U analizi Finansijske revije navodi se da se tr\u017ei\u0161te saobra\u0107aja procenjuje na vi\u0161e od 6,5 miliardi evra u slu\u010daju teretnog i na 2 miliarde putni\u010dkog. Ovo tr\u017ei\u0161te podr\u017eavaju i logisti\u010dke kompanije koje su pro\u0161irile aktivnosti i investirale u skladi\u0161ta i logisti\u010dke centre. U situaciji kada cene transporta rastu, mnoge kompanije \u0107e se opredeliti za regionalnu proizvodnju, a manji tro\u0161kovi posta\u0107e magnet za nove investicije. Ve\u0107a proizvodnja predpostavlja i ve\u0107u potra\u017enju za uslugama logisti\u010dkih i transportnih kompanija. Posle najnovijih investicija Dajmlera u gradu Sebe\u0161 ili Bo\u0161a i Delongija u Klu\u017eu, logisti\u010dke i transportne firme mora\u0107e da investiraju u skladi\u0161ta i kamione da bi mogle da zadovolje potra\u017enju. Lokalni prevoznici nastoje da pro\u0161ire aktivnost i na medjunarodnom planu, u zapadnoj Evropi kao i u Aziji, gde mogu da ostvare ve\u0107i profit. Podpredsednik Rumunske logisti\u010dke asocijacije Jon Liksandru ka\u017ee: ,, Jasno je da logistika ima trend razvoja i da se transport razvija. Sa ili bez infrastructure, stvari su na dobrom putu i ja ocenjujem da \u0107e se protok robe pove\u0107ati naglo jer tr\u017ei\u0161te ovo tra\u017ei. U ovom trenutku tr\u017ei\u0161te je zrelo, po\u010dela je onlajn prodaja, logistika distribucije vodi direktno na adresu, naglo se razvija i kurirsko tr\u017ei\u0161te, a sistem je po\u010deo da pokrije slabu nacionalnu infrastrukturu rumunske po\u0161te. Pojavio se privatni sektor. Kapital dolazi iz inostranstva sa logisti\u010dkim resenjima, kurirskim i bankarskim uslugama, posredovanjem, garancijama i stvarima koje nas prikljucuju na evropski nivo.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jon Liksandru je procenio i vrednost tr\u017ei\u0161ta: ,,Logisti\u010dko tr\u017ei\u0161te robnog saobra\u0107aja vredi od 28 do 30 miliardi evra, ne ra\u010dunaju\u0107i transport elektri\u010dne energije, gasa i nafte,,<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Podpredsednik Rumunske logisti\u010dke asocijacije o povoljnostima na rumunskom tr\u017ei\u0161tu je istakao: ,,Rumunija pored pove\u0107ane potro\u0161nje u poslednje dve- tri godine je zemlja koja proizvodi. U centralnim zonama zemlje imamo veliki broj fabrika koje proizvode autokomponente i koje su povezane autoputem, iako jo\u0161 treba zavr\u0161iti oko 80 kilometara autoputa. Mogu da vam ka\u017eem da sada saobra\u0107aj nije toliko intenzivan. Dobra strana je ta da saobra\u0107aj u luci Konstanca raste. Izgradnja mosta u naselju Adjidja i lu\u010dke infrastructure donose velike benficije lu\u010dkom robnom saobra\u0107aju i izvoznicima. Ju\u017ena zona se razvija zahvaljuju\u0107i investicijama u autoindustriju u Krajovi. Postoje\u0107i putevi medjutim nisu dovoljni i veoma bi va\u017eno bilo da se razvija saobra\u0107aj na Dunavu u lukama Or\u0161ova, Korabija, Turnu Magurele, Djurdju pa sve do Kalara\u0161ija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jeftina radna snaga iz zone Moldavije mo\u017ee da bude prednost, iako je drumska infrastruktura, neophodna za razvoj saobra\u0107aja i logistike,nerazvijena. Jon Liksandru ka\u017ee: ,,Na\u017ealost odgovor je ne, jer ovde imamo najsiroma\u0161nije zone i u ovakvoj situaciji nema ni investicija. Sada investitori zaobilaze Moldaviju, uz \u010dasne izuzetke, u zoni gradova Ja\u0161i, Su\u010dava i Bakau , jer ne postoji ni radna snaga, a ako nemamo radnu snagu ne postoji ni potro\u0161nja. U ovoj situaciji nema\u010dke investicije sa velikom dodatom vredno\u0161\u0107u koncentrisale su u zoni Bra\u0161ova, Sibiu , Sebe\u0161a, Deve. Mislim na investicije Mercedesa, Audija i drugih kompanija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
O zonama koje imaju najve\u0107e san\u0161e da se ekonomski razvijaju u naredne 2-3 godine, podpredsednik Rumunske logisti\u010dke asocijacije je rekao: ,,Ja smatram da Oltenija ima dobre \u0161anse. O\u010dekujemo takodje i brzi razvoj turizma. Pored poljoprivrede, turizam treba da postigne nagli uspon.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Oko 84% obrtnih sredstava logisti\u010dkih kompanija generi\u0161u drumski saobra\u0107aj, 3% \u017eeleznicki, 8 pomorski i preostali deo vazdu\u0161ni.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U analizi Finansijske revije navodi se da se tr\u017ei\u0161te saobra\u0107aja procenjuje na vi\u0161e od 6,5 miliardi evra u slu\u010daju teretnog i na 2 miliarde putni\u010dkog. Ovo tr\u017ei\u0161te podr\u017eavaju i logisti\u010dke kompanije koje su pro\u0161irile aktivnosti i investirale u skladi\u0161ta i logisti\u010dke centre. U situaciji kada cene transporta rastu, mnoge kompanije \u0107e se opredeliti za regionalnu […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":517928,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517927","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n