Bankarski sistem Rumunijeove godine moze da ra\u010duna na profit, ali manji nego u ve\u010dini zemalja centralne Evrope, navodi se u analizi konsalting kompanije Deloitte. Banke koje posluju u Rumuniji bazira\u0107e se na pove\u0107anju neto profita stavljaju\u0107i jos ve\u0107i naglasak na efikasno upravljanje nerentabilnim aktivima. Pro\u0161le godine rumunski banakarski sistem zabele\u017eio je gubitak od skoro miliardu evra. U poslednjih 6 godina u \u010detiri banke su zabelezile gubitak i u dve profit. \u2019\u2019Gubici u evrima predstavljaju 1,6 miliardi. Ako banke ne bi ula\u017eile dodatne napore, gubitci bi oslabili bankarski sistem, ali Direkcija Narodne banke Rumunije za nadzor pratila je stalno banke i uspela da ubedi deonicare da pove\u010daju kapital- izjavio je prvi viceguverner Centralne banke Florin Djordjesku. On je dodao da su akcionari ulo\u017eili kapital od 1,8 miliardi evra u poslednje 4-5 godine, odnosno vi\u0161e od neto gubitka od po\u010detka krize. Ovom iznosu pridotate su pozajmice sa dvogodi\u0161njim rokom otplate od 400 miliona evra.\u2019\u2019 Polo\u017eaj sistema je solidan i postignut je zahvaljuju\u0107i naporima banaka, vlasnika i o\u010duvanju kvaliteta banskarskog sistema na odgovaraju\u0107em nivou. Ovaj gubitalk preuzeli su akcionari- dodao je Florin Djordjesku. Po oceni guvernera Narodne banke Rumunije Mugura Isareskua nagove\u0161teni trendovi u bankarskom sistemu su: rast kreditiranja, kvalitet kredita i pove\u010dani zvna\u010daj finansiranja iz lokalnih izvora. U prvih 10 dana meseca maja Narodna banka je donela odluku o smanjenju referentne kamatne stope sa 2 na do sada najni\u017ei nivo od 1,75%. Mugur Iaresku je preporui\u010dio bankama da budu oprezne sa smanjenjem kamata na depozite, jer \u0107e im novac biti potreban za oporvak kreditiranja: \u2019\u2019Ja smatram da su neke banke snizile previ\u0161e kamatne stope na depozite, ali i ove imaju suficit likvdnosti. Sada treba da budu oprezne i ne treba da smatraju da \u0107e suficit likvidnosti biti du\u017eeg veka. Ovaj suficit \u0107e krediti vremenom apsorbovati. Druge banke su bile opreznije, ostale su pri kamatnoj stopi od 2% i mo\u017eemo im samo \u010destitati na ovoj viziji.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Od 40 banaka samo 4 manje imaju kamte na depozite ve\u0107e od 3%. Pored smanjenja referentne kamatne stope Narodna banka Rumunije je odlu\u010dila da smanji i minimalne obavezne re\u017eerve u lejima sa 10% na 8%. Privredni analiti\u010dar Radu Kra\u010dun ka\u017ee: \u2019\u2019Ove mere izlaze u susret rastere\u0107enju monetarne politike. Postoji namera da pojeftini novac i sa druge strane da ga ima \u0161to vi\u0161e. Smanjenje obaveznih rezervi done\u0107e bankama dodatnu likvidnost od skoro 675 miliona evra.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bankarski sistem doprineo je ekonomskom rastu Rumunije, ali udeo u bruto nacionalnom proizvodu je ograni\u010den zbog bud\u017eetske nediscipline kompanija i pogresnog ulaganje\u2019\u2019- ocenjuje Deloitte u svojoj alalizi po nalogu Saveta bankarskog poslodavstva. Zbog institucionalne krhkosti bankarskog sistema i privrede uglavnom aktivnost kreditirana je smanjena. Prema pomenutoj analizi kreditiranje kompanija vrati\u0107e se ove godine na uzlazni trend posle trogodi\u0161njeg opadanja. Profesor Danijel Dajanu, \u010dlan Upravnog odbora Narodne banke Rumunije ka\u017ee da je na\u0161a zemlja postigla konomski rast veoma blizak potencijalu od 3% godi\u0161nje zahvaljuju\u0107i i suficitu likvidnosti na tr\u017ei\u0161tu posle perioda recesije: \u2019\u2019 Svi izlasci iz recesije u Latinskoj Americi, Aziji, Evropi ostvareni su bez visokog kreditiranja. U ekonomiji postoji likvidnost i likvidnost koja miruje. U na\u0161em slu\u010daju dogadja se ne\u0161to sto se ne dogadja u srednjoj i isto\u010dnoj Evropi: iako su bud\u017eetski rashodi bili manji, postigli smo privredni rast. Ovo je dodatni argument da privreda kada izlazi iz recesije i postoji likvidnost u sistemu, mo\u017ee da se snalazi odredjeno vreme.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dajanu upozorava medjutim da na srednji i du\u017ei rok ekonomski rast se ne mo\u017ee ostvariti bez bankarskog finansiranja jer u Rumuniji tr\u017ei\u0161te kapitala nije razvijeno i ne mo\u017ee odigrati alternativnu ulogu bankarskog finansiranja.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bankarski sistem Rumunijeove godine moze da ra\u010duna na profit, ali manji nego u ve\u010dini zemalja centralne Evrope, navodi se u analizi konsalting kompanije Deloitte. Banke koje posluju u Rumuniji bazira\u0107e se na pove\u0107anju neto profita stavljaju\u0107i jos ve\u0107i naglasak na efikasno upravljanje nerentabilnim aktivima. Pro\u0161le godine rumunski banakarski sistem zabele\u017eio je gubitak od skoro miliardu […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":457769,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517737","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n