Nova runda tehni\u010dkih pregovora izmedju predstavnika Medjunarodnog monetarnog fonda, Evropske komisije i Svetske banke sa jedne strane i rumunskih vlasti sa druge dvijala se u Bukure\u0161tu od 19 do 26. maja. Misija medjunarodnih kreditora doputovala je u Bukure\u0161t posle dva propala pokusaja da se zvani\u010dno finalizuje aran\u017eman iz predostro\u017enosti posle vi\u0161e susreta clanova rumunske vlade sa predstavnicima MMF-a u Va\u0161ingtonu. Ako makroekonomski pokazatelji izgledaju dobro, problemi su nastali sa ritmom strukturnih reformi, finansiranjem mera za smanjenje pdv-a i odlukom o smanjenju doprinosa za socijalno osiguranje. Predstavnioci MMF-a su se u principu slo\u017eili sa poreskim rastere\u0107enjem rada, ali sa napomenom da ovu treba usmeriti na najpogodjenije kategorije dru\u0161tva. Tu je i kalendar liberalizacije cene prirodnog gasa za doma\u0107instva i sudbina velikih energetskih kompanija Oltenija i Hunedoara. Glavna preokupacija medjunarodnih kreditora izgleda da je odr\u017eivost mera smanjenja poreza i taksi u novom Poreskom zakonu kao i na\u010din na koji smanjenje mo\u017ee ugroziti dogovoreni bud\u017eetski deficit. Poreski zakon izmedju ostalog predvidja smanjenje pdv-a na hranu od 1 juna sa 24 na 9%, smanjenje standardne kvote pdv-a sa 24 na 20% od 2016. godine i na 18% od 1. januara 2018. godine. Doprinos za socijalno osiguranje smanji\u0107e se od 2018. godine sa 10,5% na 7,5% za poslodavstva i sa 15,8 na 13,5% za zaposlene. Naredne godine akcize na gorivo smanji\u0107e od 16 do 20 %, a na pojedine proizvode ukinuti. Jedinstvena poreska stopa ostaje nepromenjena do 1. januara 2019. godine, kada \u0107e se smanjiti sa 16% na 14%. Novinar Danijel Apostol o pregovorima rumunskih vlasti sa MMF-om ka\u017ee: \u2018 Jasno je da je glavna tema rasprava u javnom mnjenju da li mozemo da predjemo na rastere\u0107enje poreskog sistema. Svi pri\u017eeljkujemo manje poreze i takse, ali istovremeno se pitamo do koje mere se mogu smanjiti porezi a da dr\u017eava funkcioni\u0161e. Siguran sam da mo\u017eemo da smanjimo poresko optere\u0107enje, jer \u0107e to za realnu ekonomiju biti injekcija koja omogu\u010dava o\u017eivljavanje neophodno za zdravo funkcionisanje. Smanjeni fiskalitet omogu\u010dava kompanijama da usmere novac ne samo u dr\u017eavnu kasu, ve\u0107 u otvaranje novih radnih mesta , u manje cene.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sa svoje strane profesor Dan Armeanu sa Akademije ekonomskih nauka iz Bukure\u0161ta obja\u0161njava: Uvek su se eksperti MMF- rukovodili filozofijom prema kojoj za smanjenje poreza treba imati dopunske mere. Postoji ovde odredjena logika, ali ja smatram da se Rumunija nalazi u situaciji kada se smanjenje poreza mo\u017ee nadoknaditi ekonomskim efektima i to za samo sedam- osam meseci. Pored toga smatram da je borba protiv utaje poreza, za koju je vlada preuzela odgovornona, po\u010dela je da daje rezultatee, i ako \u0107e se nastaviti u ovom ritmu i bud-etski prihodi rasti kao u prvom tromese\u0107ju ovaj program poreskog rastere\u0107enja postaje odr\u017eiv. Najva\u017enija odluka je smanjenje pdv-a sa 24 na 20 % od idu\u0107e godine. Ovde imamo mno\u0161tvo argumenata, polaze\u0107i od prekomerne kvote, mo\u017eda najve\u0107a u Evropskoj uniji. Nema smisla ostati pri ovoj kvoti kada prikupljanje pdv-a ne prelazi 50%. Mo\u017ee se smanjiti i prikupljati mnogo vi\u0161e sa pozitivnim posledicama po dr\u017eavni bud\u017eet.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku ocenjuje da je najva\u017enija uloga MMF-a u odnosima sa Rumunijom obezbedjivanje odredjene koherentnosti medju primenjenim ekonomskim politikama: Doziranje raznih instrumenata ekonomske politike kombinovani sa raznim fiskalnim politikama va\u017enije je od odredjene monetarne politike. \u010cime nam je Fond najvi\u0161e pomogao? Time \u0161to je kombinacija politika imala su\u0161tinu. Imamo problem zakasnelog feudalizma, idemo od jednog do drugog mesta, od jedne do druge institucije i ka\u017eemo: stanite malo, ono \u0161to vi radite je u suprotnosti sa onim sto drugi rade. Ova diskusija se vodi i sada. Najvi\u0161e se kasni sa strukturnim reformama. Djabe vr\u0161imo pritisak na fiskalne ili monetarne poluge . Kao da prekomerno uzimamo jedan lek sa nadom da \u0107e biti sve u redu. Ali ako doza ne odgovara, lek moze da izazove trovanje organizma ili ne daj Bo\u017ee ne\u0161to jo\u0161 gore. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nova runda tehni\u010dkih pregovora izmedju predstavnika Medjunarodnog monetarnog fonda, Evropske komisije i Svetske banke sa jedne strane i rumunskih vlasti sa druge dvijala se u Bukure\u0161tu od 19 do 26. maja. Misija medjunarodnih kreditora doputovala je u Bukure\u0161t posle dva propala pokusaja da se zvani\u010dno finalizuje aran\u017eman iz predostro\u017enosti posle vi\u0161e susreta clanova rumunske vlade […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":517765,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517764","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n