Prema podacima Nacionalnog statisti\u010dkog instituta pro\u0161le godine spoljnotrgovinski deficit Rumunije bio je od 8,37 miliardi evra, za 2,3 miliarde ve\u0107i nego u 2014. godini. Izvoz je pove\u0107an za 4,1% i dostigao vrednost od 54.6 miliardi evra, dok je uvoz pove\u0107an za 7,6% i iznosi 62,97 milijardi evra. Ukupna vrednost medjukomunitarne razmene u 2015. godini bila je od 40,24 miliardi evra u slu\u010daju izvoza i 48,58 miliardi uvoza i predstavlja 73,7% ukupnog izvoza i 77% ukupne vrednosti uvoza. Pro\u0161le godine najve\u0107i udeo u strukturi izvoza i uvoza imale su ma\u0161ine i saobracajna oprema. Privredni analiti\u010dar Aurelijan Dokija ka\u017ee:\u2019\u2019Treba re\u010di da se prime\u0107uje odredjeno usporavanje izvoza i to ve\u0107 duze vreme, \u0161to je donekle i razumljivo sude\u0107i po evropskom kontekstu. Sve \u010de\u0161\u0107e se pominje potreba da unutra\u0161nja potro\u0161nja u Rumuniji preuzme deo ovog pozitivnog uticaja koji je izvoz do sada imao. Istina je da je unutra\u0161nja potro\u0161nja donekle preuzela ovu ulogu jer je njen ritam bio ubrzan. Kada se radi o izvozu, mozemo re\u010di da su dobre rezultate postigle uslu\u017ene delatnosti. Ako smo na nivou izvoza proizvoda imali umereni rast, rezultati izvoza usluga bili su veoma dobri, a to navodi na zaklju\u010dak da na\u0161a zemlja postaje sve ve\u0107i izvoznih saobra\u0107ajnih usluga u zemlje Evropske unije. Trend je pozitivan jer smo pre nekoliko godina imali deficit u ovoj oblasti.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sa svoje strane glavni ekonomista Narodne banke Rumunije Valentin Lazea smantra da uspe\u0161ni ekonomski model za Rumuniju treba da se bazira na adute koji su doprineli da Vi\u0161egradske zemlje lak\u0161e prebrode globalnu krizu:\u2019\u2019Zemlje koje su izvozile sofisticirane proizvode, a ne samo sirovine mogu se smatrati pobednicama krize. Zemlje koje su izvozile vi\u0161e nego \u0161to su uvozile smatraju se pobednicama krize, a gubitnicama one koje su zabele\u017eile spoljnotrgovinski deficit. Medju zemljama sa spoljnotrgovinskim deficitom nalaze se Brazi i Niger, zemlje izvoznice sirovina, a pobednice krize su Poljska i Madjarska. Po meni mi smo negde na sredini i mo\u017eemo da se uputimo ka pobedni\u010dkoj zoni, ali ovo predpostavlja da prihvatimo ideju da i Rumunija mo\u017ee i treba da ima spoljnotrgovinski suficit, zaklju\u010dak koji je elita do sada odbijala. Mo\u017eemo da postanemo kao Vi\u0161egradske dr\u017eave proizvodni atelje Nema\u010dke, Austrije i drugih zapadnoevropskih dr\u017eava. Mo\u017eemo krenuti ovim ve\u0107 proverenim putem.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Valentin Lazea ka\u017ee da Rumunija treba da se razvija na bazi izvoza i investicija, a ne na unutra\u0161njoj potro\u0161nji jer na ovaj na\u010din rizikuje povecanje i nemogu\u010dnost finansiranje deficita kao i upadanje u klopku srednje plate. U ovoj klopci se nalaze pravilu zemlje koje su sa 2000 dolara po stanovniku stigle na 8000-12000 dolara i zadovoljne su ovim rezultatima ne poklanjaju\u0107i odgovaraju\u0107u pa\u017enju razvoju kokurentnostnosti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Generalni sekretar Nacionalne asocijacije izvoznika i uvoznika Mihaj Jonesku govorio je o nastalim promenama u ekonomskoj structuri u vreme ekonomske krize: \u2019\u2019Kriza je bila dobra lekcija za Rumuniju sa dve ta\u010dke gledi\u0161ta. U prvom redu donela je restrukturaciju komercijalne ponude. Ako smo pre krize bili \u0161ampioni u metalurgiji, petrohemiji i lakoj industriji, posle krize ovi sektori su pali sa pobedni\u010dkog postolja i na prvom mestu su elektronska i lektrotehnicka industrija i IT, na drugom ma\u0161inogradnja i proizvodnja rezervnih delova i na tre\u0107em instalacije i oprema za ma\u0161inogradnju. Sa geografskog stanovi\u0161ta ova kriza nas je vratila u realnost. Rumunija mo\u017ee da ostane u potpunosti zavisna od evropskog tr\u017ei\u0161ta, na koji spada skoro dve tre\u0107ine na\u0161eg izvoza. I privatne i dr\u017eavne firme orijentisale su se na osvajanje novih geografskih zona, mislim pre svega na neevropsku zonu, u zemlje sa pozitivnim spoljnotrgovinskim bilansima vec duze vreme. Drugim re\u010dima Rumunija je konkurentna zemlja u vi\u0161e svetskih zona. Dokazali smo da mo\u017eemo i nismo iscrpeli sve mogu\u010dnosti. Ra\u010dunamo i dalje na rusko, kinesko, severnoafri\u010dko, isto\u010dnoafri\u010dko i zapadnoafri\u010dko tr\u017ei\u0161te. Ove su zone veoma va\u017ene za rumunske proizvode.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija najvise izvozi u Nem\u010dku, Italiju, Francusku, Tursku, Madjarsku, Bugarsku, Veliku Britaniju i \u0160paniou i uvozi iz Nema\u010dke, Italije, Madjarske Francuske, Kine, Ruske Federacije, Austrije i Holandije. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prema podacima Nacionalnog statisti\u010dkog instituta pro\u0161le godine spoljnotrgovinski deficit Rumunije bio je od 8,37 miliardi evra, za 2,3 miliarde ve\u0107i nego u 2014. godini. Izvoz je pove\u0107an za 4,1% i dostigao vrednost od 54.6 miliardi evra, dok je uvoz pove\u0107an za 7,6% i iznosi 62,97 milijardi evra. Ukupna vrednost medjukomunitarne razmene u 2015. godini bila […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":517724,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517903","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n