Danas i u narednim rubrikama biznis kluba predstavi\u0107emo hronolo\u0161ki glavne privredne dogadjaje 2015. godine u Rumuniji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U prva tri tromese\u010dja teku\u0107e godine Rumunije je zabele\u017eila rast od 3,7% u odnosu na isti period prethodne godine. Najveci privredni rast u Evropskoj uniji koji nagovestava nastavljanje ovog trenda i u u \u010detvrtom tromese\u010dju. Prema prognozi Evropske komisije privreda Rumunije zabele\u017ei\u0107e rast od 3,5% ove godine, dok MMF procenjuje rast zemlje na 3,4%. Medjutim, investicije su smanjene u toku godine tako da je u prvih 10 meseci postignut bud\u017eetski suficit od 1,28% bruto nacionalnog proizvoda- javlja Nacionalni statisti\u010dki institut. Recimo i to da je Narodna banka Rumunije u novembru smanjila prognoziranu inflaciju sa -0,3% na -0,7% u ovoj godini.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
.Od 1. januara javne penzije pove\u010dane su za 5%, a minimalna plata u privredi sa 200 na 220 evra. Takodje od 1. januara dodatak za hendikepirane osobe pove\u010dan je za 16%. Od 2015. godine akcize su obra\u010dunate u nacionalnoj moneti po kursu od 4,73 leja za jedan evro. Za all inclusive turisti\u010dke usluge pdv je smanjen na 9%, a porez na specijalne objekte sa 1,5% na 1%. U energetskoj oblasti od 1. januara stupila je na snagu liberalizacija tr\u017ei\u0161ta prirodnog gasa za mala i srednja preduze\u0107a, a prose\u010dna cena elektri\u010dne energije pove\u0107ana za 0,26%. Sa druge strane od 1. januara osiguravaju\u0107i zavodi u Rumuniji po\u010deli su pripreme za primenu medjunarodnih standarda fiskalnog prijavljivanja. I Autoritet za finansijski nadzor je od 1. januara smanjio pojedine kvote, tarife i poreze na tr\u017ei\u0161tu kapitala i penzijskih fondova, uklju\u010duju\u0107i i bruto doprinose privatnih fondova, kao i kvote koje se primenjuju kupovno-prodajnim javnim ponudama. Institicija je procenila godi\u0161nji finansijski efekat ovih izmena na oko 2,25 miliona evra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Od 8. januara Upravni odbor Narodne banke Rumunije doneo je odluku o smanjenju referentne kamatne stope sa 2,75 na 2,5%. Odluka je doneta sa ciljem da se osigura stabilnost cena na srednji rok, istovremeno sa o\u017eivljavanjem kreditiranja koje mo\u017ee da doprinese uravnote\u017eeno i trajno ekonomskom rastu. U 2015. godini referentna kamatna stopa je postepeno smanjena do visine od 1,75%.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
29. januara ameri\u010dka firma Kimbal elektroniks, proizvodja\u010d elektronskih komponenata za auto i medicinsku industriju saop\u0161tila je da \u0107e u Temi\u0161varu otvoriti drugu fabriku u Evropi. Raduje nas realizacija ove investicije u Rumuniji. Nova fabrika dopuni\u0107e na\u0161u aktivnost iz Poljske i klijentima ponuditi dodatna re\u0161enja- izjavio je Janus Kaspr\u017eik, podpredsednik ameri\u010dke kompanije. Fabrika \u0107e se graditi u blizini temi\u0161varskog aerodroma, na povr\u0161ini od 6000 kvadratnih metara i raspolaga\u0107e sa vi\u0161e proizvodnih linija<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
3.februara italijanska kompanija Prismijan nagovestila je realizaciju investicije od oko 30 miliona evra u fabriku kablova za prevoz energije i \u0161irenje kapaciteta jedne proizvodne jedinice opti\u010dkih kablova u rumunskom gradu Slatina, na jugu zemlje. Prismian \u0107e pove\u010dati i proizvodni kapacitet fabrike opti\u010dkih kablova Fabrike u Slatini otvorene pre dve godine u koju je ulo\u017eeno 20 miliona evra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
4.februara Upravni odbor Narodne banke Rumunije doneo je odluku da se referentna kamatna stopa smanji sa 2,5% na 2,25%. Centralna banka Rumunije nije smanjila visinu minimalnih obaveznih rezervi kreditnih institucija u lejima i devizama ( 10% odnosno 14%)<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Krajem februara objavljena je kona\u010dna verzija Master plana saobra\u0107aja Rumunije koja predvidja izgradnju 1300 kilometara autoputeva do 2030. godine. Pored autoputeva predvidja se gradnja 1880 kilometara ekspresnih puteva, 2850 kilometara transregionalnih, 290 km transeuro puteva i 67 zaobilaznica. Investicije u kopneni saobra\u0107aj procenjuju se na 26,5 miliardi evra, od kojih 14 miliardi za gradnju autoputeva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U februaru je Berza hartija od vrednosti u Bukure\u0161tu lansirala platformu tranzakcioniranja Aero za mala i srednja preduze\u0107a i novoosnovanih kompanija. Minimalni uslovi za listiranje predvidjaju najmanje 30 akcionara u firmi i anticipiranu kapitalizaciju od najmane 250 000 evra.Tr\u017ei\u0161te AeRo osnovano je iz potrebe da se preduzetnicima ponudi alternativa za finansiranje razvoja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Slede\u0107e nedelje nastavi\u0107emo pregled najva\u017enijih ekonomskih dogadjaja godine u Rumuniji. Postovani slusaoci danas i u narednim rubrikama biznis kluba predstavicemo hronoloski glavne privredne dogadjaje 2015. godine<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Danas i u narednim rubrikama biznis kluba predstavi\u0107emo hronolo\u0161ki glavne privredne dogadjaje 2015. godine u Rumuniji. U prva tri tromese\u010dja teku\u0107e godine Rumunije je zabele\u017eila rast od 3,7% u odnosu na isti period prethodne godine. Najveci privredni rast u Evropskoj uniji koji nagovestava nastavljanje ovog trenda i u u \u010detvrtom tromese\u010dju. Prema prognozi […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":517841,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517840","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n