U prvih devet meseci teku\u0107e godine banke u Rumuniji su postigle profit od oko 500 miliona evra i zavr\u0161i\u0107e godinu sa profitom koji medjutim zavisi od bankarskih provizija\u2013izjavio je na\u010delnik Nadzorne direkcije Narodne banke Rumunije Nikolaje \u010cinteza. Na kraju septembra 15 banaka je zabelezilo gubitke, a 24 profit. Stopa proma\u0161enih kredita i dalje se smanjuje do visine od 12,33% koja je ustanovljena po metodologiji Evropskog bankarskog autoriteta. Ali stopa proma\u0161enih investicija u Rumuniji je najve\u0107a u Evropi, ali i stepen kapitalizacije banaka u Rumuniji od 58,05 %.. Direktor Nikolaje Cinteza tvrdi da su banke u Rumuniji veoma dobro kapitalizovane, stopa sopstvenih fondova od 18,7% je neverovatno visoke i neprofitabilna za banke. I predsednik Rumunske bankarske asocijacije Serdju Opresku ka\u017ee da je slaba profitabilnost banaka u postkriznom periodu re\u0161ena u 2015. godini: Sve banke o\u010dekuju povratak na profit u 2015. godini. Pitanje je medjutim dali je bankarski sektor o\u010di\u0161\u0107en od slabih rezultata iz 2007-2008. godine. U ovom periodu mi smo se razvijali na nevladinom kreditu, posebno na vektor potro\u0161ackog kredita, negarantovanog kredita, sa rokom otplate od 6-10 godina i sada se nalazimo na kraju ovog perioda. U svakom slu\u010daju neprofitabilni deo je ostao za nama i sa ovom konatatacijom sla\u017ee i Narodna banka Rumunije. \u2018<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunske bankarske asocijacije precizira da je slaba dinamika kreditne aktivnosti posledica smanjene potra\u017enje kompanija i pojedinaca za kreditom. Sa svoje strane viceguverner Narodne banke Rumunije Bogdan Olteanu smatra da \u0107e slaba potra\u017enja uskoro nestati zbog efekata poreske rastere\u010denosti. Bankarski sisten je solidan, ali jo\u0161 boluje posle \u010di\u0161\u0107enja od proma\u0161enih kredita: Bankarski sistem je dobro kapitalizovan, ima likvidnost.Ovo predpostavlja i pomak u realnoj ekonomiji i evoluciji prilagodjavanja banaka. Posle duboke finansijske krize stepen proma\u0161enih investicija je bio visok, ali u velikoj meri je sada o\u010di\u0161\u0107en. Visina kamate zavisi od evolucija na monetarnom tr\u017ei\u0161tu. Da vidimo kakvu \u0107emo inflaciju imati na srednji i du\u017ei rok i koja su inflatorna o\u010dekivanja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Bogdan Olteanu je dodao da \u0107e ritam kreditne aktivnosti zavisiti od na\u010dina evolucije ekonomije u narednom periodu, uz napomenu da da bi Rumuniji mogla da dostigne potencijal rasta u prvom delu naredne godine, ako se nastave sada\u0161nji trendovi. Podse\u0107amo da su MMF i Evropska komisija korigovali prognoze o privrednom rastu Rumunije u 2016. Evropska komisija prognozira rast od 4,1%, a MMF od 3,9%.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunske bankarske asocijacije Serdju Opresku smatra da \u0107e se obim bankarskog kreditiranja pove\u0107ati u narednom periodu usled pov\u010dane potro\u0161nje i o\u017eivljavanja privatnih investicija. Prama njegovoj analizi slede\u0107e godine Rumunija \u0107e zable\u017eiti privredni rast od oko 5%: Nevladin kredit pove\u010da\u0107e se u toku 2016. godine do 5%,ova prcena zasniva na trendvima koji su po\u010deli da se ispoljavaju u 2014. godine i dostigli najvi\u0161i nivo u 2015. godini. Mislim da \u0107e se pove\u0107ati i obim kreditiranja kompanija u 2016. godini ali u manjoj meri.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Serdju Opresku je dodao da se u poslednje vreme ose\u0107a uravnote\u017eenlje potra\u017enje za kreditima u doma\u0107oj i stranoj valuti.Trenutno potra\u017enja za kreditima u nacionalnoj valuti je u porastu, \u0161to je prema Narodnoj banci Rumunije pozitivan trend.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Bankarski sektor Rumunije ima nizak stepen koncentracije, \u0161to pokazuje visok stepen konkurencije \u2013 navodi se u izve\u0161taju Saveta konkurencije. Prve dve banke, Rumunska komercijalna banka ( BCR), \u010danica Erste grupe, i Rumunska razvojna banka Grup Sosijete zeneral (BRD) koje su imale su u poslednje vreme tr\u017ei\u0161nu kvotu od 18-20 BCR i od 14-16% BRD, beleze pad, ali i dalje dominiraju bankarskim sistemom Rumunije \u2013 navodi se u izve\u0161taju Savet konkurencije. Banka Transilvanija, do preuzimanja od strane Volksbank Rumunija ove godine, imala je tr\u017ei\u0161nu kvotu od 10% i bila na 9. mestu u topu rumunskih banaka. Rajfajzen bank, UniKredit i \u010cEK bank, poslednja sa ve\u010dinskim dr\u017eavnim kapitalom, imaju pribli\u017eno iste kvote od 7-8 %.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U prvih devet meseci teku\u0107e godine banke u Rumuniji su postigle profit od oko 500 miliona evra i zavr\u0161i\u0107e godinu sa profitom koji medjutim zavisi od bankarskih provizija\u2013izjavio je na\u010delnik Nadzorne direkcije Narodne banke Rumunije Nikolaje \u010cinteza. Na kraju septembra 15 banaka je zabelezilo gubitke, a 24 profit. Stopa proma\u0161enih kredita i dalje se smanjuje […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":517779,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517839","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n