U narednim mesecima sa rumunskog tr\u017eista nesta\u0107e ve\u0107i broj lekova i mnoge farmaceutske kompanije mogle bi da se suo\u010de sa ste\u010dajem-upozorava Asocijacija proizvodja\u010da generi\u010dkih lekova. Prema oceni generalnog direktora Laurencija Mihaja razlog je taksa kloubek koja se primenjuje od 2010. godine i po kojoj proizvodja\u010di lekova koji se izdaju na recept treba da plate tromese\u010dno doprinos u zavisnosti od ukupne vrednosti prodaje lekova. Laurenciju Mihaj je naglasio: \u2019\u2019O\u010dekujem da \u0107e se za najvi\u0161e \u0161est meseci posledice ove katstrofalne mere ose\u0107ati i mnogi lekovi nestati sa tr\u017ei\u0161ta. Bez posla osta\u0107e veci broj radnika fabrika lekova jer je samo pro\u0161le godine bez posla ostalo najmanje 200 radnika.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Nacionalnog doma zdravstvenog osiguranja Vasile Kjurkea tvrdi da je taksa kloubek pove\u010dana pro\u0161le godine zbog sezonskih bolesti koje su dovele do pove\u010dane potro\u0161nje lekova:\u2019\u2019 Pove\u010dana je pre svega zbog skupih sezonskih lekova. Broj prepisanih recepata bio je ve\u0107i zbog sezonskih bolesti,, gripa i zapaljenja plu\u0107a. Oni imaju pravo da se \u017eale.Mi imamo sve podatke i mo\u017eemo da im ove podatke stavimo na raspogaganje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ova taksa je na po\u010detku pro\u0161log meseca prema\u0161ila 25% pihoda fabrika lekova, \u0161to perdstavlja pove\u0107anje za 4%, naglasio je izvrsni direktor Udru\u017eenja medjunarodnih proizvodja\u010da lekova Dan Zaharesku: Taksa kloubek je sada dostigla opasan nivo jer ekonomski sada neodr\u017eiva, a ovo pove\u0107anje sa 21% na 25% ne mo\u017ee se opravdati odgovaraju\u0107im pove\u0107anjem tr\u017ei\u0161ta ili pove\u0107anom potro\u0161njom lekova. Prakti\u010dno tr\u017ei\u0161te nije evoluiralo. Zbog toga pove\u0107anje ove takse za 20% je neobja\u0161njivo. Tvrdjnje predsednika Nacionalnog doma zdravstvenog osiguranja da je potro\u0161nja lekova pove\u0107ana zbog sezonskih bolesti je neosnovana. I pro\u0161le godine dali su nam isto obja\u0161njenje. U \u010detvrtom tromese\u010dju 2013. godine taksa je pove\u0107ana sa 15% na 20% sa obrazlo\u017eenjem da je ovo pove\u0107anje sezonsko koje se kasnije produ\u017eilo i na 2014. godinu do \u010detvrtog tromese\u010dja. Sada se nalazimo u ekonomski neodr\u017eivoj situaciji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pove\u0107anje takse ne\u0107e se odraziti na cene lekova, jer drzava propisuje cene lekova koji se izdaju na recept. Postavlja se medjutim pitanje- dodaje Zaharesku-dali \u0107e lekova biti na tr\u017ei\u0161tu jer lako mo\u017ee da dodje do paralelnog izvoza lekova u zemlje Evropske unije. Ministar zdravlja Nikolaje Bani\u010doju tvrdi da su cene lekova u Rumuniji za 20% ve\u0107e ngo u susednim zemljama, tako da treba preispitati politiku na tr\u017ei\u0161tu lekova, a cene uskladiti jednom godi\u0161nje: Cene su veoma visoke i optere\u010duju bud\u017eet zdravstvenog sistema, odnosno pacijenata. Prema na\u0161im procenama radi se o dvesta i ne\u0161to miliona evra, a to je veoma mnogo za zdravstveni sistem. Svi treba da shvate da preduzimamo mere za ograni\u010davanje paralelnog izvoza kako bi ovi lekovi ostali na nasem tr\u017ei\u0161tu, ali istovremeno i mere za po\u0161tovanje zakona, pre svega osnovnog prava pacijenata da plati realnu cenu leka a ne vi\u0161u nego u drugim dr\u017eavama. Ovi fondovi ostaju zdravlju i usmeri\u0107e se u inovativne tretmane na koje \u010dekamo ve\u0107 godinama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministarstvo zdravlja pozvalo je sve nosioce prava na prodaju lekova na tr\u017ei\u0161tu da aktualiziraju ovih dana sve cene, jer \u0107e se na ovaj na\u010din cene pojedinih lekova smanjiti za 20 %. O\u010dekuje se da ce 23 leka, koji se prema odluci vlade mogu izdati besplatno ili uz kompenzaciji , sti\u0107i posle 15 aprila u apotekama. Razlog za ka\u0161njenje je \u010dinjenica da od 23 leka samo 17 ima terpeutske protokole, a za preostele se jo\u0161 \u010deka formiranje stru\u010dnih komisija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
I na kraju recimo i to da se redosled korporacija koje proaju lekove u Rumuniji promenio i na prvom mestu je sada Hofman La Ro\u0161, ispred Sanofija, Zentive i Novartisa. Slede Servije, Fajzer, GlaksoSmitKlajn, Ranbksi, Merk & ko, AstraZeneka i Krka. Mesta od 11 do 20 dele Djonson & Djonson, firma sa dravnim kapitalom Antibioti;e Ja[i, AbVi, Teva, Menarini, Bajer, BristolMajers Skib, Alvogen, Aktavis i Eli Lili. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U narednim mesecima sa rumunskog tr\u017eista nesta\u0107e ve\u0107i broj lekova i mnoge farmaceutske kompanije mogle bi da se suo\u010de sa ste\u010dajem-upozorava Asocijacija proizvodja\u010da generi\u010dkih lekova. Prema oceni generalnog direktora Laurencija Mihaja razlog je taksa kloubek koja se primenjuje od 2010. godine i po kojoj proizvodja\u010di lekova koji se izdaju na recept treba da plate tromese\u010dno […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":517574,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517573","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n