudnicki obja\u0161njava: \u2019\u2019Smanjenje stope inflacije se nastavlja \u0161to je dobra vest za potro\u0161a\u010de. Imaju skoro identi\u010dne cene kao pro\u0161le godine. Sa druge strane vest nije najbolja jer deflacija po\u010dinje da zabrinjava ekonomije evrozone. Kod nas jos nije slucaj i ne verujem da \u0107emo se ove godine suo\u010davati sa ovom pojavom, ali deflacija i inflacija donose sa sobom seriju ekonomskih problema.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sa svoje strane Narodna banka Rumunije saop\u0161tila je da je deficit teku\u0107eg ra\u010duna platnog bilansa pro\u0161le godine smanjen za 40% i da je istovremeno smanjen i spoljni dug. Konstantin Rudnicki precizira: \u2019\u2019Ovo je dokaz da je rumunska privreda na uzlaznom trendu. Ovim pokazateljima treba medjutim dodati neresene probleme rumunske privrede, mislim pre svega na menadjment dr\u017eavnih kompanija. Prestoji nam ogroman posao u prikupljanju bud\u017eetskih sredstava, borbi protiv utaje poreza. Velike teme rumunske privrede ostaju infrastrukturni radovi. Potrebni su nan Master plan saobra\u0107aja, zatim efikasniji vaspitni i zdravstveni sistem. \u2018\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Privredni analiticar Aurelijan Dokija o korekciji prognoze Ekonomske komisije sa 2,7% u 2015. godini na 2,9% u 2016 godini kla\u017ee: \u2019\u2019Prognoze za rumunsku privredu su osetno pobolj\u0161ane. Prakti\u010dno Rumunija je medju \u010dlanicama Evropske unije sa najvi\u0161im ekonomskim rastom. Iako se smatra da \u0107e Poljska zabele\u017eiti ve\u0107i rast Rumunija se smatra dr\u017eavom koja \u0107e u narednim godinama postizati bolje privredne rezultate od evropskog proseka, \u0161to \u0107e bez sumnje doprineti na\u0161em priblji\u017eavanju bruto nacionalnom proizvodu Evropske unije po glavi stanovnika. Medjutim ovaj rast bazira se na prepostavkama koje treba realizovati. U velikoj meri na rast se gleda kao na pove\u0107anje doma\u0107e potrosnje, dok \u0107e izvoz imati manji udeo nego do sada u bruto dru\u0161tvenom proizvodu. Vazna stavka koja \u0107e podr\u017eati ovaj rast su investicije, a deo investicija zavisi od privla\u010denja evropskih fondova. Ovo su delikatni uslovi koje Rumunija treba da ispuni da bi postigla privredni rast od 3% ili izmad 3% u narednim godinama. Ako se vratimo u pro\u0161lost nemamo ba\u0161 nmogo razloga za zadovoljstvo, jer nismo postigli posebne rezultate u procesu privla\u010denja evropskih fondova, a ni investicije nisu bile na zavidnom nivou. Nadamo se da \u0107e ove i naredne godine biti bolje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
I MMF prognozira ekonomski rast Rumunije u 2015 na 2,7% a naredne na 2,9%. Glavni faktori na kojima \u0107e se bazirati rast su pove\u010dana doma\u0107a potro\u0161nja posle realnog pove\u0107anja plata, niska cena nafte i bankarske kamate koje su pale na rekordno niske kvote.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku bruto dru\u0161tveni proizvod Rumunije pove\u0107an je po\u0161le godine realno za 2,9%, u odnosu na 2013. godinu. U poslednjem tromes\u010dju godine privredni rast bio je za 0,5% ve\u0107i u odnosu na prethodno tromese\u010dje, dok je \u010detvrtom tromes\u010du rast iznosio 2,6%. Privredni analiti\u010dar Konstantin Rudnicki u intrevju za Radio Rumunija je […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":63758,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517572","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n