Nacrti Poreskog zakona i Zakona o poreskom postupku, koji predvi\u0111aju zana\u010dajna smanjnenja poreza i taksi od idu\u0107e godine, usvojeni su na sednici rumunske vlade posle jednomese\u010dne javne rasprave. Nacrt poreskog zakona predvi\u0111a smanjenje standardne kvote PDV –a sa 24% na 20% od 2016.godine i na 18% od 1. januara 2018. Od 2016. godine primeni\u0107e se PDV od 9% na osnovne namirnice. Predstavnici Vlade tvrde da \u0107e smanjenje PDV-a stupiti na snagu jo\u0161 ove godine, ali jo\u0161 nije doneta odluka u ovom smislu. Kada je re\u010d o doprinosu za socijalna osiguranja predvi\u0111a se smanjenje stope od 10,5% na 7, 5% za zaposlene i sa 15,8% na 13,5% za poslodavce i to od 2018. godine. Druge va\u017ene odredbe poreskog zakona odnose se na ukidanje poreza na specijalne objekte i dividende od 1. januara 2016. Od slede\u0107e godine smanji\u0107e se akcize na gorivo za 16 do 20%, a u slu\u010daju pojedinih kategorija akcize se ukidaju. Novi poreski zakon predvi\u0111a i promene u oporezivanju mikropreduze\u0107a i lokalnih poreza. U ovom slu\u010daju najva\u017enija promena odnosi se na izmenu oporezivanja zgrada, kojom \u0107e se prilikom voditi ra\u010duna o nameni zgrade a ne da li je vlasnik fizi\u010dko ili pravno lice. Jedinstvena poreska stopa osta\u0107e prema novom poerskom zakonu neizmenjena do 2019. godine, kada je predvi\u017eeno smanjenje sa 16 na 14%. Privredni analiti\u010dar Florin Kacu je izjavio:,, Dobra strana je ta da rastere\u0107enje dolazi u prvom delu programa poreskog zakona, u 2016-2017. godini.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Me\u0111utim, predstavnici MMF-a smatraju da treba biti oprezan prilikom usvajanja mera fiskalnog rastere\u0107enja i termina sporvo\u0111enja. \u0160efica misije MMF- a, Andreja \u0160ehter izjavila je da,, smanjenje poreza u ovim terminima i sugerisanim granicama predstavlja rizik za dosadasnje poresko ja\u010danje ako se nece doneti i kompenzacione mere. Veoma je va\u017eno da se ovi pozitivni rezultati u procesu poreskog ja\u010danja nastave jer su ovi doprineli rastu\u0107em poverenju u privredu, dodala je Andreja \u0160ekter. Privredni analiti\u010dar Florin Kacu je istakao: ,,Uloga MMF-a je ta da upozori na odgovornost. Ako se se\u0107ate pre 10. godina, kada je stupila na snagu jedinstvena kvota od 16%, MMF je doa\u0161ao sa istom porukom, Tra\u017eili su anlizu i bili su zabrinuti ali rezultati su na kraju bili pozitivni. Prikupljeno je vi\u0161e novca u dr\u017eavnom bud\u017eetu, mnogi radni ugovori nesatli su sa crnog tr\u017ei\u0161ta. Postignuti su pozitivni rezultati.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Florin Kacu smatra da je sada povoljan trenutak za poresko restere\u0107enje: \u2019\u2019 Mere se mogu primeniti u omom kontekstu. Ne radi se o privredi koja je i dalje u krizi. Mislim da bi ove mere bile potrebne i u kriznom periodu. Jo\u0161 ne mo\u017eemo govoriti o oporavku privrede, ali je privreda na dobrom putu, evropski uslovi su sada razli\u010diti. i ovde imamo razne ekonomske politike koje podsti\u010du kratkoro\u010dni ekonomski rast. Sada je povoljan trenutak za relaksaciju poreske politike. Pro\u0161le godine pove\u0107anje plata pogodovalo je porastu potro\u0161nje. Najve\u0107i doprinos bruto nacionalnom proizvodu pro\u0161le godine dala je potro\u0161nja, iako jo\u0161 nije po\u010delo kreditiranje. Samnjenje pdv-a ili doprinosa za socijalno osiguranje podstica\u0107e ovaj segment potro\u0161nje. Mo\u017eda ne\u0107emo biti odmah svedoci smanjenja cena, ali ni\u017ei pdv \u0107e bez sumnje podsticati potro\u0161nju i privu\u0107i ve\u0107e investicije, jer se sa ovim problemom Rumunija se suo\u010dava od 2009. godine. Kapitalne investicije su dramati\u010dno opale, ali se potro\u0161nja oporavila.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Savetnik premijera Rumunije za makroekonomska pitanja Kristijan Sokol izjavio je novinskoj agenciji Adjerpres da se smanjenje pdv-a mo\u017ee realizovati u narednim mesecima.\u2019\u2019 Izvr\u0161enje bud\u017eeta posle 3 meseca pokazuje ne samo da se deficit pove\u0107ao ve\u0107 naprotiv umesto deficita od skoro miliardu ipo evra 31. marta teku\u0107e godine imamo suficit od oko 300 000 evra, \u0161to zna\u010di da smo u\u0161tedeli, 1,7 miliardi evra u prvim mesecima godine.\u2019\u2019 Kristijan Sokol smatra da je rumunskoj privredi potrebno smanjenje pdv-a u narednim mesecima kako bi se pove\u0107ao potencijal ekonomskog rasta Rumunije sa 3% na 4% jer bi se na ovaj na\u010din podsticale investicije i potro\u0161nja. \u2019\u2019 Smanjenje pdv-a stimulisa\u0107e i otvaranje novih radnih mesta, efikasije prikupljanje bud\u017eetskih prihoda i smanjenje utaje poreza\u2019\u2019- precizira premijerov savetnik.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Medjutim Poreski savet, nezavisno telo, \u010diji je zadatak da osigura bud\u017eetsko-finansijsku disciplinu na srednji i dugi rok, odbacio je izmene Poreskog zakona i Zakona o poreskom postupku. Savet smatra da \u0107e poresko rastere\u0107enje dovesti do velikog deficita u 2019 kao i u 2010.godini.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nacrti Poreskog zakona i Zakona o poreskom postupku, koji predvi\u0111aju zana\u010dajna smanjnenja poreza i taksi od idu\u0107e godine, usvojeni su na sednici rumunske vlade posle jednomese\u010dne javne rasprave. Nacrt poreskog zakona predvi\u0111a smanjenje standardne kvote PDV –a sa 24% na 20% od 2016.godine i na 18% od 1. januara 2018. Od 2016. godine primeni\u0107e se […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":64759,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517654","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n