Teku\u0107a godina donela je mnoge izmene poreskog sistema, tako da \u0107emo danas predstaviti neke od ovih i reakcije poslovnih krugova i sindikalnih organizacija. Porez na dohodak je smanjen od 1. januara sa 16% na 10%. Ovaj porez primenjuje se na li\u010dne dohodke, na prihode od nezavisnih aktivnosti, unajmljivanje dobara, kirije, poljoprivredne aktivnosti, \u0161umarstvo ili ribolov.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Porez se primenjuje i na odredjene penzije. Izuzetak su samo one manje od 425 evra. Ako preduzetnici i sindikati nisu se se \u017ealili na smanjenje poreza, sasvim druga pri\u010da je sa predstavnicima lokalnih vlasti. Za bud\u017eete mesnih zajednica izdvaja se poreska kvota na dohodak gradjana od 20 do 40 % ,novac koji se prvenstvneno usmerava na investicije od lokalnog interesa. U ovom slu\u010daju smanjenje poreza moglo bi da ima ozbiljne posledice. Bi\u0107e pogodjeni radovi na modernizaciji \u0161kolskih ili zdravstvenih ustanova.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mera koja je izazvala najo\u0161trije reakcije odnosi se na prelazak obaveze poslodavca da plati dorinos za socijalno osiguranje na radnika. Do kraja 2017. deo ovog doprinosa pla\u0107ali su poslodavci, a drugi deo radnici. Od 1. januara ova obaveza prelazi na radnike. 35% li\u010dnog dohotka sliva\u0107e se u penzijski i zdravstveni fond, dok poslodavac ima obavezu da uplati samo 2,5% u takozvani ,,obavezni doprinos za rad\u2019\u2019. Ovaj doprinos zamenjuje doprinos za nezaposlenost, bolovanje i profesionalne rizike.<\/span><\/p>\n
Prelazak obaveze pla\u0107anja doprinosa na padnike izazvala je o\u0161tre reakcije poslodavstava i sindikata. Poslodavci se \u017eale da ne vide razlogoe izmene i upozoravaju da \u0107e posledice biti nesagledive. Sindikati upozoravaju istovremeno da ovaj transfer obeveze elimini\u0161e solidarni princip i dru\u0161tvenu odgovornost na kojima se baziraju sistemi dru\u0161tvene bezbednosti u koji su uklju\u010deni i zaposleni i poslodavci u celoj Evropi.<\/p>\n
Da se ne bi smanjile plate radnika, poslodavci u javnim sektorima pove\u0107ali su proporcionalno li\u010dne dohotke. Nije manje va\u017ean ni podatak da je od 1.januara u Rumuniji pove\u0107an minimalni li\u010dni dohodak na preko 400 evra.<\/p>\n
Posledice ovih mera bi\u0107e poznate u narednom periodu. Vlasti ra\u010dunaju da \u0107e bolje prikupljanje poreza i doprinosa pove\u0107ati bud\u017eetske prihode. Medjutim, stru\u010dnjaci upozoravaju da nisu isklju\u010deni novi porezi ili pove\u0107anje postoje\u0107ih, ako se doka\u017ee da nove izmene ne\u0107e dati o\u010dekivane rezultate. Novi ministar za finansije Eudjen Teodorovi\u0107 je izjavio prilikom preuzimanja ministarskog mandata: ,,Dok sam ja na ovoj du\u017enosti ne\u0107u uvesti nove takse ili pove\u0107ati stare. Kada je re\u010d o fiskalnom sistemu, stojimo dosta dobro u poredjenju sa zemljama regiona. Na\u0161 najve\u0107i problem je birokratija. Polaze\u0107i od raznih odobrenja i dozvola, pa sve do na\u010dina pona\u0161anja prema poreskom obvezniku na \u0161alteru i ne samo na \u0161alteru.<\/p>\n
Teku\u0107a godina donala je mnoge izmene poreskog sistema, tako da \u0107emo danas predstaviti neke od ovih i reakcije polovnih krugova i sindikalnih organizacija. Porez na dohodak je smanjen od 1. januara sa 16% na 10%. Ovaj porez primenjuje se na li\u010dne dohodke, na prihode od nezavisnih aktivnosti, unajmljivanje dobara, kirije, poljoprivredne aktivnosti, \u0161umarstvo ili ribolov.<\/p>\n
Porez se primenjuje i na odredjene penzije. Izuzetak su samo one manje od 425 evra. Ako preduzetnici i sindikati nisu se se \u017ealili na smanjenje poreza, sasvim druga pri\u010da je sa predstavnicima lokalnih vlasti. Za bud\u017eete mesnih zajednica izdvaja se poreska kvota na dohodak gradjana od 20 do 40 % ,novac koji se prvenstvneno usmerava na investicije od lokalnog interesa. U ovom slu\u010daju smanjenje poreza moglo bi da ima ozbiljne posledice. Bi\u0107e pogodjeni radovi na modernizaciji \u0161kolskih ili zdravstvenih ustanova.<\/p>\n
Mera koja je izazvala najo\u0161trije reakcije odnosi se na prelazak obaveze poslodavca da plati dorinos za socijalno osiguranje na radnika. Do kraja 2017. deo ovog doprinosa pla\u0107ali su poslodavci, a drugi deo radnici. Od 1. januara ova obaveza prelazi na radnike. 35% li\u010dnog dohotka sliva\u0107e se u penzijski i zdravstveni fond, dok poslodavac ima obavezu da uplati samo 2,5% u takozvani ,,obavezni doprinos za rad\u2019\u2019. Ovaj doprinos zamenjuje doprinos za nezaposlenost, bolovanje i profesionalne rizike.<\/p>\n
Prelazak obaveze pla\u0107anja doprinosa na padnike izazvala je o\u0161tre reakcije poslodavstava i sindikata. Poslodavci se \u017eale da ne vide razlogoe izmene i upozoravaju da \u0107e posledice biti nesagledive. Sindikati upozoravaju istovremeno da ovaj transfer obeveze elimini\u0161e solidarni princip i dru\u0161tvenu odgovornost na kojima se baziraju sistemi dru\u0161tvene bezbednosti u koji su uklju\u010deni i zaposleni i poslodavci u celoj Evropi.<\/p>\n
Da se ne bi smanjile plate radnika, poslodavci u javnim sektorima pove\u0107ali su proporcionalno li\u010dne dohotke. Nije manje va\u017ean ni podatak da je od 1.januara u Rumuniji pove\u0107an minimalni li\u010dni dohodak na preko 400 evra.<\/p>\n
Posledice ovih mera bi\u0107e poznate u narednom periodu. Vlasti ra\u010dunaju da \u0107e bolje prikupljanje poreza i doprinosa pove\u0107ati bud\u017eetske prihode. Medjutim, stru\u010dnjaci upozoravaju da nisu isklju\u010deni novi porezi ili pove\u0107anje postoje\u0107ih, ako se doka\u017ee da nove izmene ne\u0107e dati o\u010dekivane rezultate. Novi ministar za finansije Eudjen Teodorovi\u0107 je izjavio prilikom preuzimanja ministarskog mandata: ,,Dok sam ja na ovoj du\u017enosti ne\u0107u uvesti nove takse ili pove\u0107ati stare. Kada je re\u010d o fiskalnom sistemu, stojimo dosta dobro u poredjenju sa zemljama regiona. Na\u0161 najve\u0107i problem je birokratija. Polaze\u0107i od raznih odobrenja i dozvola, pa sve do na\u010dina pona\u0161anja prema poreskom obvezniku na \u0161alteru i ne samo na \u0161alteru.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Teku\u0107a godina donela je mnoge izmene poreskog sistema, tako da \u0107emo danas predstaviti neke od ovih i reakcije poslovnih krugova i sindikalnih organizacija. Porez na dohodak je smanjen od 1. januara sa 16% na 10%. Ovaj porez primenjuje se na li\u010dne dohodke, na prihode od nezavisnih aktivnosti, unajmljivanje dobara, kirije, poljoprivredne aktivnosti, \u0161umarstvo ili ribolov. […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":64114,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-518361","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n