Nakon prognozirang ekonomskog rasta Rumunije od 4,5%-5,2% u 2016. godini, teku\u0107e godine o\u010dekuje se umereniji privredni rast na\u0161e zemlje. Evropska komisija prognozira rast od 3,9%, Svetska banka i MMF od 3,8%, Evropska banka za obnovu i razvoj od 3,7% i rejting agencija Mudis od 3,7%. Nacionalna komisija za prognozu ocenije da \u0107e posle privrednog rasta od 4,8% u 2016. godini uslediti rast od 4,2% u 2017. ,,Privatna potro\u0161nja ostaje i dalje glavni motor rasta rumunske privrede, iako u manjoj meri nego u 2016. jer se o\u010dekuje poskupljenje goriva i povratak inflacije\u2019\u2019- navodi se u Izve\u0161taju Mudisa. ,,Nastavljanje ekspansionisti\u010dke politike zemlje u 2017. godini, uklju\u010duju\u0107i eliminisanje poreza na specijalne objekte, dodatne akcize na gorivo i smanjenje pdv-a utica\u0107e negativno na fiskalni polo\u017eaj Rumunije, ocenjuje Mudis. Agencija procenjuje da \u0107e bu\u017eetski deficit probiti granicu od 3% bruto nacionalnog proizvoda. Pogor\u0161anje fiskalnog polo\u017eaja Rumunije i efekti na javni dug mogu negativno uticati na kreditni rejting zemlje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Fiskalnog saveta Jonuc Dumitru o sporom ritu privrednog rasta Rumunije u 2017. godini ka\u017ee: ,,Usporavanje se moglo o\u010dekivati jer smo imali smanjenje pdv-a sa 24 na 20% od 1. januara 2016. smanjenje koje je bilo glavni factor sna\u017enog privrednog rasta i,onako kako nas teorija u\u010di, prakti\u010dno podsticanje potro\u0161nje vr\u0161i se fiskalnim stimulisanjem. Sve ovo medjutim ne mo\u017ee da potraje, jer se ovakav rast ispoljava na kratki rok, a ne na srednji i dugi.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jonuc Dumitru ka\u017ee da \u0107e ove godine Rumunija imati najni\u017ei nivo fiskalnih prihoda u posledjih 20 godina zbog smanjenja taksi i poreza predvidjenih Poreskim zakonom: ,,Prema projekciji u 2017. godini Rumunija \u0107e verovatno imati najni\u017ee fiskalne prihode u poslednje dve decenije. Jedna dr\u017eava sa niskim prihodima ne bi mogla da pre\u017eivi. Prihodi od poreza i taksi u Rumuniji iznosi\u0107e samo 25,4% bruto nacionalnog proizvoda u odnosu na evropski prosek od 40% Razlika koja nas odvaja od evropskog proseka je ogromna. \u010cak i na\u0161i susedi Bugari imaju skoro 30%.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sa svoje strane privredni analiti\u010dar Konstantin Runicki obja\u0161njava: ,,Imamo jednu dobru vest koja nam je stigla od statistike prema kojoj investicije imaju ve\u0107i udeo u ekonomskom rastu, \u0161to je bez sumnje dobro, jer se uspostavlja balans izmedju investicija i potro\u0161nje u okviru ekonomskog rasta. Lo\u0161a vest je ta da ako vlast nije veoma pa\u017eljiva sa dr\u017eavnim bud\u017eetom mo\u017eemo lako probiti gonju granicu bud\u017eetskog deficita od 3% predvidjenu Sporazumom iz Mastrihta. Svi u Evropi govore o bud\u017eetskom ja\u010danju, o smanjenju bud\u017eetskog deficirta. \u0160to se ovog pitanja ti\u010de, Rumunija se nalazi na suprotnom trendu. Pored evropskih obaveza na\u0161e zemlje koje se ti\u010du pot\u0161ovanja gornje granice bud\u017eetskog deficita, upu\u0107uju se signali investitorima da bi rumunska privreda mogla da skrene sa trase. Na kratki rok \u010dini se da je sve u redu, jer imamo ekonomski rast i potro\u0161nju, ali ve\u010dina gleda na srednji i du\u017ei rok kada nije iskljuceno skretanje rumunske privrede. Mo\u017eda je bolje da usvojimo konzervativni trend, da sa\u010duvamo makroekonomsku ravnote\u017eu da bismo ubrali plodove investicija a radnici i penzioneri osetili ovaj privredni rast u svakodnevnom \u017eivotu.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema prognozi Evropske komisije spoljnotrgovinski deficit teku\u0107eg ra\u010duna pove\u010dao bi se sa 2,2 u 2016. na 2,6 bruto nacionalnog proizvoda u 2017. godini i na 2,8% u 2018. Stopa inflacije prema prognozi Evropske komisije pove\u010da\u0107e se sa minus 1% u 2016. godini na 1,8%. Komisija ocenjuje da se inflatorni pritisci pove\u0107avaju kao posledica nestanka efekata prethodnog smanjenja poreza, solidne unutra\u0161nje potro\u0161nje i pove\u0107anje plata. U ovim uslovima prognozira se godi\u0161nja stopa inflacije u 2018. godini od 2,9%.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nakon prognozirang ekonomskog rasta Rumunije od 4,5%-5,2% u 2016. godini, teku\u0107e godine o\u010dekuje se umereniji privredni rast na\u0161e zemlje. Evropska komisija prognozira rast od 3,9%, Svetska banka i MMF od 3,8%, Evropska banka za obnovu i razvoj od 3,7% i rejting agencija Mudis od 3,7%. Nacionalna komisija za prognozu ocenije da \u0107e posle privrednog rasta […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-518036","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n