Pokazatelji razvoja i dalje svrstavaju Rumuniju negde pri dnu evropske rang liste. Od 28 \u010dlanica Unije, Rumunija zaauzima predposlednje mesto po bruto nacionalnom proizvodu po stanovniku-navodi se u poslednjem izve\u0161taju Medjunarodnog monetarnog fonda. U Evropskoj uniji samo Bugarska posti\u017ee slabije prvredne rezultate. Pro\u0161le godine MMF je saop\u0161tio da bruto nacionalni proizvod Rumunije po stanvniku iznosi 10 372 dolara i da je 10 puta manji od bruto nacionalnog proizvoda Luksemburga. \u0160to se ti\u010de \u017eivotnog standarda i prose\u010dne mese\u010dne plate ili kupovne mo\u0107i, na\u0161a zemlja zaostaje za mnogim drzavama Evropske unije. Ipak ekonomski rast u poslednji godinama smanjuje rastajanje od ostalog dela Evrope. Mugur Isaresku, guverner Narodne banke Rumunije kaze: ,,Pribli\u017eili smo se razvojnom proseku Evropske unije, ali samo u pojedinim zonama. Na\u017ealost nedostatak moderne infrastrukture koja bi povezala istorijske pokrajine produ\u017eava samo ovo zaostajanje. Ovo pitanje zabrinjava i sa stanovi\u0161ta nacionalne bezbednosti.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Uporedjuju\u0107i brojke, najrazvijenija zona Rumunije je u okolini Bukure\u0161ta. Zapa\u017eeni rezultati postignuti su u Transilvaniji i Banatu, zone koje su bli\u017ee centru Evrope. U najnepovoljnijoj situaciji su isto\u010dne zone zemlje, posebno moldavske \u017eupanije. Ove su i najpogodjenije siroma\u0161tvom, imaju najnerazvijeniju zdravstvenu, obrazovnu i industrijsku infrastrukturu. U ovima okolnostima nisu atraktivne za strane investicije. U izve\u0161taju o neposrednim inostranim investicijama u 2016. godini, koji je Narodna banka Rumunije obelodanila, u Razvonjnoj zoni Bukure\u0161t-Ilfov ulo\u017eeno je 42 miliarde evra, skoro 60% ukupnih investicija. U severoisto\u010dni region na primer ulo\u017eeno je skoro 25 puta manje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U ovim uslovima dakazano je da su od su\u0161tinske va\u017enosti evropske politike o smnjenju odstojanja medju zemljama regiona. Najvaznija od ovih politika je koheziona. Cilj ove politike je pronala\u017eenje razvojnih strategija pomo\u0107u investicija u infrastrukturu, zapo\u0161ljavanje radne snage, obrazovanje, poslovnu atmosferu itd. Sve ovo se svodi na paket primenjenih politika na regionalnom ili lokalnom planu, koji se bazira na javne investicije u pomenute sektore. Primena ovih politika zavisi medjutim od kakaciteta apsorpcije raspolo\u017eivih fondova.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Za 2014-2020. godinu Evropska komisija je namenila Rumuniji 22 miliarde evra za investicije, ali od ovog iznosa Bukure\u0161t je privukao manje od 5%. Mugur Isaresku, guverner Narodne banke Rumunije obja\u0161njava \u0161ta bi zna\u010dila opsorpcije celog iznosa: ,,Stopa apsorpcije ovih fondova od 95% u sada\u0161njem finansijskom okviru prema procenama Medjunarodnog monetarnog fonda zna\u010dila bi privredni rast od 1,7 indeksnih poena u 2022. godini. Drugim re\u010dima potencijalni rast bruto nacionalnog proizvoda od 5% godi\u0161nje.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zajedno sa spektakulatrnim ekonomskim rastom Rumunije, u poslednje vreme svedoci smo i ne\u017eeljenog deficita teku\u0107eg ra\u010duna. Nacionalna moneta lej pala je na najni\u017ei nivo u odnosu na evro. Mugur Isaresku smatra da i u ovom sektoru evropski fondovi imaju va\u017enu ulogu: ,,Sa ta\u010dke makroekonomske stabilnosti privla\u010denje evropskih fondova predstavlja prihvatljiv na\u010din finansiranja deficita teku\u0107eg ra\u010duna i stabilnosti cele ekonomije, stabilnosti bankarsko-finansijskog sistema i stabilnosti kursa koji nas interesuje u detalje.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jedino re\u0161enje za privla\u010denje evropskih fondova u Rumuniji u 2018. godini je ja\u010danje administrativnog kapaciteta. Iako Evropska unija ula\u017ee velike napore i podr\u017eava centralne i lokalne vlasti, Rumunija napreduje malim koracima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pokazatelji razvoja i dalje svrstavaju Rumuniju negde pri dnu evropske rang liste. Od 28 \u010dlanica Unije, Rumunija zaauzima predposlednje mesto po bruto nacionalnom proizvodu po stanovniku-navodi se u poslednjem izve\u0161taju Medjunarodnog monetarnog fonda. U Evropskoj uniji samo Bugarska posti\u017ee slabije prvredne rezultate. Pro\u0161le godine MMF je saop\u0161tio da bruto nacionalni proizvod Rumunije po stanvniku iznosi […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":401107,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-518360","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n