\n
\nPrema podacima Nacionalnog stratisti\u010dkog instituta bruto nacionalni proizvod Rumunije pove\u010dan je za 5,2% u prvom polugodi\u0161tu teku\u0107e godine u odnosu na isti period prethodne. Bruto nacionalni proizvod za drugo tromese\u010dje 2016. godine, pove\u0107an je za 6% u odnosu na isto tromese\u010dje pro\u0161le godine. Rumunska ministarka finansija, Anka Dragu, u intervjuu za na\u0161u radio stanicu, je izme\u0111u ostalog izjavila: ,,Istina je da smo postigli rast od 6%, najve\u0107i u Evropi u drugom tromese\u010dju. Ovo \u0107e ekonomski rast pove\u0107ati iznad na\u0161ih prvobitnih prognoza od 4,2%. Kada je re\u010d o strukturi rasta, najve\u010di doprinos dala je potro\u0161nja, \u0161to nas ne iznena\u0111uje. Predvideli smo ovo u na\u0161em scenariju jer postoje brojne mere koje pogoduju potro\u0161nji, ta\u010dnije smanjenje poreza na potro\u0161nju i pove\u0107anje li\u010dnih dohodaka. Ali, treba re\u0107i da su i investicije bile ve\u0107e u drugom tromese\u010dju. Gra\u0111evinarstvo je postiglo pove\u0107anje od 9%, investicije od 15% i velike investicije od 20%, u odnosu na pro\u0161lu godinu. Istina je da su ove infrastrukturne investicije iz javnih fondova i\u0161le lo\u0161e u prvoj polovini godine. \u017delela bih da pomenem i direktne inostrane investicije koje su ve\u0107e za 20%. Mislim da je ovo veoma va\u017eno jer pokazuje da je poverenje u rumunsku privredu solidno. Ljudi i dalje ula\u017eu, a rumunske i strane firme \u010duvaju investicije u rumunsku privredu. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nRumunija posti\u017ee visoki privredni rast kao u predkriznom periodu. Na pitanje da li postoji opasnost da se vratimo na predkrizni period, Anka Dragu je odgovorila: ,,Ne postoji ovakav rizik. Situacije su razli\u010dite. Pre krize Rumunija je imala brojne debalanse, untra\u0161nje i spoljne. Na spoljnom planu imali sno slabu dinamiku izvoza, imali smo spoljnotrgovinski deficit od 14%. Ove godine ovaj deficit procenjuje se na oko 2%. Razlika je ogormna. Na unutra\u0161njem planu imali smo tako\u0111e brojne debalanse. Pove\u0107an je bud\u017eetski deficit. Mi sada treba da nastavimo sa opreznim politikama koje ne\u0107e podsticati potro\u0161nju u istoj meri i da sa\u010duvamo ciljni bud\u017eetski deficit, a u narednim godinama startujemo sa postepenim smanjenjem bud\u017eetskog deficita.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministarka finansija o ekonomskom razvoju do kraja godine je istakla: ,,Verovatno da \u0107e rast od 6% biti gornja granica. Na tre\u0107e tromese\u010dje uti\u010du poljoprivredni prinosi. Izgleda da je poljoprivredna godina dobra, ali izme\u0111u jedne dobre i jedne izvanredne godine postoji velika razlika. \u017delim da ka\u017eem da ne postoji nikakva veza sa predkriznom situacijom, ali treba da imamo oprezan pristup i da sa\u010duvamo sada\u0161nju makroekonomsku ravnote\u017eu. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nNacionalni statisti\u010dki institut javlja da je u avgustu godi\u0161nja stopa inflacije bila od –0,2%. Privredni analiti\u010dar, Aurelijan Dokija obja\u010dnjava: ,,Imali smo inflaciju koja je bila negativni signal za du\u017ei vremenski period. Mislim da \u0107e negativna inflacija prema\u0161iti godinu dana. Za nas je ovo neobi\u010dajeno, ali Centralna banka nije intervenisala, kao druge Centralne banke, smanjenjem referentne kamatne stope ispod 0. U ovom trenutku postoje mnoge centralne banke u svetu koje su smanjile ispod 0 referentnu kamatnu stopu. U Rumuniji se ovo nije desilo i najverovatnije se ne\u0107e ni desiti, jer se u drugom delu godine prognozira povratak inflacije na uzlazni trend. Ovo pove\u0107anje stope inflacije moglo bi da se nastvi i idu\u0107e godine. Mnogi trendovi zavise od spoljnih tokova: cena nafte je ostala na niskom nivou i ne postoje \u0161anse za rast, a to zna\u010di da u Rumuniji ovaj faktor uti\u010de na kontrolu inflacije. Ima\u0107emo dobre poljoprivredne prinose, iako poljoprivrednici ka\u017eu da zbog produ\u017eene su\u0161e mo\u017eemo imati vi\u0161e cene \u017eitarica. Ali ovo pove\u010danje ne\u0107e uticati u zna\u010dajnoj meri na stopu inflacije. U me\u0111uvremenu mnoge stvari se mogu de\u0161avati na evropskim finansijskim tr\u017ei\u0161tima. Sti\u017eu signali da postoji odre\u0111ena nervoza na finansijskim tr\u017ei\u0161tima, a to bi moglo da uti\u010de na nivo politika centralnih banaka, ali i na pona\u0161anje drugih faktora sa eventualnim posledicama po cene. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nU avgustu je najvi\u0161e pojeftinilo vo\u0107e, krompir i drugo povr\u0107e, a najvi\u0161e poskupela jaja, duvan, pasulj, \u0161e\u0107er i svinjsko meso. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prema podacima Nacionalnog stratisti\u010dkog instituta bruto nacionalni proizvod Rumunije pove\u010dan je za 5,2% u prvom polugodi\u0161tu teku\u0107e godine u odnosu na isti period prethodne. Bruto nacionalni proizvod za drugo tromese\u010dje 2016. godine, pove\u0107an je za 6% u odnosu na isto tromese\u010dje pro\u0161le godine. Rumunska ministarka finansija, Anka Dragu, u intervjuu za na\u0161u radio […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":63758,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517957","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n