Najnoviji signali stvaraju kontradiktornu sliku o rumunskoj privredi. U vreme odr\u017eivog privrednog rasta, nacionalna moneta, lej, pala je na najni\u017eu vrednost u odnosu na evro. Istovremeno Narodna banka Rumunije javlja da \u0107e stopa inflacije do kraja godine prema\u0161iti prvobitne prognoze. U ovoj situaciji potavlja se pitanje kakve su ekonomske perspective zemlje? Konstantin Rudnicki, novinar i makroekonomski analiti\u010dar, na nedavnoj debati o karkteristikama ekonomskog rasta organizovanoj u javnom radio servisu izjavio je: ,,Ako analiziramo strukturu bruto nacionalnog proizvoda, odnosno onih sektora koji daju najve\u0107i doprinos, vide\u0107emo da je ovde na prvom mestu industrija, iako je dosta rasprostaranjeno mi\u0161ljenje da mi nemamo industriju. Rumunija ima industriju i njen udeo je od skoro 25% u rumunskoj proizvodnji. U drugom redu, imamo ekspanziju u oblast uslu\u017enih delatnosti, mislim pre svega na tehnologiju informacija. Dodao bih ovde i odli\u010dne rezultate prevoznika, posebno prevoznika u inostranstvo koji zaradjuju devize. I oni daju zna\u010dajan doprinos privrednom rastu. Recimo da i izvoznici doprinose privrednom rastu i istovremeno su i korisnici ovog rasta. Ako analiziramo ko su zapravo izvoznici, zaklju\u010di\u0107emo da su ovde razne industrijske grane, pre svega autoindustrija. Ovde su i preradjiva\u010dke industrije, multinacionalne kompanije koje su uklju\u010dene u ovaj vrednosni lanac, odnosno ovde proizvode u i odavde i izvoze. U poslednje 2-3 godine postigli smo i ekonomski rast baziran na pove\u0107anje li\u010dnih dohodaka i smanjenje poreza i taksi. I ove su doprinele ekonomskom rastu i pove\u0107anoj potro\u0161nji.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pove\u0107ana potro\u0161nja izazvala je I ve\u0107i obim uvoza i istovremeno zavisnost rumunskih ekonomskih evolucija od evropskog tr\u017ei\u0161ta. U evrozoni u poslednjoj godini stopa inflacije je utrostru\u010dena, sa 0,5% u 2016. godini na 1,5% po\u0161log meseca. Sa druge strane, pove\u0107ana je cena goriva na medjunarodnom tr\u017ei\u0161tu i osnovnih poljoprivrednih proizvoda zbog nepovoljnih vremenskih uslova u zapadnoj Evropi. Konstantin Rudnicki dodaje: ,,Prema pro\u0161lonedeljnoj prognozi Narodne banke Rumunije stopa inflacije kreta\u0107e se oko 2,7% ove godine. Ovde bih imao mali komentar. Nalazimo se u interesantnoj situaciji, u 90-tim godinama imali smo trocifrenu inflaciju, od 110-120%. Ose\u0107ali smo je druga\u010dije. Sada prelazimo sa inflacije od 1 ili 0,5 na 1,7% i ose\u0107amo ve\u0107i pritisak. Prema statistici pove\u0107anja su neznatna, ali na\u0161a percepcija ka\u017ee ne\u0161to sasvim drugo. Mislim da je glavni problem taj da i dalje rumunska privreda ima va\u017enu potrosnju iz zone izvoza, a to zna\u010di da \u0107e se nastaviti pritisak na uvoz i na visoki spoljnotrgovinski deficit. Kada ve\u0107 govorimo o bud\u017eetskom deficitu, problem le\u017ei u bud\u017eetskim prihodima i rashodima. Ja smatram da \u0107emo po\u0161tovati gornju granicu deficita od 3%. Ekonomski rast nije doneo u dr\u017eavni bud\u017eet potrebna sredstva, ali najve\u0107i problem je slabo privla\u010denje evropskih fondova koji su mogli da uravnoetze ovaj spoljnotrgovinski bilans i bud\u017eetski deficit.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U poslednje vreme zabele\u017eena je i deprecijacija nacionalne monete lej do najni\u017ee vrednosti prema evru. Andrej Radulesku, glavni ekonomista Banke Transilvanija, jedne od najva\u017enijih finansijskih ustanova Rumunije ka\u017ee: ,,Pro\u0161le nedelje na poslednjoj ovogodi\u0161njoj sednici monetarne politike, Centalna banka je upozorila da se istovremeno ne mogu kontrolisati tri va\u017ene varijabile: rezerve, kamatne stope i kurs. Ako analiziramo realnu privrednu situaciju vide\u0107emo da su se u poslednjim tromese\u0107jima pogor\u0161ale unutra\u0161nja ravnote\u017ea, situacija javnih finansija, spolljni polo\u017eaj ekonomije i teku\u0107i racun platnog bilansa. U ovom kontekstu deprecijacija nacionalne monete doprinosi pogor\u0161anju spoljnog polo\u017eaja Rumunije jer teoretski deprecijacijom leja poskupljuje uvzoz i automatski negativno uti\u010de na evolucije teku\u0107eg racuna platnog bilansa.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Da li \u0107e ove evolucije negativno uticati na stabilnost rumunske ekonomije uveri\u0107emo se u narednom periodu. Prognoze Evropske komisije mogu biti razlog za zabrinutost tako da je za jedan od glavnih ciljeva Rumunije, ulazak u evrozonu, potreban pazljiviji pristup svih fakora odlu\u010divanja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Najnoviji signali stvaraju kontradiktornu sliku o rumunskoj privredi. U vreme odr\u017eivog privrednog rasta, nacionalna moneta, lej, pala je na najni\u017eu vrednost u odnosu na evro. Istovremeno Narodna banka Rumunije javlja da \u0107e stopa inflacije do kraja godine prema\u0161iti prvobitne prognoze. U ovoj situaciji potavlja se pitanje kakve su ekonomske perspective zemlje? Konstantin Rudnicki, novinar i […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":63758,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-518286","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n