Iako je 2016. bila jedna od boljih poljoprivrednih godina, Rumunija je dostigla rekordan uvoz poljoprivrednih proizvoda od 6 milijardi evra. Trgovinski deficit poljoprivrednim proizvodima prema\u0161io je pola milijarde evra i \u0161est puta je ve\u0107i nego godinu dana ranije, kada je bio od 89 miliona evra. Prema podacima Nacionalnog statisti\u010dkog instituta, ukupna vrednost izvoza poljoprivrednih proizvoda u 2016. godini bila je od 5,95 milijardi evra, za 3,8% ve\u0107a nego u 2015. Evropska unija je bila glavni trgovinski partner poljoprivrednim proizvodima, a uvoz sa ovog tr\u017ei\u0161ta je predstavljao 83% ukupnog uvoza poljoprivrednih proizvoda. Pro\u0161le godine izvezeno je 7 miliona tona p\u0161enice, dva puta vi\u0161e nego u 2015., u ukupnoj vrednosti od 1,14 milijardi evra. Pro\u0161le godine, takodje, je uvezeno 63.500 tona raznih sireva i 190.700 tona mleka i pavlake, za 26% vi\u0161e nego prethodne godine. Obja\u0161njenje za rast uvoza potra\u017eili smo kod \u0160tefana Padurea, predsednika Asocijacije za promovisanje rumunske hrane: ,,Smanjenjem takse na dodatnu vrednost na hranu, ova se taksa primenjuje krajnjem potro\u0161a\u010du i to u uslovima kada se na\u0161a zemlja ne bazira na izvoz proizvoda sa visokom dodatom vredno\u0161\u0107u. Potro\u0161a\u010d je imao mogucnst da bira da li \u0107e kupiti proizvod iz Evropske unije ili tre\u0107ih dr\u017eava. Mi smo izvozili najvi\u0161e subvencije, odnosno p\u0161enicu i kukuruz, a ne proizvod vi\u0161eg stepena izrada. Uzgoj stoke je prva poljoprivredna etapa. Slede meso, mesne preradjevine, pa sve do certifikacije \u0161eme. Mi, uglavnom, uvozimo prasad, jer nismo imali i ni sada nemamo strategiju i jasno zacrtane ciljeve. U ovoj situaciji nismo mogli da se usredsredimo na pojedine instrumente pomo\u0107u finansijskih instrumenata, strukturnih ili kohezionih fondova. Kod nas je cilj bila apsorpcija, a ne dostizanje odredjenih ciljeva.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na spisku uvoza poljoprivrednih proizvoda prvo mesto zauzima svinjsko meso. Pro\u0161le godine u Rumuniji je konzumirano 200.000 tona svinjskog mesa iz uvoza, u ukupnoj vrednosti od 350 miliona evra. Uzgoj svinja u poslednjim godinama suo\u010dava se sa velikim problemima i nedovoljnim subvencijama. Mnogi uzgajiva\u010di su se preorijentisali na tovljenje svinja, jer je ova grana jeftinija od uzgoja priplodne stoke. Sa 4,2 miliona svinja Rumunija u Evropskoj uniji zauzima 9. mesto, iza Nema\u010dke, \u0160panije, Francuske, Danske, Holandije, Poljske, Italije i Belgije. O situaciji ove grane Joan Ludo\u0161i, predsednik Asocijacije proizvodja\u010da svinjskog mesa ka\u017ee: ,,Sektor svinjskog mesa suo\u010davao se sa izvoznim problemima. Ve\u0107 vi\u0161e od jedne decenije Rumunija nije mogla da izvozi svinjsko meso zbog slinavke. Imali smo du\u017eu izvoznu pauzu i izgubili tr\u017ei\u0161ta, a sada nije nimalo lako da se ponovo vratimo na ovo veoma konkurentno i globalizovano tr\u017ei\u0161te. Treba da obnovimo izgubljene veze. U medjuvremenu tr\u017ei\u0161te se menja, dolaze novi akteri, drugi kupci. Imamo veoma bojazljiv po\u010detak, ali za izvoznika svinjskog mesa treba imati strukturu i ekonomsku snagu. Pre 8 godina upoznao sam vlast da nam je potrebno dva puta vi\u0161e priplodnih krma\u010da. Nije lako napraviti farmu priplodnih krma\u010da, jer su tro\u0161kovi veoma veliki. Prema statistikama, u Evropi male farme odumiru. Ne treba da nas \u010dudi da je \u0160panija postala jedan od glavnih motora proizvodnje svinjskog mesa u Rumuniji, jer ova zemlja je imala strategiju. \u0160panija nije dodelila pomo\u0107 farmama sa manje od 2500 krma\u010da. Ispod ovog broja prodaja je komplikovana i tro\u0161kovi visoki.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlasti u Rumuniji su nedavno usvojile Program ,,Svinjsko meso iz rumunskih farmi\u2019\u2019 u cilju re\u0161avanja problema ovog sektora. Predvidjeno je da se program realizuje u periodu 2017.- 2020. godina, a za ovu godinu je izdvojeno 86 miliona evra. Pro\u0161le nedelje Rumunija je postavljena na spisak zemalja oslobodjene od slinavke i \u0161apa. U ovim uslovima Japan, Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave, Kanada i Meksiko ve\u0107 su ispoljile interes za pregovore o trgovini svinjskim mesom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
I uzgajiva\u010di ovaca imaju ozbiljne probleme sa prodajom u arapskim zemljama zbog posrednika. Izmedju rumunskog proizvodja\u010da i krajnjeg potro\u0161a\u010da postoje i po tri posrednika. U ovom slu\u010daju Ministarstvo poljoprivrede i razvoja sela je obe\u0107alo da \u0107e intervenisati da se elimini\u0161u posrednici u izvozu ovaca u zemlje Perzijskog zaliva, ubedjuju\u0107i uvoznike da direkno preuzmu ovce ili da ula\u017eu u karantin ili klanice. Vlasti obe\u0107avaju i finansijsku pomo\u0107 za komercijalizaciju vune. Posle nestanka fabrika \u0161tofova i tepiha, na rumunskom tr\u017ei\u0161tu vuna nema vi\u0161e potra\u017enje za vunu. Uzgajiva\u010di ovaca i koza \u017eale \u0161to moraju da bace vunu, jer nemaju kupce. Ministarstvo poljoprivrede obe\u0107ava uzgajiva\u010dima ovaca da \u0107e izdvojiti 0,22 evrocenta za svaki kilogram vune, ali ne vi\u0161e od 15.000 evra u toku tri godine.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Iako je 2016. bila jedna od boljih poljoprivrednih godina, Rumunija je dostigla rekordan uvoz poljoprivrednih proizvoda od 6 milijardi evra. Trgovinski deficit poljoprivrednim proizvodima prema\u0161io je pola milijarde evra i \u0161est puta je ve\u0107i nego godinu dana ranije, kada je bio od 89 miliona evra. Prema podacima Nacionalnog statisti\u010dkog instituta, ukupna vrednost izvoza poljoprivrednih proizvoda […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":518196,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-518195","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n