Pitanje izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije, odlu\u010deno na britanskom referendumu 2016. godine, predstavlja izazov bez presedana za evropsku zajednicu. Pregovori koji se vode oko dogovora o dobrovoljnom rastavnku su veoma delikatni, sa mnogim komplikovanim poglavljima. Evropska radio mre\u017ea Euranet, \u010diji je osniva\u010d i Radio Rumunija, organizovala je nedavno raspravu na kojoj je u\u010destvovao i Mi\u0161el Barnije, \u0161ef pregovara\u010dkog tima Evropske unije za izlazak Velike Britanije iz Unije. Pro\u0161lih dana predstavili smo nekoliko aspekata pregovora i prioritete medju koje spadaju prava evropskih dr\u017eavljana koji \u017eive u Velikoj Britaniji, odnosno Britanaca u Evropskoj uniji, kao i pitanja slobodnog protoka ljudi, kapitala i usluga posle Bregzita. Postoji odredjena zabrinutost kog evropskih zvani\u010dnika i poslovnih krugova u Evropskoj uniji da bi posle Bregzita Velika Britanija mogla da usvoji politike nelojalne konkurencije. Mi\u0161el Barnije ka\u017ee: ,,Ovo je veoma va\u017eno pitanje jer se radi o prehrambenoj sigurnosti, konkurentnosti preduze\u010da i damping riziku koji zabrinjavaju posle Bregzita. U okviru budu\u0107ih odnosa sa Velikom Britanijom ne\u0107emo prihvatiti da u na\u0161oj neposrednoj blizini imamo jednu veliku dr\u017eavu koja bi vodila politiku fiskalnog dampinga, dampinga u oblast za\u0161tite \u010dovekove sredine ili socijalne oblasti. Ovo pitanje \u0107emo jasno postaviti kako bi se pregovori mogli odvijati na korektnim osnovama, vode\u0107i ra\u010duna o pravilima igre, kako bismo izbegli opasnosti od dampinga, fiskalne konkurencije ili gubljenja na\u0161ih prava. U vezi sa finansijskim uslugama koje imaju va\u017enu ulogu za London, najve\u0107i finansijski centar Evropske unije, jasno je da \u0107e posle napu\u0161tanja Unije britanske finansijske institucije izgubiti ,,finansijski paso\u0161, drugim re\u010dima ne\u0107e biti u istoj situaciji ako ne premeste deo aktiva i usluga ovde kod nas, u Evropsku uniju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Realnost Bregzita i rezultat referenduma koji je izazvao ovaj proces stvara nove izazove. Mi\u0161el Barnije postavio je u okviru rasprave odr\u017eane na inicijativu Evropske radio mre\u017ee Euranet nekoliko pitanja koja se vec nagove\u0161tavaju: ,,Kako reformisati Evropsku uniju? Kako pomiriti dr\u017eavljane sa Evropom kada su oni u pravu, kako izvu\u0107i pouke iz Bregzita? Treba da se zamislimo, jer su mnogi glasali protiv Evrope, protiv mondijalizacije, jer ih Evropa ne \u0161titi dovoljno? Prime\u010duje se da su evropski lideri \u017dan Klod Junker u svom govoru o stanju Unije ili predsednik Makron i Kancelarka Merkel po\u010deli da daju odgovore. Evropska komisija je predlo\u017eila i ovi predlozi su na putu konkretizacije kada se re\u010d o evropskoj odbrani, spoljnoj bezbednosti, odbrambenom fondu, strukturnoj saradnji i pitanju odbrane. Imamo zatim fond Junker vredan 500 miliardi evra za zajedni\u010dku infrastrukturu i ulaganje u budu\u0107nost. Ovo su prvi odgovori ali potrebni su nam i drugi<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kako reaguje Evropska unija na evroskepti\u010dne struje koje osvajaju sve ve\u0107i teren na kontnentu?: ,,Za mnoge Britance kao i za Evropljane jasno je-i bi\u0107e jos jasnije-da je najbolji odnos sa Evropskom unijom polo\u017eaj \u010dlanice Unije. Kada neko napu\u0161ta Uniju nema vi\u0161e ista prava i povoljnosti kao ranije. Ovo \u0107e biti veoma jasno posle ovih pregovora. Situacija je komplikovanija nego \u0161to mi mislimo. Kada \u0107e Britanci napustiti Evropsku uniju\u2013jer je ovo njihovo, a na na\u0161e opredeljenje-napu\u0161taju i 750 medjunarodnih sporazuuma. Napu\u0161taju Europol, drugim re\u010dima unutra\u0161nju bezbednost, napu\u0161taju zatim Euratom, upravljanje materijama nuklearne fizije i trgovinske sporazume. Ovo su posledice Bregzita, sa kojima ljudi nisu bili upoznati. Mislim da na ove pregovore treba gledati veoma pa\u017eljivo. Ali pa\u017enja! Najbolji na\u010din u okviru pregovora nije priklivanje \u010dinjenica, ve\u0107 otvorena rasprava kako bismo demokratijom suzbijali demagogiju. Ne treba kriti da ponekad Brisel nije bio u pravu. Da se gre\u0161ilo, da smo ponekad imali prekomernu birokratiju protiv koje Junkerov tim treba da se bori. Pogre\u0161ili smo jer smo previ\u0161e insistirali na ultraliberalizamu i dereglementaciju u vreme finansijske krize. Napravljene su gre\u0161ke koje treba ipraviti, reforme koje treba sprovoditi, ali istovremeno potrebne su nam i rasprave sa gradjanima. Ovi su zabrinuti ali i zainteresovani za Evropu. Na ovu zabrinutost i interes za javnu raspravu treba prona\u010di adekvatan odgovor.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pitanje izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije, odlu\u010deno na britanskom referendumu 2016. godine, predstavlja izazov bez presedana za evropsku zajednicu. Pregovori koji se vode oko dogovora o dobrovoljnom rastavnku su veoma delikatni, sa mnogim komplikovanim poglavljima. Evropska radio mre\u017ea Euranet, \u010diji je osniva\u010d i Radio Rumunija, organizovala je nedavno raspravu na kojoj je u\u010destvovao i […]<\/p>\n","protected":false},"author":93,"featured_media":518401,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-518400","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n