Rumunska ministarka javnih finansija Anka Dragu prognozira da \u0107e privreda Rumunije ove godine zabele\u017eiti rast od 4,2% i od 4,5% u proseku u 2017, 2018 i 2019. godini, iako su medjunarodne finansijske institucije korigovale nadole prognoze o ritmu rasta rumunske privrede u narednim godinama. Ministarka je objasnila da ,,po pravilu prognoze medjunarodnih institucija su pesimisti\u010dkije, naro\u010dito kada je re\u010d o du\u017eem periodu. ,, Sada jedna prognoza za narednu godinu ima mnoge nepoznatice. Nacionalna komisija za prognozu raspola\u017ee ve\u0107im brojem instrumenata i ova na\u0161a komisija poznaje sve specifi\u010dnosti rumunske privrede. Odredjene razlike su normalne, ali do kraja godine ove \u0107e se smanjiti -dodala je Anka Dragu. Svetska banka javlja da je osetno smanjila prognoze o evoluciji rumunske privrede u naredne dve godine. Rast privrede na\u0161e zemlje procenjuje se na 3,7%, odnosno na 3,4%, smanjenje koje iznosi 0,4, odnosno 0,6 indeksnih poena u odnosu na prvobitne prognoze . U maju Evropska komisija je saop\u0161tila da \u017ee se privredni ritam Rumunije usporiti u 2017. godini na 3,7%.I MMF upozorava da \u017ee se najvi\u0161i privredni rast zabele\u017een ove godine smanjiti u 2017. godini na 3,6%. Privredni analiti\u010dar Aurelijan Dokija zaklju\u010duje: ,,Vesti su veoma dobre za na\u0161u privredu jer privredni ritam ostaje visok, jedan je od najve\u0107ih u Evropi. Ove godine iznosi\u017ee 4,2% a slede\u0107e 3,7%. Evropska komisija upozorava medjuntim na opasnost od evolucije bud\u017eetskog deficita koji se ove godine pove\u0107ava dva puta, sa 1,4% na 2,8%, a u 2017. Komisija smatra da \u017ee bud\u017eetski deficit iznositi 4%. Ovde postoji razlika u prognozi. Ministarstvo finansija i Komisija za prognozu smatraju da se mo\u017ee realizovati bud\u017eetski deficit ipsod 3% i u 2017. godini. Pored bud\u017eetskog deficita veoma va\u017eni su i podaci o stopi inflacije, pre svega zbog pojeftinjenja nafte i energije na medjunarodnom tr\u017ei\u0161tu, koji su uticali na smanjenje inflacije u Rumuniji i Evropi. U prvom delu teku\u0107e godine stopa inflacije je otala negativna, ali u drugoj o\u010dekuje se rast do 2%. Evolucija inflacije zavisi od energetskih tokova, a u poslednje vreme na medjunarodnim tr\u017ei\u0161tima vlada visoka volatilnost cena energetskih proizvoda. U ovoj oblasti nisu isklju\u010dena iznenadjenja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komisija izrazila je rezerve i prema Zakonu o vra\u0107anju stanova bankama. Prema pomenutom zakonu osobe koje ne mogu otplatiti hipotekarni kredit za stan vrednosti od najvi\u0161e 250000 evra u trenutku potpisivanja ugovora sa bankom, mogu da vrate stan banci u zamenu za brisanje duga. Potrebno je samo da obaveste banku o njihoj nameri. Analiti\u010dar Aurelijan Dokija ka\u017ee: ,,Istina je da Evropska komisija medju rizike sa kojima se Rumunija mo\u017ee suo\u010diti ove godine ubraja i ovaj zakon koji mo\u017ee u odredjenoj meri da destabilizuje finansijska tr\u017ei\u0161ta. Ovo nije prvi put kada se Komisija izja\u0161njava u vezi sa ovim pitanjem. Medju rizike Komisija pominje i eventualna fiskalna skretanja koja se mogu pojaviti u izbornim godinama. Svesni smo ove opasnosti , ali treba da vidimo u kojoj \u0107e se meri ovi rizici realizovati.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
U prvom tromese\u0107ju teku\u0107e godine bruto nacionalni proizvod na\u0161e zemlje pove\u0107an je za 4,3% u odnosu na isti period 2015. godine, a u odnosu na poslednje tromese\u0107je pro\u0161le godine za 1,6%. Po oceni glavnog ekonomiste Narodne banke Rumunije Valentina Laze ekonomski rast Rumunije ne mo\u017ee se bazirati na smanjenje poreza ili na fiskalno rastere\u017eenje: Za ekonomski rast iscrpljena su fiskalna smanjenja i poreska relaksacija. Svi treba da shvatimo, i obi\u010dni ljudi i politi\u010dari, da vi\u0161e ne mo\u017ee biti re\u010di o monetarnoj i fiskalnoj relaksaciji. Ovaj izvor je presu\u0161io. Polaze\u0107i od ovog zaklju\u010dka, potrebno je da pronadjenmo druge prave resurse za srednjoro\u010dni i dugoro\u010dni ekonomski razvoj: kapital, radnu snagu i produktivnost.<\/p>\n
\n<\/p><\/div>\n
\n
<\/p>\n
Valentin Lazea ka\u017ee da je pored utvrdjivanja razvojnih ciljeva potrebno da se dogovorimo i ko ko treba da ih realizuje, drzava ili privatni sektor. On smatra da nam je potrebna promena mentaliteta i saradnja izmedju javnog i pravatnog sektora. Dr\u017eavi treba da pripadne uloga utvrdjivanja razvojnih principa, a privatnom sektoru ekspertiza za odvijanje i realizaciju velikih projekata u klju\u010dnim sektorima.<\/p>\n
\n<\/p><\/div>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunska ministarka javnih finansija Anka Dragu prognozira da \u0107e privreda Rumunije ove godine zabele\u017eiti rast od 4,2% i od 4,5% u proseku u 2017, 2018 i 2019. godini, iako su medjunarodne finansijske institucije korigovale nadole prognoze o ritmu rasta rumunske privrede u narednim godinama. Ministarka je objasnila da ,,po pravilu prognoze medjunarodnih institucija su pesimisti\u010dkije, […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":63758,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517942","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n