Prema ekonomskim prognozama koje je nedavno objavila Evropska komisija privredni rast Rumunije ove godine dostigao bi najvi\u0161e 4,2% i to zahvaljuju\u0107i sna\u017enom pove\u0107anju li\u010dnih dohodaka i poreskog rastere\u0107enja, a u 2017. smanji\u0107e se na 3,7%. Komisija je pobolj\u0161ala prognozu za 2016. i za 2017. godinu u odnosu na jesenju prognozu. Privredni analiticar Aurelijan Dokija predstavi\u0107e nam glavne faktore koji \u0107e doprineti privrednom rastu ove i slede\u0107e godine: \u2019\u2019 Faktori su op\u0161tepoznati. I sama Komisija je naglasila da se pre svega radi o smanjenju taksi, poreza i pove\u0107anju li\u010dnih dohodaka koji su doprineli naglom pove\u0107anju kupovne mo\u0107i i istovremeno rastu\u0107oj potro\u0161nji koja donosi rast proizvodnje. Rumunija po visini privrednog rasta zauzima drugo mesto medju zemljama Evropske unije iza Irske. Ali izgleda da ovaj rast nije odr\u017eiv, jer \u0107e se prema prognozi Evropske komisije u 2017. godini usporiti sa 4,2% na 3,7%. Ovaj rast izaziva i pojedine debalanse, odnosno ve\u0107i bud\u017eetski deficit ove i naro\u010dito idu\u0107e godine, kada \u0107e prema prognozi dostizati 3,8%, za 0,8 odsto ve\u0107i od evropskih standarda. Rumuniji preti opasnost od novog prekomernog deficita i pove\u0107anja javnog duga. Ove godine privredni rast je u velikoj meri baziran na dugu.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nacionalni statisti\u010dki institut Rumunije u svom saop\u0161tenju navodi da je pro\u0161le godine privredni rast Rumunije bio od 3,7%. Aurelijan Dokija obja\u0161njava:\u2019\u2019 Kao i u prognozi Evropske unije i u 2015. godini imali smo iste faktore, odnosno smanjenje taksi, poreza i pove\u0107anje li\u010dnih dohodaka. Ovi faktori su po\u010deli da deluju pre vi\u0161e od jedne godine kada su bud\u017eetskim radnicima vra\u0107ene smanjene plate. Preduzete mere doprinele su pova\u0107enju zarada stnovni\u0161tva, a zarade su se odra\u017eavale na rastu\u0107u potro\u0161nju. Ovaj proces se nastavlja i ove godine, ali na du\u017ei rok ne izgleda odr\u017eiv i treba prona\u0107i druge faktore.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Glavni ekonomista Narodne banke Rumunije Valentin Lazea smatra da na\u0161a zemlja treba da odlu\u010di ako \u017eeli da bude uspe\u0161ni izvoznik ili tr\u017ei\u0161te za strane proizvode. On je objasnio da u zavisnosti od odluke, treba da se pronadju adekvatne ekonomske politike jer postoji velika razlika izmedju politike smanjenja pdv-a, monetarne politike koja cilja na aprecijaciju nacionalne monete i strukturne politike stagnacije i to sa ciljem da se stimuli\u0161e potrosnja, odnosno smanje socijalni doprinosi koji podsti\u010du proizvodnju i monetarne politike koja te\u017ei blagoj deprecijaciji kursa kako bi stimulisala izvoz i strukturne politike natavljanja reformi i pobolj\u0161anja administrativnog kapaciteta: \u2019\u2019Ako doma\u0107i proizvodni kapacitet ne mo\u017ee da zadovolji rastu\u0107u potra\u017enju, ima\u0107emo pove\u010dan spoljnotrgovinski deficit koji treba finansirati ve\u0107im javnim i privatnim zadu\u017eivanjem. U drugom redu stimulisanje Rumunije na ovom nivou razvoja mo\u017ee da bude takozvana klopka srednje plate u koju su upale i druge zemlje koje imaju 10 000 dolara po stanovniku i koje kazu \u2019\u2019vreme je za relaksaciju, dosta smo se do sada mu\u010dili\u2019\u2019 Jedno je podsticanje potro\u0161nje kada postoji deficit potra\u017enje, kao \u0161to smo imali u 2009. godini i savim drugo podsticanje potro\u0161nje kada se prelazi sa deficita potra\u017enje na prekomernu potra\u017enju, kako \u0107emo mi imati u tre\u0107em tromese\u0107ju. Kada postoji prekomerna potra\u017enja dolazi do razbuktavnja inflacije ili pove\u0107anja uvoza.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Glavni ekonomista Narodne banke Rumunije isti\u010de da su zemlje koje su bazirale razvoj na izvozu lakse iza\u0161le na kraj sa krizom i izbegle klopku srednje plate. Dobra vest za Rumuniju je visoka privredna integracija u Evropsku uniju, prevlast rumunskog kapitala u privredi, ulazak 55% stranih investicija u oblasti sa velikim izvoznim potencijalom i doma\u0107i izvoz proizvoda srednjih i visokih tehnologija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prema ekonomskim prognozama koje je nedavno objavila Evropska komisija privredni rast Rumunije ove godine dostigao bi najvi\u0161e 4,2% i to zahvaljuju\u0107i sna\u017enom pove\u0107anju li\u010dnih dohodaka i poreskog rastere\u0107enja, a u 2017. smanji\u0107e se na 3,7%. Komisija je pobolj\u0161ala prognozu za 2016. i za 2017. godinu u odnosu na jesenju prognozu. Privredni analiticar Aurelijan Dokija predstavi\u0107e […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":63758,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517901","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n