Rumunija u poslednje vreme postaje sve zapa\u017eenija na mapi evropskih turisti\u010dkih destinacija. Bukure\u0161t je veoma privla\u010dan za ljubitelje zabave, kao i za turiste zainteresovane za kulturno-istorijske spomenike. Istorijska zona Transilvanija i njene srednjovekovne tvrdjave, utvrdjene crkve u starim nema\u010dkim naseljima predstavljaju tako\u0111e element koji se sve vi\u0161e name\u0107e. Tu je zatim Delta Dunava, sa njenim spektakularnim biodiverzitetom, kao i sever Moldavije sa prelepim manastirima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Druga interesna zona je Crnomorsko primorje. Leti ovde sme\u0161tajni kapaciteti su prebukirani. Na pla\u017ei skoro da nema slobodnih mesta, a no\u0107ni klubovi su prepuni. Istina je da su doma\u0107i turisti najbrojniji. Odnos izme\u0111u doma\u0107ih i stranih turista jo\u0161 nije na o\u010dekivanom nivou zbog nedovoljnog promovisanja rumunskog primorja u inostranstvo. Da bi odolela izazovima gradska skup\u0161tina Konstance je nedavno objavila strategiju razvoja i promovisanja koja obuhvata i letovali\u0161ta Mamaja, deo metropolitanske zone.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Strategija ima u vidu letnji, zabavni, poslovni i kulturno-religiozni turizam. Zamolili smo biv\u0161eg ministra turizma i poslanika Mir\u010du Titusa Dobrea da nam ka\u017ee koje sektore treba promovisati: ,,Ja ne mislim da treba da idemo samo u jednom pravcu. Treba da ostvarimo generalno promovisanje. Kada govorimo o primorju, treba krenuti od baze ka vrhu, zbog toga smatram da Strategija promovisanja i razvoja grada Konstanca i letovali\u0161ta Mamaja treba da bude primer za ostale zone na rumunskom primorju. Mislim ovde na Mangaliju, Kostine\u0161ti i Eforije“.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Koje se konkretne akcije sprovode van granica zemlje za promovisanje rumunskog turizma: ,,U okviru Svetske turisti\u010dke organizacije postoji jedna zona pridru\u017eenih \u010dlanova. Ovde Rumunija jo\u0161 nije zastupljena. Ministarstvo turizma treba da se orijenti\u0161e na poslodavne organizacije i javnne lokalne administracije koje raspola\u017eu letovali\u0161tima od nacionalnog interesa i da ih usmeri ka pridru\u017eenim \u010dlanovima jer ako privatni ekonomski subjeklti ne\u0107e zauzeti mesto za stolom sa inostranim ekonomskim subjektima, ne verujem da \u0107emo imati jedno jasno i efikasno promovisanje“.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nekada su u inostranstvu postojali takozvani Uredi za promovisanje i turisti\u010dko informisanje. Ko je preuzeo ovu ulogu i kako se Rumunija sada promovi\u0161e u inostranstvo: ,,Ovu ulogu preuzeli su privredni ata\u0161eji rumunske dr\u017eave. Ja mogu da vam ka\u017eem da sam odli\u010dno sara\u0111ivao sa njima u vreme mog ministarstkog mandata. Privredni ata\u0161eji imaju diplomatski status i predstavnici su Rumunije u bilateralnim ekonomskim odnosima. Privredni ata\u0161eji su odli\u010dno zastupali rumunsku dr\u017eavu. Uredi promovisanja su ukinuti zbog neefikasne aktivnosti i zbog toga ovoga leta osnova\u0107e se Uredi za spoljno promovisanje“.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na pitanje kakvu \u0107e ulogu odigrati jedan turisti\u010dki ata\u0161e, Mir\u010da Titus Dobre je objasnio: ,,Turisti\u010dki ata\u0161e bavi\u0107e se pitanjima \u0161iroke publike, a kasnije i odnosima me\u0111u kompanijama rumunskih i stranih turoperatera. Imali smo dosta neprijatnih iskustava sa aktivnostima pojedinih turisti\u010dkih agencija i svaki put konzulati i ambasade iza\u0161li su u susret potrebama ovih turista. Turisti\u010dki ata\u0161e odigra\u0107e i ovu ulogu, bavi\u0107e se tako\u0111e, i promovisanjem, jer Uredi za spoljno promovisanje treba da budu otvoreni za dr\u017eavljane doti\u010dnih zemalja. Istovremeno, bavi\u0107e se i poslovnim ugovorima izme\u0111u rumunskih i inostranih turoperatera. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija u poslednje vreme postaje sve zapa\u017eenija na mapi evropskih turisti\u010dkih destinacija. Bukure\u0161t je veoma privla\u010dan za ljubitelje zabave, kao i za turiste zainteresovane za kulturno-istorijske spomenike. Istorijska zona Transilvanija i njene srednjovekovne tvrdjave, utvrdjene crkve u starim nema\u010dkim naseljima predstavljaju tako\u0111e element koji se sve vi\u0161e name\u0107e. Tu je zatim Delta Dunava, sa njenim […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":75135,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-518378","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n