Evropska komisija je korigovala majsku prognozu o ekonomskom rastu Rumunije u 2015. godini sa 2,8% na 3,5%. Bruto nacionalni proizvod na\u0161e zemlje zabele\u017eio bi idu\u0107e godine rast od 4,1% i od 3,6% u 2017. I to pre svega zbog pove\u0107anje potro\u0161nje omogu\u010dene poreskim rastere\u0107enja. Stopa inflacije prognozira se na -0,4% ove godine i na -0,3% slede\u0107e, da bi se vratila na plus od 2,3% u 2017. godini. Dr\u017eavni dug smanjio bi se na 39,4% bruto nacionalnog proizvoda ove godine i pove\u0107ao na 40,9% u 2016. i 42,8 u 2017- prognozira Evropska komisija. Podpredsednik Evropske komisije za evro i socijalni dijalog Valdis Dombrovskis izjavio je da \u201cekonomske procene pokazuju pobolj\u0161anje privrednih rezultata Rumunije. Ovo ne bi bilo mogu\u0107e bez odlu\u010dnih akcija na planu reforme javnih finansija. Uprkos postignutim rezultatima strukturne reforme su veoma va\u017ene kao i obezbedjivanje odr\u017eivosti javnih finansija i privrednog rasta na srednji i du\u017ei rok pomo\u010du odgovornih bud\u017eetskim politika\u201d-dodao je podpredsednik Evropske komisije. I Evropska banka za obnovu i razvoj (BERD) je pobolj\u0161ala perspective privrednog rasta Rumunije za 0,5 indeksnih poena u 2015 i 2016. godini. Prema BERD-u Rumunija ove godine bi mogla da postigne privredni rast od 3,5% i od 3,7% u 2016. \u2019\u2019O\u010dekuje se pove\u0107anje unutra\u0161nje potro\u0161nje koja \u0107e podr\u017eati dalji privredni rast. Rast zarada stanovni\u0161tva, naro\u010dito posle smanjenja pdv-a na namirnice sa 24% na 9%, podsti\u0107e unutra\u0161nju potro\u0161nju. Pove\u0107a\u0107e se privatne investicije zbog ja\u010danja poverenja investitora i smanjenja finansijskih tro\u0161kova, dok \u0107e se dr\u017eavne investicije pove\u0107ati u drugoj polovini 2015. godine zahvaljuju\u0107i boljoj apsorpciji evropskih fondova, preciziraju predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema nedavnom izve\u0161taju o finansijskoj stabilnosti, Narodna banka Rumunije isti\u010de da ne postoje ozbiljni sistemski rizici koji bi ugrozili finansijsku ravnote\u017eu, ali ipak postoje dva opasna sistemska rizika. Prvi se odnosi na neizvesnost oko spoljne ekonomske evolucije, a drugi na opasnost od povratka neadekvatnih ekonomskih politika na doma\u0107em planu. Viceguverner Narodne banke Rumunije Liviju Vojnea je izjavio:\u2019\u2019 Finansijska stabilnost ostala je solidna, ne postoje velike sistemske opasnosti. Potreban je medjutim oprez u doma\u0107im ekonomskim politikama. Glavni rizici dolaze sa medjunarodnog plana, na\u0161 bankarski sektor je otporan na \u0161okove. Kreditiranje u nacionalnoj moneti se pove\u0107ava, ali je kreditiranje kompanija i dalje veoma skromno i ako postoji potencijal rasta. Glavna vulnerabilnost u sektoru kompanija je finansijska nedisciplin. Javni dug je zasada odr\u017eiv, a niski deficit obezbedjuje i odr\u017eivost kratkoro\u010dnog i dugoro\u010dnog duga.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema studiji konsalting agencije Erst i Jang, poslovni lideri veruju u pobolj\u0161anje poslovanja kao i u evoluciju privrede uop\u0161te. Vi\u0161e od jedne tre\u0107ine biznismena prognozira osetno pove\u0107anje poslovnog fonda. Generalni sekretar Asocijacije poslovnih ljudi u Rumuniji Kristijan Prvan ka\u017ee: \u201dPostoji odredjeni optimizam menadjera, \u0161to je dobro i pozitivno. Dobro je u smislu da je preradjiva\u010dka industrija pove\u0107ala rast proizvodnje i prodaje. Sa drue strane smanjenje pdv-a podstice i trgovinu. Oko gradjevinarstva jo\u0161 postoji odredjena neizvesnost kada je rec o rastu zbog meteorolo\u0161kih uslova. Postoji odredjena garancija da \u0107e cena goriva ostati niska, a to \u0107e pozitivno uticati na industrijske proizvodnje. Ono \u0161to najvi\u0161e zabrinjava je nejasna ekonomska i geopoliti\u010dka atmosfera koja stvara velike perturbacije svetskoj i evropskoj trgovini.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
I MMF je korigovao prognozu o privrednom rastu Rumunije sa 2,7% na 3,4% ove godine i sa 2,9 na 3,9 % u 2016.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropska komisija je korigovala majsku prognozu o ekonomskom rastu Rumunije u 2015. godini sa 2,8% na 3,5%. Bruto nacionalni proizvod na\u0161e zemlje zabele\u017eio bi idu\u0107e godine rast od 4,1% i od 3,6% u 2017. I to pre svega zbog pove\u0107anje potro\u0161nje omogu\u010dene poreskim rastere\u0107enja. Stopa inflacije prognozira se na -0,4% ove godine i na -0,3% […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":63758,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517824","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n