Medjunarodni monetarni fond je korigovao navi\u0161e prognoze o ekonomskom rastu Rumunije sa 4,2% na 5% ove godine. U skladu sa procenama MMF-a, Rumunija \u0107e ove godine zabele\u017eiti najve\u0107i privredni rast u Evropi, ispred Irske sa 4,9%. Medjutim Fond upozorava da \u0107e posle najvi\u0161eg ekonomskog dometa ove godine uslediti usporavanje u narednoj godini do 3,8%.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku je ocenio: ,,Vi\u0161i ekonomski rast se mo\u017ee postizati. \u017delim da budem jasan. Ne verujem da Rumunija treba da se zaustavi na rast od 3-4% godi\u0161nje, ali da bi rast postao odr\u017eiv treba uticati na faktore koji br\u017ee vode pove\u0107anju potencijala rasta. Poznato je da na potencijal rasta Rumunije negativno uti\u010du usporavanje oporavka javnih investicija i ritam strukturnih reformi, a u ovoj situaciji prioritetni zadatak treba da bude re\u0161avanje problema koji spre\u010davaju realizaciju brzih progresa u ovim oblastima.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Nacionalne komisije za prognzu Jon Gizdeanu je naglasio da u skladu sa Poreskim zakonom, koji je stupio na snagu pro\u0161le godine, nisu preduzete samo mere smanjenja pdv-a ve\u0107 i mere podr\u0161ke poslovnoj atmosferi i investicija. Po njemu postoje brojni aspekti koji dokazuju odr\u017eivost ekonomskog rasta: ,,Rast od 6 % u drugom tromese\u0107ju u odnosu na isti period 2015. godine navodi na zaklju\u010dak da postoje najmanje tri- \u010detiri elementa da verujemo u odr\u017eivost. Prvi je dinamika investicija koja je bila br\u017ea od potro\u0161nje stanovnika za 10%.Najve\u0107i rast zable\u017eile su privatne investicije. Drugi element pokazuje da ne uvozimo mnogo za potro\u0161nju, proizvodimo vi\u0161e za potro\u0161nju i ve\u0107 dva meseca ritam izvoza je br\u017ei od ritma uvoza, zahvaljuju\u0107i pre svega privatnom sektoru. Tre\u0107i element je poverenje. Svi doma\u0107i pokazatelji kao i pokazatelji Evropske komisije dokazuju da je poverenje poslovnih krugova medju najvi\u0161im u Evropi, a to se mo\u017ee videti i po broju novih radnih mesta. Ako ne postoji perspektiva, ne verujem da \u0107e neki investitor ili preduzetnik pove\u0107ati broj radnika. Po mojoj oceni ovi elementi navode na zaklju\u010dak da je privredni rast odr\u017eiv i da se mo\u017ee pribli\u010diti procentu od 5%. U svakom slu\u010daju sve ra\u010dunice nagove\u0161tavaju rast od 4% \u010dak i procena Evropske unije. Smatramo da \u0107emo vi\u0161e godina biti negde na nivou od 4% privrednog rasta. Rejting agencija Standard i Purs potvrdila je nedavno devizni kreditni rejting Rumunije na srednji i kratki rok na BBB minus sa stabilnom perspektivom, ali sa upozorenjem da rastere\u0107ana poreska politika vlade mogla bi pove\u0107ati fiskalni i spoljnotrgovinski deficit. ,,Zbog novih mera, poput nove runde smanjenja pdv-a mi o\u010dekujemo pove\u0107anje deficita na 3,5% u 2017.godini\u2019\u2019- navodi rejting agencija. Ministarka javnih finansija Anka Dragu isti\u010de da Rumunije ne\u0107e prema\u0161iti granicu bud\u017eetskog deficita od 3% ni ove ni naredne godine, ve\u0107 de \u0107e po\u010deti proces postepenog smanjenja ovog pokazatelja: ,,Prema na\u0161im procenama 2017. godine dr\u017eavni bud\u017eet bi\u0107e ispod 3%, odnosno od oko 2,8%. Procene Evropske komisije pokazuju da \u0107emo zabele\u017eiti ne\u0161to vi\u0161i deficit, ali razlika dolazi zbor razlike u makroekonomskom okviru. Idu\u0107e godine mi smatramo da \u0107e bud\u017eetski deficit biti od oko 2,8%, mo\u017eda od 2,85%. U na\u0161im ra\u010dunicama nije obuhva\u0107eno smanjenje dobrinosa za socijalno osiguranje za 5%.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Agencija Standard i Purs navodi da bi mogla da pobolj\u0161a rejting ako se nastavi bud\u017eetska konsolidacija i smanji dr\u017eavni dug. Rejting bi se mogao smanjiti ako \u0107e politike osetno pove\u0107ati drzavni dug i troskovie pozajmica i ako \u0107e se pojaviti spoljni debalansi. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Medjunarodni monetarni fond je korigovao navi\u0161e prognoze o ekonomskom rastu Rumunije sa 4,2% na 5% ove godine. U skladu sa procenama MMF-a, Rumunija \u0107e ove godine zabele\u017eiti najve\u0107i privredni rast u Evropi, ispred Irske sa 4,9%. Medjutim Fond upozorava da \u0107e posle najvi\u0161eg ekonomskog dometa ove godine uslediti usporavanje u narednoj godini do 3,8%. […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":183685,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-517987","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n