Svake godine od po\u010detka leta do kasne jeseni biraju se velike koli\u010dine \u0161umskog vo\u0107a sa sun\u010danih padina Karpata. Ukus \u0161umskog vo\u0107a je 3-4 puta ja\u010di od vo\u0107arskih kultura. Smatra se ekolo\u0161kim jer raste na nadmorskim visinama, bez zagadjenja i zbog toga je ovo veoma cenjeno u inostranstvu. Ove godine \u0160umska uprava Romsilva procenjuje koli\u010dine \u0161umskog vo\u0107a na oko 3300 tona, koje se mogu prodati na inostranom trzistu. Ali pored \u0161umskog vo\u0107a iz spontane flore, Rumuni su po\u010deli biznis na ovakvim planta\u017eama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Jon Paskanuc ulo\u017eio je u blizini grada Sibiu u kulturu vu\u010dijeg ili pasijeg trna. U nastavku \u010du\u0107emo \u0161ta je sve bilo potrebno za po\u010detak ovog biznisa: ,,Po\u010deo sam 2006. godine kada sam zasadio 7,5 hektara. U to vreme imali smo evropske fondove, uverio sam se da se kulture mogu finansirati i u\u0161ao u program SAPARD. Fond nije bio velik. Usledio je period konverzije neophodan za izdavanje potvrde o ekolo\u0161koj proizvodnji, i sada imamo sertifikat za ekolo\u0161ku proizvodnju. Posao se isplati. Mnogi smatraju a je ovo \u0161ansa za boga\u0107enje. Ali moram da ka\u017eem da se novac ne zaradjuje preko no\u0107i. Ova poljoprivredna alternativa mo\u017ee zaiste da bude profitabilna. Prinosi nisu visoki kao \u0161to se smatra, a prodajna cena, naro\u010dito na doma\u0107em trzistu, je ispod o\u010dekivanja zbog spontane flore. Ali izvozna cena je korektna, a to doprinosi rentabilnosti planta\u017ee. Mnogi gre\u0161e kada ula\u017eu u plantazu ne vode\u0107i racuna o valorizaciji. Potrebno je da se ulo\u017ee fondovi u rashladne uredjaje, skladi\u0161ta, su\u0161are. Vu\u010diji trn se mo\u017ee \u010duvati samo zamrzavanjem ili su\u0161enjem. Mi preradjujemo odredjene koli\u010dine, proizvodimo nektar i ulje od vu\u010dijeg trna u saradnji sa drugim proizvodjacima, ali profit ne dolazi odavde. Ovi proizvodi nemaju du\u017ei vek trajanja, tako da se moraju brzo prodavati. Najve\u0107e kolicine prodaju se kao smrznuti i su\u0161eni proizvodi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Pre 14 godina Joan Vasile Moraru iz naselja Kosminele u \u017eupaniji Prahova ulo\u017eio je u planta\u017eu kalemljene kupine. Sadnice je nabavio iz Holandije. Visoki prinosi i nepostojanje trnova ubedili su rumunskog farmera da ula\u017ee u ovu kulturu. Sada iako nema ta\u010dne podatke mo\u017ee da ka\u017ee da njegova porodica \u017eivi od ovog biznisa: ,,Po\u010deo sam posao 2002. godine na nekoliko stotima kvadratnih metara. U to vreme bila je jedina kultura ove vrste u Rumuniji. Sada imam oko 300 kvadratnih metara pod kupinom. Sve posove oko kulture radio sam sam, ponekad mi jer i porodica prisko\u010dila u pomo\u0107 tako da sam mogao da smanjim tro\u0161kove. Ulo\u017eeni novac se brzo amortizuje. Prihodi su konstantni posle odredjenog proizvoda jer kupina dosti\u017ee period radjanja posle 4-5 godina i traje do 15 godina. Sa jedna stabljike mogu se ubrati 5 kg kupina. Preradii smo kupinu, napravili d\u017eemove,slatko od kupine, sirup, rakiju i liker. Jo\u0161 nemam potpisan ugovor o prodaji proizvoda od kupine jer se u inostranstvu mogu prodavati samo kao smrznuti proizvodi. Kupina je kvaljivo vo\u0107e, ne traje vi\u0161e od 48 sati na normalnim temperaturama. Nabavio sam dva rashladna uredjaja i od ove godine u slu\u010daju bogatog prinosa mogu da zamrznem kupinu. Smrznute kupine \u010duvaju se veoma dobro u ovim rashladnim uredjajima godinu dana. Mogu da ka\u017eem da sam zadovoljan prinosima sa planta\u017ee.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji broj fabrika koje preradjuju \u0161umsko vo\u0107e je veoma mali, \u0161umske uprave izvoze vo\u0107e kao sirovinu, a stranci preradjuju vo\u0107e i prodaju \u0161irom Evrope po mnogo vi\u0161im cenama. Da bi se ova situacija promenila, Federacija planinskih poljoprivrednika Dorna zajedno sa Fondacijom OPENFIELDS ( biv\u0161om Hajfer Prodjekt Rumunija ) i NIBIO ( Norve\u0161kim institutom za bioekonomska istra\u017eivanja) po\u010deli su implementaciju plana o preradi \u0161umskog vo\u0107a uz pomo\u0107 obnovljive i nezagadjuju\u0107e energije. Cilj projekta, \u010dija je realizacija trajala 18 meseci, ima je za cilj razvoj poljoprivrednih modela u brdsko-planinskim zonama Rumunije koriste\u0107i tradicionalne aktivnosti u moderne ekonomske sisteme. Jon Agapi direktor Federacije planinskih poljoprivrednika Dorna obja\u0161njava: Polaze\u0107i od zaklju\u010dka da su \u010dlanovi na\u0161e Federacije brdsko-planiskih poljoprivrednika vlasnici malih povr\u0161ina oni ne mogu da gaje intenzivne kulture \u0161umskog vo\u0107a. Imamo mnoge terene koje nisu pogodni za obradu i mi smo do\u0161li do zaklju\u010dka da bi bilo dobro da otvorimo fabriku za preradu \u0161umskog vo\u0107a jer dobru cenu imaju ne samo drvo ve\u0107 i \u0161umsko vo\u0107e i pe\u010durke. Bazirali smo se na tri komponente, vode\u0107i ra\u010duna o \u010dinjenici da smo imali na raspolaganje finansijsku liniju od norve\u0161ke vlade pod imenom ,,zelena industrija tako da smo zaklju\u010dili da mo\u017eemo da preradjujemo \u0161umsko vo\u0107e koriste\u0107i zelenu energiju. Sa jedne strane mi pru\u017eamo usluge na\u0161im \u010dlanovima, razvijamo brend ,,planinski ukus, koji je registrovana marka u Osimu i pod za\u0161titom vlade Rumunije i istovremeno proizvodimo zelenu energiju potrebnu za rad fabrike. Trenutno mi imamo samo dve proizvodne linije za su\u0161enje vo\u0107a i proizvodnju sokova. Proizvodimo su\u0161ene pecurke i prirodne sokove. Sa jedne strane pru\u017eamo usluge nasim \u010dlanovima, a sa druge preradjujemo sumsko voce. Zelimo da kupimo sirovinu za preradu i da prodamo finalni proizvod pod markom ,,planinski ukus<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Projekat,, Dru\u0161tveno preduze\u0107e za preradu \u0161umskog vo\u0107a uz pomo\u0107 obnovljive energije doprine\u0107e i boljem shvatanju potrebe da se za\u0161titi \u010dovekova sredina i ostvari trajna konzervacija \u0161uma.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n<\/p><\/div>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Svake godine od po\u010detka leta do kasne jeseni biraju se velike koli\u010dine \u0161umskog vo\u0107a sa sun\u010danih padina Karpata. Ukus \u0161umskog vo\u0107a je 3-4 puta ja\u010di od vo\u0107arskih kultura. Smatra se ekolo\u0161kim jer raste na nadmorskim visinama, bez zagadjenja i zbog toga je ovo veoma cenjeno u inostranstvu. Ove godine \u0160umska uprava Romsilva procenjuje koli\u010dine \u0161umskog […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":517944,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517943","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n