Tradicionalno semensko povr\u010de predstavlja va\u017ena stavka u sticanju profita za ljude koji \u017eele da se na tr\u017ei\u0161te ponovo vrate nekada\u0161nje sorte. U vreme kada na tr\u017ei\u0161tu ima sve manje poljoprivrednika koji prodaju ukusno povr\u010de, mnogi povrtari nastoje da nabave i umno\u017ee staro seme umesto hibridnog koji istina donosi ve\u0107i profit. Nostalgija za nekada\u0161njim ukusom bio je razlog za osnivanje Asocijacije EkoRuralis u Klu\u017eu, koja se ve\u0107 nekoliko godina aktivno bavi spasavanjem rumunskih vrsta semena od doma\u0107ih seljaka i povrtara i zatim ga umno\u017eava i nudi \u010dlanovima asocijacije. Vali Kuku, \u010dlan asocijacije ve\u0107 vi\u0161e od 30 godina, na povr\u0161ini od 500 kvadratnih metara gaji semensko povr\u010de iz celog sveta:\u2019\u2019 Po\u010deo sam da skupljam razne vrste povr\u010da kada sam uvideo da na tr\u017ei\u0161tu ima sve ve\u0107e koli\u010dine neukusnog povr\u010da. Skupljao sam seme od starih poljoprivrednika, poznanika, umno\u017eovao ga svake godine i sada nudim ljudima koji \u017eele da gaje ove sorte. Pro\u0161le godine imao samo 80 sorti, od kojih skoro 50 vrsta paradajza. Nisu sve sorte iz doma\u0107e proizvodnje, ljudi su ih gajili ve\u0107 vi\u0161e godina. Seme ogromnog paradajza nabavio sam od jednog in\u017eenjera iz ove zone. Od njega sam pre 35 godina nabavio ovo veoma ukusno sortu. I dalje tra\u017eim seme po celom svetu. Uspeo sam da nabavim seme Poma, veoma ukusne vrste proizvedene 1937. godine u Italiji. Imam tri veoma ukusne vrste ruskog semena paradajza iz Moldavije.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mnogi farmeri i povrtari, naro\u010dito mladji ljudi \u017eele da nabave ovo seme od naseg sagovornika. Seme je i jeftinije nego hibridno. Rumunski povrtari prodaju kesicu od 150 zrna, dok se u hibridnom nalaze samo 100 zrna po ceni koja dosti\u017ee i oko 45 evra. Vali Kuku ka\u017ee:\u2019\u2019 Raduje \u010dinjenica da se svakim danom pove\u0107ava broj mladih zaintersovanih za ove sorte. Mnogi mladi ljudi bave se povrtarstvom. Svake godine u prvoj nedelji posle Uskrsa u Gr\u010dkoj se organizuje sajam razmene semena na koji dolaze ljudi iz cele Evrope pa \u010dak i iz Indije. Ovde nabavljam vrste semena a zatim proveravam da li se mo\u017ee prilagoditi na\u0161im uslovima. Svake godine proizvodim izmedju 100 i 300 kesica koje \u0107aljem kolegama iz Asocijacije EkoRuralis, a preostali deo prodajem. Mogu da vam ka\u017eem da su u februaru ili martu sve koli\u010dine rasprodate.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U poslednje vreme sve je te\u017ee na\u0107i na tr\u017ei\u0161tu projizvode koji se gaje u tradicionalnom sistemu. Dr Aurel Maksim, stru\u010dnjak za konzervaciju biodiverziteta Universiteta poljoprivrednih nauka i veterine u Klu\u017eu kaze da bi agroturisti\u010dki objekti mogli da nabave od poljoprivrednika tradicionalno seme, jer stranci \u017eele da konzumiraju prirodne proizvode:\u2019\u2019 Mi ovde u Rumuniji jo\u0161 imamo tradicionalne vrste povr\u010da. Na\u017ealost ljudi koji gaje ove vrste su u poznim godinama i njihovim nestankom nesta\u0107e i ove sorte. Tradicionalni paorski proizvodi mogli bi da postanu unosan posao.Paradajz koji se gaji u ba\u0161tama je mnogo ukusniji od paradajza iz supermarketa. Ovo je velika \u0161ansa za ljude koji su se opredelili za proizvodnju zdrave hrane.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji samo se neke drzavne institucije jo\u0161 bave proizvodnjom tradicionalnog semenskog povr\u010da. Genetska banka u Su\u010davi ve\u0107 40 godian raspola\u017ee tradicionalnim semenom koje besplatno nudi farmerima. U uslovima kada se u Rumuniji hibridno seme gaji na 90% povr\u0161ina, stru\u010dnjaci poku\u0161avaju da ubede zemljoradnike da se ne odreknu doma\u0107ih sorti. Aurel Maksim nagla\u0161ava da ne postoji interes za istra\u017eivanje i inventar tradicionalnih vrsta, jer velike korporacije poku\u0161avaju da steknu monopol nad proizvodnjom semena i niko se vi\u0161e ne bori da za\u0161titi doma\u0107e sorte: \u201cTreba podsetiti da postoji velika konkurencija izmedju malih proizvodj\u010da ili farmera i velikih poljoprivrednih korporacija. U poslednjih 20 godina hemijske poljoprivredne korporacije preuzele su i proizvodnju i prodaju semena, tako da nastoje da elimini\u0161u male proizvodja\u010de sa ovog tr\u017ei\u0161ta. Ministarstvo poljoprivrede mo\u017ee da iskoristi \u0161anse koje stvaraju evropske directive i da ve\u0107u pa\u017enju posveti doma\u0107im sortama. Ali, mi se i dalje opredeljujemo za poljoprivredu na velikim povr\u0161inama, za industrijsku poljoprivredu gde korporacije znaju najbolje kako treba da rade. Ovde se radi i o mentalitetu. Zapad se ponovo opredeljuje za diverzifikaciju ali i tamo postoje borbe izmedju korporacija i malih farmera. U Francukoj, na primer, postoje brojne zemljoradni\u010dke konfederacije koje imaju ogromnu snagu i mogu da uti\u010du na faktore odlu\u010divanja. Stranci koji dolaze kod nas i kupuju vi\u0161e desetina hiljada hektara nisu zainteresovani za nas biodiverzitet. Oni \u017eele da od poljoprivrede naprave industriju, ne interesuje ih ni pejzaz, ni zagadjenje voda i tla, vec samo profit.\u201d <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Tradicionalno semensko povr\u010de predstavlja va\u017ena stavka u sticanju profita za ljude koji \u017eele da se na tr\u017ei\u0161te ponovo vrate nekada\u0161nje sorte. U vreme kada na tr\u017ei\u0161tu ima sve manje poljoprivrednika koji prodaju ukusno povr\u010de, mnogi povrtari nastoje da nabave i umno\u017ee staro seme umesto hibridnog koji istina donosi ve\u0107i profit. Nostalgija za nekada\u0161njim ukusom bio […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":517656,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517655","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n