U Rumuniji treba preduzeti mere za podsticanje rasta klju\u010dnih sektora sa potencijalom koji imaju komparativne prednosti, kao \u0161to su poljoprivreda i mala ruralna preduze\u0107a, turizam, energetika, komunikacije i tehnologija informacije, istra\u017eivanje, inovacije i kreativne oblasti-smatraju predstavnici vlasti i akademskih krugova okupljeni nedavno u Bukure\u0161tu na debati o razvojnoj srategiji. ,, Iako na prvi pogled za jednu ekspertsku vladu sa ograni\u010denim mandatom razmatranje dugoro\u010dne strategije izgleda preterano ambiciozan plan, stretegija oslobodjena ideolo\u0161kih granica, partijskih ili izbornih obaveza mo\u017ee predstavljati dobar rezultat koji bi ova vlada mogla da ostavi za sobom“-izjavio je premijer Da\u010dijan \u010colo\u0161 i dodao da ovakva vizija treba da se oslanja na vi\u0161e stubova: ,,Pre svega treba jasnije da defini\u0161emo gde \u017eelimo da stignemo, pravac kojim \u017eelimo da idemo, da identifikujemo nekoliko klju\u010dnih elemenata koji bi definisali zajedni\u010dku viziju. Zatim veoma va\u017eno je da vidimo \u0161ta nam je potrebno za dostizanje ovog cilja, koji su klju\u010dni faktori razvoja, kao \u0161to su vaspitanje, nauka i istra\u017eivanje, zdravstveni sistem i infrastruktura.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nSa svoje strane podpredsednik vlade Kostin Bork kazao je da ovakva razvojna strategija mora da se oslanja pre svega na proizvodnju: ,,Proizvodnja treba da se odvija svuda u Rumuniji. Kada jedan preduzetnik otvara jednu malu fabriku u seoskoj sredini i zapo\u0161ljava 20-30 radnika zna\u010di da doprinosi pove\u0107anju \u017eivotnog standarda najmanje 100 osoba i istovremeno se priklju\u010duje na zdravstveni i obrazovni sistem, a dr\u017eava dobija obavezu da ovom preduzetniku pru\u017ei mogu\u0107nost da se posle posla pozabavi knjigovodstvom.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nGuverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku naglasio je da se dobri makroekonomski rezultati postignuti u poslednje vreme ne odra\u017eavaju na primanja pojedinih te\u0161ko pogodjenih kategorija stanovnistva krizom. On smatra da su potrebne konkretne mere koje bi pove\u0107ale potencijal rasta rumunske privrede: ,,Potencijalni bruto nacionalni proizvod Rumunije po na\u0161im ra\u010dunicama mogao bi da bude ve\u0107i i treba ga pove\u0107ati, ali ne na bazi uvoza. Ako bismo imali razvijeniju transportnu infrastrukturu, razvoj zemlje bi se koncentrisao manje na zapadnu zonu zemlje i bio bi izbalansiran, ako bi autoputevi pro\u0161li preko Karpata. Bruto nacionalni proizvod Rumunije bio bi takodje mnogo ve\u0107i ako bismo imali bolje rezultate u obrazovnom sistemu, ako bismo znali da privu\u010demo mnogo ve\u0107e evropske fondove i to na vreme i u efikasnom maniru. U ovoj situaciji privreda bi mogla da obezbedi vi\u0161e radnih mesta i da pokrije finansijske potrebe penzijskog sistema.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nProfesor univerziteta Bogdan Glavan ka\u017ee da su institucije temelj ekonomskog razvoja i da na ovom pravcu treba ulo\u017eiti napore, ako \u017eelimo ubrzani ekonomski razvoj koji bi nam omogu\u0107io smanjenje zaostajanja za razvijenim dr\u017eavama: ,, Ako imate razvijene institucije, imate i ekonomski razvoj. Ove institucije treba da osiguraju \u0161to \u0161iri pristup, bez diskriminacije, tr\u017ei\u0161tu kapitala, poslovnim povoljnostima i vaspitanju. Drugim re\u010dima nalazimo se ovde jer smo u poslednjih25 godina ra\u010dunali na privredni rast od samo 1,5% godi\u0161nje, jer nismo imali ovakve institucije. I dalje imamo prepreke za pristup tr\u017ei\u0161tu rada, vaspitanju, razvoju tr\u017ei\u0161tu kapitala.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nPo oceni glavnog ekonomiste Narodne banke Rumunije Valentila Laze ekonomski rast ne mo\u017ee se vi\u0161e bazirati na smanjenju poreza ili monetarnoj relaksaciji: ,,Od sada su za ekonomski razvoj klasi\u010dni resursi fiskalne i monetarne relaksacije presu\u0161ili. Svi treba da budemo svesni, i obi\u010dni ljudi i politi\u010dari, da nema vi\u0161e mesta za moneratno i fiskalno rastere\u0107enje. Ovaj izvor je presu\u0161io. Polaze\u010di od ovog zaklju\u010dka, potrebno je da pronadjemo one prave resurse ekonomskog rasta na srednji i dugi rok. Ovi resursi, na kojima se bazira potencijalni bruto nacionalni proizvod, su kapital, radna snaga i produktivnost.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nValentin Lazea ka\u017ee da je veoam va\u017eno utvrditi i ko treba da napravi ove stvari: dr\u017eava ili privatni sektor?. On veruje da je neophodna promena mentaliteta i saradnja javnog i privatnog sektora, dok bi dr\u017eava trebala da preduzme ulogu utvrdjivanja razvojnih principa, a privatni sektor da iskoristi ste\u010deno iskustvo u realizaciji velikih projekata u klju\u010dnnim oblastima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n<\/p><\/div>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Rumuniji treba preduzeti mere za podsticanje rasta klju\u010dnih sektora sa potencijalom koji imaju komparativne prednosti, kao \u0161to su poljoprivreda i mala ruralna preduze\u0107a, turizam, energetika, komunikacije i tehnologija informacije, istra\u017eivanje, inovacije i kreativne oblasti-smatraju predstavnici vlasti i akademskih krugova okupljeni nedavno u Bukure\u0161tu na debati o razvojnoj srategiji. ,, Iako na prvi pogled za […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517909","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n