Od 2500 hektara zagrejanih staklenika, koliko je Rumunija imala do 1990. godine, ostalo je samo 550 hektara. U ve\u010dini staklenika i plastenika proizvodi se sada samo za sopstvene potrebe, ali postoje i preduzetnici koji u upoznati sa razvojnim trendovima ovog sektora na evropskom planu i zainteresovani za ovaj posao. U uslovima kada Rumunija uvozi velike koli\u010dine povr\u010da, ljudi misle da ovaj posao ima budu\u0107nost. Klasi\u010dni staklenici sa metalnom strukturom zamenjuju se drugim modernim koji se lako montiraju. Primer je fabrika staklenika Transilvanija, koja proizvodi i prodaje monta\u017ene staklenike, plastenike i sisteme za navodnjavanje i grejanje. 30 odsto proizvodnje namenjeno je izvozu u Srednju i Zapadnu Evropu, a preostali deo domacem trzistu, izjavio je direktor fabrike \u010caba Lengel: \u00abImamo bogatu paletu klijenata, neki su se odlu\u010dili za hobi staklenike u kojima \u017eele da proizvode biopovrce, da jedu zdravu hranu. Ovi nabavljaju male staklenike od 60 do 80 kvadratnih metara. Kod nas dolaze i farmeri koji \u017eele da zamene drvene strukture i plasti\u010dne folije lo\u0161eg kvaliteta, koji iziskuju daleko ve\u0107i rad na gradnji nego sa gajenjem povr\u010da. Ova kategorija \u0107e u narednim godinama postati dominantna. Dolaze zatim investitori koji su shvatili da se mo\u017ee dobro zaraditi od proizvodnje povr\u010da, jer mi imamo relativno jeftiniju radnu snagu nego u Holandiji ili Italiji i povoljne klimatske uslove. Dobro bi bilo da imamo staklenike i modernu tehnologiju, jer tr\u017ei\u0161te za povr\u010de imamo i to veoma blizu. Imamo ogroman potencijal i investitori to znaju. Dolaze i ulazu u poljoprivredu, iako rade u drugim oblastima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zapo\u0161ljavaju sposobne ljude, tehnologe sa bogatim iskustvom i ula\u017eu u moderne staklenike, jer \u017eele da postignu dobre prinose.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Novi trend u hortikulturi je kultura u hidroponskom sistemu. Staklenici su prave laboratorije u kojima biljke rastu bez zemlje, samo sa vodom i hranivim materijama na posebnoj podlozi. Stru\u010dnjaci misle da \u0107e ovakav na\u010din proizvodnje postati posao budu\u0107nosti. Ova tehnika se ve\u0107 nekoliko godina koristi i u Rumuniji. Staklenici Dalin u gradu Regin koriste ovu modernu tehnologiju sa solarnim panelima i kompjuterima koji prate rast biljaka, temperaturu, vla\u017enost vazduha, ve\u0161ta\u010dko osvetljavanje i instalacije za pove\u0107anje vla\u017enosti unutar staklenika, precizira Kalin Kotoj, direktor ovih staklenika: \u00abPostoje kalemljeni paradajz sa punim ciklusom od godinu dana i neodredjenim rastom. Proizvodnja bi trebalo da bude od 55 kilograma na kvadratni metar u jednom ciklusu. Jedna biljka treba da proizvede oko 20 kilograma. Kalemljeni rasad uvozili smo iz Madjarske, kada je imao oko 30 santimetara i na kraju godine treba da dostigne 20 metara. Imamo kompjuterizovani sistem za pra\u0107enje, imamo senzore za temperaturu, vla\u017enost, van objekta imamo meteo stanicu koja meri sun\u010danu radijaciju, brzinu i pravac vetra i, u zavisnosti od ovih podataka, ra\u010dunar zna kada treba da otvari prozore, na koju stranu, kada ih treba zatvoriti i kada treba da pusti grejanje.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sa milion evra mo\u017ee se realizovati jedan ovakav staklenik. U zamenu za male proizvodja\u010de povr\u010da, u blizini glavnog grada Rumunije, u naselju Mihaile\u0161ti, proizvode se staklenici. Fabrika ima u programu realizaicju 400 hektara staklenika godi\u0161nje, a do 2020. tri hiljade hektara. Ideja o podizanju fabrike pripada predsedniku Romkonzerva, Aurelu Tanaseu, koji je shvatio da mnoge porodice u seoskim sredinama \u017eele da gaje povr\u010de: \u00abOd 2015. do 2020. godine, posredstvom Nacionalnog programa za ruralni razvoj, posebnu pa\u017enju posveti\u0107emo proizvodnji povr\u010da u za\u0161ti\u0107enim prostorima i planirali smo da podignemo 300 hektara modernih staklenika i 3000 hektara plastenika. U poslednjim godinama razlike izmedju no\u010dne i dnevne temperature u Rumuniji su sve ve\u0107e i stvaraju \u0161ok koji povr\u010de te\u0161ko podnosi, a negativni efekti na proizvodnju i kvalitet proizvoda su sve ve\u0107i. Zbog toga, termofilno povr\u010de treba gajiti u za\u0161ti\u0107enom prostoru. Fondovi su dovoljni. Imamo podr\u0161ku evropskih fondova do 90 odsto investicije. Prolazimo kroz period kada za gajenje povr\u010da postoje dobri uslovi, jer Rumuni vole doma\u0107e biljne proizvode. Pored toga od 1. januara za pokri\u0107e pojedinih tro\u0161kova u staklenicima izdvoji\u0107e se 6300 evra po hektaru, a u staklenicima po 3200 evra po hektaru.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ako u povrtarskim bazenima staklenici su nezaobilazni u doma\u010dinstvu svakog stanovnika, investitori naglasak stavljaju na automatizovane staklenike, u kojima rade samo deset radnika. Investitori nisu vi\u0161e zainteresovani za ukus paradajza kada na jednom hektaru mogu da proizvedu 400 tona, a ne samo 50 tona u tradicionalnim staklenicima. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Od 2500 hektara zagrejanih staklenika, koliko je Rumunija imala do 1990. godine, ostalo je samo 550 hektara. U ve\u010dini staklenika i plastenika proizvodi se sada samo za sopstvene potrebe, ali postoje i preduzetnici koji u upoznati sa razvojnim trendovima ovog sektora na evropskom planu i zainteresovani za ovaj posao. U uslovima kada Rumunija uvozi velike […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":517670,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517669","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n