U poslednjim decenijama u sredstvima javnog informisanja dogodila se prava revolucija.Televizija je napredovala vrtoglavom brzinom ka novim kvalitetnim standardima i na\u010dinima preno\u0161enja, a Internet je postao jedna od glavnih mogu\u0107nosti distribucije informacija. Radio, koji uskoro navr\u0161ava jedan vek postojanja, ostaje medjutim i dalje jedan od glavnih sredstava informisanja i razonode. Ne\u0161to skromniji od ostalih sektora, radiodifuzija je krenula putem digitalizacije. Da bi odolio novim tehnolo\u0161kim izazovima ograni\u010davanja spektra emisija i pru\u017eio slu\u0161aocima kvalitetniji zvuk i bolju prijem, radio je tragao za novim na\u010dinima emitovanja. Radiostanice su po\u010dele masovno da emituju programe preko interneta, ali i kopnenim putem preko tri glavna standarda. Prvi je bio DAB, ili Digital Audio Broadcasting usavr\u0161en 80-tih godina sa glavnim ciljem da zameni analogni radio na ultrakratkim talasima. Za ultrakratke talase osnovan je i standard HD Radio, prisutan naro\u010dito u SAD. Za duge, srednje i kratke talase, krakteristi\u010dne za prenos na velikim udaljenostima, izmi\u0161ljen je standard DRM ili Digital Radio Mondial. Ovaj sistem je kompatibilan i sa emisijama na ultrakratkim talasima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Radio Rumunija internacional bio je medju prvim stanicama koje su emitovale pomo\u0107u standarda DRM. O prednostima ovog sistema i izazovima sa kojima se suo\u010davaju danas promoteri digitalnih radioemisija na duge talase razgovara\u0107emo sa Ruksandrom Obre\u017ea, predsednicom Konzorcijuma DRM, biv\u0161om novinarkom rumunske redakcije BBC-a: ,, Ovaj DRM je sistem pomo\u0107u kojeg stari radio na srednjim talasima koji je \u0161kripao, moze imati savr\u0161eni zvuk kao emisije na ultrajkratkim talasima. Sistem otvara mogu\u0107nost za pru\u017eanje informacija iz oblasti Interneta pa \u010dak i sliku i da na neki na\u010din obogacuje ovu veoma va\u017enu radiofonsku potrebu koja je do sada imala isklju\u010divo audio karakter. Velike dr\u017eave ne mogu da postave hiljade malih releja koji bi pokrivali svako naselje. Rumunija je po veli\u010dini druga dr\u017eava isto\u010dne Evrope iza Poljske. Ima planine, doline, veliki broj naselja i jedini na\u010din na koji se mo\u017ee stizati sa ovim novim digitalnim sadrzajem XXI veka je standard DRM\u2019\u2019.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kako se medjutim odvija prelazak sa analognog na dgitalni sistem. Norve\u0161ka je najvi\u0161e napredovala i postavila zadatak da u 2017. godini definitivno eliminisanje anlognih emisija. U ostalim dr\u017eavama stvari se odvijaju sporije. Ruksandra Obre\u017ea, predsednica Konzorcijuma DRM ka\u017ee: ,,U nekim dr\u017eavama se govori se o prelasku u 2020. ili 202.godinu ,u drugima o veoma brzom prelasku ali i tranzitnom periodu. Sigurno je medjutim da imamo jedan digitalni ekosistem. Sve \u0161to imamo na mobilnom telefonu ili televizoru napravljeno je u digitalnom sistemu. Bi\u0107e veoma skupo da se sa\u010duva jedan mali analogni deo u vreme kada ostali deo je digitalni. Na kraju krajeva jedan signal, jedan predajnik mo\u017ee da pokrije celu teritoriju zemlje. Do sada nije dokazano da postoji bolji sistem za pokri\u0107e teritorije jedne zemlje koji pru\u017ea svim ljudima usluge od kopnenog prenosa. DAB govori o milionima prijemnika, ali Evropske dr\u017eave se razlikuju po brzini prilagodjavanja ovom sistemu. Pored toga DAB je veoma efikasan sistem u velikim gradovima sa mnogim satelitima, ali manje efikasan u malim gradovima. Mo\u017eda Var\u0161ava mo\u017ee da poslu\u017ei kao savr\u0161eni rimer, ali u neki manji poljski grad sa dve radio stanice DAB ne funkcioni\u0161e.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Veliki problem stabdarda DRM je visoka cena prijemnika. Ako se jedan prijemnik DAB standarda mo\u0161e nabaviti po ceni od 20 evra, jedan u sistmu DRM mo\u017ee da bude 4 ili pet puta skuplji. Ruksandra Obre\u017ea obrazla\u017ee visoku cenu ve\u0107om slo\u017eeno\u0161\u0107u ovih aparata:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Prijemnici DRM do\u0161li su posle prijemnika DAB. Mi imamo drugu viziju, mo\u017eda druge standarde. Mi verujemo u prijemnik koji ispunjava sve tandarde. Danas ne mo\u017eemo kupiti jedan prijemnik za jedan standard i sutradan za drugi. Mi smo se opredelili za ovu opciju. Prijemnici su se pojavili, sada imamo model koji se lansira na tr\u017ei\u0161te koji je jeftiniji, on je zapravo tableta, analogni i digitalni radio u svakom sistemu.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jedan od na\u010dina za promovisanje digitalnih radio prijemnika je njihovo ugradjivanje u nove automobile. Mnogi automobili iz vi\u0161e klase imaju ve\u0107 DAB radio. DRM standard se tek nedavno pojavio na auto trzi\u0161te. Roksana Obreza je optimista: ,,Proizvodja\u010di automobila ugradi\u0107e u njihove proizvode tra\u017eeni standard na tr\u017ei\u0161tu. Ako \u0107e Rumunija emitovati u DRM sistemu, budite uvereni da \u0107e svi proizvdja\u010di automobila do\u0107i sa automobilima sa DRM prijemnicima. Meni se \u010dini da je sada interesantnije da veliki proizvodja\u010di u automobilima u kojima imamo utisak da imaju samo DAB sietm imaju i DRM\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Glavni konkurent kopnenih digitalnih radio emisija je prenos preko Interneta na kompljuteru, tableti ili inteligentnim telefonima. Internet se medjutim suo\u010dava sa tehni\u010dkim ograni\u010denima, ka\u017ee Rukandra Obre\u017ea, predsednica DRM-a:,,Internet je protok informacija ,, od mene ka tebi,,. Za ovo su potrebni mnogi ovakvi protoci. Ova traka je ograni\u010deni resurs. Najomiljeniji program u Velikoj Britaniji je jutarnji program od 6 do 8 \u010dasova. Napravljena je analiza eventualnog preno\u0161enja emisije samo preko Interneta koju bi pratio isti broj slu\u0161alaca. Do\u0161lo se do zaklju\u010dka da bi se mreza raspala za nekoliko minuta. Slu\u0161anost emisija na Internetu predstavlja samo 10 % kopnenih emisija.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Razvoj digitalnih tehnologija mo\u017ee doneti i nova iznenadjenja. Medjutim sigurno je da put ka totalnoj i definitivnoj digtalizacija radia, nama povratka-iako dug- nema alternativu,<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U poslednjim decenijama u sredstvima javnog informisanja dogodila se prava revolucija.Televizija je napredovala vrtoglavom brzinom ka novim kvalitetnim standardima i na\u010dinima preno\u0161enja, a Internet je postao jedna od glavnih mogu\u0107nosti distribucije informacija. Radio, koji uskoro navr\u0161ava jedan vek postojanja, ostaje medjutim i dalje jedan od glavnih sredstava informisanja i razonode. Ne\u0161to skromniji od ostalih sektora, […]<\/p>\n","protected":false},"author":28,"featured_media":143036,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-518253","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n