Deca iz Rumunije zaslu\u017euju po\u010dasno mesto u stogodi\u0161njici koju proslavaljamo 2018. godine. Deca Rumunije su propatila na frontu, u logorima i zatvorima uz roditelje, bra\u0107u, ro\u0111ake i sunarodnike, kako direktno, putem najgore vrste progona, tako i indirektno, gubljenjem voljenih osoba.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji se svake godine 9. oktobra obele\u017eava Nacionalni Dan Holokausta, dan posve\u0107en \u017ertvana iz Au\u0161vica i ostalih logora iz Drugog svetskog rata. Ovaj datum je odabran, jer je 9. oktobra 1941. godine otpo\u010dela deportacija Jevreja iz Bukovine u Transnistriju pod re\u017eimom mar\u0161ala Jona Antoneskua. A jedno od imena koje treba pomenuti da bi se obele\u017eilo ovo grozno se\u0107anje jeste ime Eva Hajman.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nazvana Anom Frank iz Transilvanije ili Ana Frank iz Oradje, Eva Hejman je bila jedno od 1,5 miliona jevrejske dece koja su poginula u Holokaustu. Za sobom je ostavila dnevnik iz kog danas mo\u017eemo videti kako devojka od 13 godina vidi i obja\u0161njava ono \u0161to je okru\u017euje, svet dehumanizacije, mr\u017enje i genocida. U svom kratkom \u017eivotu, Eva Hejman je pokazala da je mogla biti inteligentna osoba koja je mogla da izgradi \u017eivot i karijeru kakvu \u017eeli. Ali drugi ljudi i njihove politi\u010dko-ideolo\u0161ke opsesiju su \u017eelele ne\u0161to drugo. Ma\u0111arski re\u017eim koji je vodio admiral Miklo\u0161 Horti, koji je stupio na snagu u Severnoj Transilvaniji nakon 30. avgusta 1940. godine, pokrenuo je deportaciju Jevreja u Au\u0161vic 1944. godine. Istori\u010dar Marijus Popesku iz Centra za Prou\u010davanje Istorije Jevreja u Riminiji opisao nam je kako je nastao geto u Oradji. Eva Hejman je bila devojka jevrejskog porekla iz Oradje, grada sa veoma velikim procentom jevrejskog stanovni\u0161tva. Po veli\u010dini, geto iz Oradje je bio drugi u Ma\u0111arskoj, nakon Budimpe\u0161te, a bio je veoma restriktivni geto, kao i svi ostali getoi iz Severne Transilvanije. Tamo su ma\u0111arski \u017eandarmi obavljali svoju du\u017enost\u201c sa toliko revnosti da je zapanjila i nema\u010dke naciste. Ovde mislim na brzinu kojom su Jevreji bili deportovani iz Severne Transilvanije. U roku od dve nedelje, jevrejsko stanovni\u0161tvo je bilo deportovano i u transilvanijskim gradovima sa brojnim jevrejskim stanovni\u0161tvom, ostala je samo istorija<\/em>\u201c.<\/p>\n
Eva Hajman je po\u010dela da pi\u0161e dnevnik sa 13 godina, 13. februara 1944. godine, na svoj ro\u0111endan. Nakon \u0161to je njena drugarica Marta nestala, Eva uvi\u0111a da su stvari sve gore. Sa trinaest i po godine, 17. oktobra 1944. godine, bolesna od tifusa, Eva Hejman je poslata u gasnu komoru.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Deca iz Rumunije zaslu\u017euju po\u010dasno mesto u stogodi\u0161njici koju proslavaljamo 2018. godine. Deca Rumunije su propatila na frontu, u logorima i zatvorima uz roditelje, bra\u0107u, ro\u0111ake i sunarodnike, kako direktno, putem najgore vrste progona, tako i indirektno, gubljenjem voljenih osoba.
U Rumuniji se svake godine 9. oktobra obele\u017eava Nacionalni Dan Holokausta, dan posve\u0107en […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130232,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-518419","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n