U okviru EU postoje velike razvojne razlike medju zemaljama i regionima. Na Istoku, u Rumuniji i Bugarskoj, pored mnogo manjih li\u010dnih dohodaka u odnosu plate recimo u Nema\u010dkoj i nordijskim zemljama, uslovi za pristup zdravstvu, obrazovanju ili modernoj transportnoj infrastrukturi su mnogo slo\u017eeniji. Iz ovih razloga Evropska unija je preduzela mere za smanjenje zaostajanja pojedinih dr\u017eava i regija. Najva\u017enija mera odnosi se na kohezionu politiku koja je usmerena uglavnom na razvojne strategije u oblastima infrastrukture, istra\u017eivanja i inovacije, zapo\u0161ljavanja radne snage, vaspitanja, poslovne atmosfere, za\u0161tite \u010dovekove sredine, klimatskih promena i energetske efikasnosti. Sve se svodi na politike koje se primenjuju u ovim oblastima na regionalnom ili lokalnom planu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Primena kohezionih politika, osim finansijske prirode, u tesnoj je vezi sa mogu\u0107nostima dr\u017eava i regiona da privuku raspolo\u017eive fondove. Ova tema bila je u samom centru skupa u Briselu pod okrljiljen ,,Evropske nedelje regiona i gradova. Na otvaranju, evropska komesarka za regionalne politike Korina Krecu i predsednik Komiteta regija Karl Hajnc Lamberc predstavili su sedmi izve\u0161taj o ekonomskoj, socijalnoj i teritorijalnoj koheziji u Evropskoj uniji. Analiziraju\u0107i aktuelnu situaciju, u pomenutom dokumentu se navodi da je privreda Evrope u oporavku, ali i dalje postoje dispariteti medju dr\u017eavama i unutar dr\u017eava. Navodi se da je u poslednje dve decenije koheziona politika postigla dobre rezultate u svim regijama Evropske unije i predstavljala zna\u010dajan investicioni resurs. U Evropskoj uniji otvoreno je 1,2 miliona radnih mesta u poslednjoj deceniji i to u vreme kada su javne investicije u ekonomski razvoj drasti\u010dno smanjene u mnogim dr\u017eavama. Korina Krecu je naglasila: ,,Razlike medju regijama su po\u010dele da se smanjuju od 2015. godine, ali jo\u0161 imamo stanovnike u Evropskoj uniji koji \u017eive u zonama sa manjim bruto nacionalnim proizvodom nego pre izbijanja krize. U poslednje vreme siroma\u0161nije zone Evrope su se pribli\u017eile proseku Evropske unije, ali predstoji jo\u0161 dug put dok \u0107e ove imati mogu\u0107nost da pru\u017ee iste \u0161anse stanovnicima. Najbogatiji regioni Evrope su postigli br\u017ei rast iako se su\u010davaju sa migratskim pritiscima, socijalnom ekskluzijom, siroma\u0161tvom, zagadjenjem i nesigurno\u0161\u0107u. Srednji regioni, odnosno regioni u tranziciji, zabele\u017eili su usporeni rast bruto nacionalnog proizvoda po stanovniku, stagnaciju li\u010dnih dohodaka, smanjenje industrijskog sektora tako da ostaju najosetljiviji na izazove globalizacije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ekonomska kriza pogodila bi Evropu jo\u0161 ja\u010de ako ne bismo imali kohezionu politiku, dodala je Korina Krecu: ,,Investicije predvidjene kohezoionom politikom odigrale su presudnu ulogu u vreme ekonomske krize ali i kasnije. Za mnoge dr\u017eave ove ostaju jedini izvor dugoro\u010dnih stabilnih investicija. Kako je poznato, mnoge dr\u017eave pribegavaju kresanju bud\u017eetskih sredstva za investicije. Koheziona politika predvidja investicije od 8% ukupnih javnih investicija Evropske unijie u neke dr\u017eave a u druge i do 15%. U ovim dr\u017eavama kohezionom politikom finansira se vi\u0161e od 50% novih priklju\u010daka na internet \u0161irokog pojasa, renoviranje \u0161kola ili gradnju novih i popravljanje starih puteva. Investicije su pove\u010dale bruto dru\u0161tveni proizvod 12 zemalja \u010dlanica koje su pristupile Uniji u 2004 I 2007. godinu za 3% u 2015. godini, a u aktulenom periodu rast se procenjuje na najvi\u0161e 6% i to zahvaljuju\u0107i kohezionoj politici.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema zvani\u010dnim podacima za 2014-2020.godinu, Rumuniji je namenjeno oko 23 miliarde evra iz kohezionih fondova, odnosno 10% vi\u0161e nego u periodu 2007-2013. Medjutim Rumunija se suo\u010dava sa problemima oko aporpcije fondova, uglavnom zbog smanjenog administrativnog kapaciteta na nacionalnom i regionalnom planu. Ili ne postoje finansijska sredstva za kofinansiranje, ili nedostaje potrebna kompetentnost za po\u010detak i implementaciju projekata ili jednostavno ne postoji politi\u010dka volja. Medjutim re\u0161enja postoje, smatra evropska komesarke za regionalnu politiku Korina Krecu: ,,\u010cesto sam naglasila da nije u pitanju novac. Najva\u017eniji je administrativni kapacitet. Za period 2014-2020. godina uveli smo preduslove i specifi\u010dne preporuke za zemlje \u010dlanice i ocenjujem da su mnoge zemlje napredovale. Istovremeno pru\u017eamo instrumente, platforme, savete, neposredni dijalog, imamo preko 3000 ljudi koji rade na licu mesta. Ja smatram da je veoma va\u017eno da razmenimo dobre prakse, jer samo tada kada sopstvenim o\u010dima vidimo \u0161ta se de\u0161ava, zna\u0107emo sta treba da uradimo,,<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na poetku naredne godine Evropska komisija lansira\u0107e javnu konsultacije o budu\u0107oj kohezionoj politici. U ovom kontekstu, u maju slede\u0107e godine predstvi\u0107e se predlog Komisije za vi\u0161egodi\u0161nji finansijski plan i konkretni predlozi za kohezionu politiku posle 2020. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U okviru EU postoje velike razvojne razlike medju zemaljama i regionima. Na Istoku, u Rumuniji i Bugarskoj, pored mnogo manjih li\u010dnih dohodaka u odnosu plate recimo u Nema\u010dkoj i nordijskim zemljama, uslovi za pristup zdravstvu, obrazovanju ili modernoj transportnoj infrastrukturi su mnogo slo\u017eeniji. Iz ovih razloga Evropska unija je preduzela mere za smanjenje zaostajanja pojedinih […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":74785,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-518255","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n