\u017delimo da se i deca danas igraju Mihaja Hrabrog i Vlada Cepe\u0161a, a ne samo Supermena i Betmena\u201c. U ovo veruju organizatori Festivala Istorije sa Kapija Bukure\u0161ta, festival koji se odvija prvog vikenda novembra. Festival je do\u010dekao posetioce sa prakti\u010dnim ateljejima, srednjovekvonim ateljejima jahanja, ma\u010devima i lukom i strelom, ali i sa tradicionalnom hranom, kao i sa zanatlijama — kova\u010di, opan\u010dari, grn\u010dari. Sve ovo u ambijentu Palate Mogo\u0161oaja, oko 15 kilometara od Bukure\u0161ta. Kamen temeljac palate Mogo\u0161oaja postavio je princ Konstantin Brankovejanu 1698. godine, a 20. septembra 1702. godine zgrada je zavr\u0161ena.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
I mi smo se vratili u istoriju, da bismo otkrili srednjovekovni \u017eivot predstavljen u Palati. Obu\u010den u krzneni ogrta\u010d i \u0161e\u0161ir bogata\u0161a, jedan od prezentatora doga\u0111aja, Razvan Popesku, rekao nam je gdfe smo stigli… i u prostoru i u vremenu: U Palati Mogo\u0161oaja, a kao vreme — negde u Srednjem veku, gde \u017eelimo, onoliko koliko na\u0161a ma\u0161ta nas mo\u017ee voditi. Kasnije \u0107emo imati nabijanje na kolac, \u0161to \u0107e biti premijera — prvi \u010dovek iz istorije koji \u0107e biti nabijen na kolac, a nije umro. Desi\u0107e se ovde, u Mogo\u0161oaji<\/em>\u201c.<\/p>\n
Posetioci su mogli videti promenu stra\u017ee u Palati nekoliko puta. \u010cuvari tvr\u0111ave Njamcu ostavili su privremeno Zimbru, da bi u\u010destvovali na Festivalu Istorije na Kapijama Bukure\u0161ta. Mladi stra\u017eari, kojima je koordinirao otac Filip, bili su specijalne zvanice da bi prikazali deli\u0107e \u017eivota i prastarih obi\u010daja kroz ode\u0107u, oru\u017eje, tehnike borbe i tradiciju.<\/p>\n
Deca su u\u010dila da pucaju lukom i strelom ili da prave srednjovekovne heraldi\u010dke elemente.<\/p>\n
Muzika i dobro raspolo\u017eenje su bili sveprisutni. Razvan Popesku nam je rekao \u0161ta je on predstavio poslednje ve\u010deri doga\u0111aja: Sada nastupaju umetnici iz Belorusije koji sviraju srednjovekvonu muziku i veoma su tra\u017eeni. Ovde se mo\u017ee videti dosta spektakularnih stvari, od cirkusa do istorijskih rekonstrukcija, koje sledi da predstavimo. Slede muzi\u010dari iz Transilvanije, a zatim i Metropolitanski Cikus Bukure\u0161t koji imaju spektakularni nastup sa Marinof Trupom i ve\u0107 su pripremili rekvizite. I naravno, Beli Vukovi, sa Drakulom, istorijska rekonstrukcija o kojoj sam vam ve\u0107 rekao<\/em>\u201c.<\/p>\n
Drakula — Povratak\u201c bio je naslov istorijske rekonstrukcije koje je organizovalo Kulturno Dru\u0161tvo Beli Vukovi, \u010dija je namera da o\u010duva i promovi\u0161e istoriju i nacionalne vrednosti ponovnim predstavljanjem trenutaka koji su nas definisali kao narod, kao naciju. U okviru ovog dru\u0161tva, glumci i profesionalni kaskaderi su udru\u017eili snage da bi publici predstavili istoriju kao spektakl, kako nam je rekao Bogdan \u017dijanu, glumac i kaskader, jedan od inicijatora projekta: Beli Vukovi zna\u010de istorija kroz spektakl. Do\u0161lo je samo po sebi. Bog nas je uzeo za ruku i poveo ovim putem: da ponovo predstavimo istorijske momente. I to nas obavezuje da istorijski dokumentujemo svaki scenario. U me\u0111uvremenu pridru\u017eili su nam se i profesori istorije, stru\u010dnjaci iz Vojnog Muzeja, koji nam poma\u017eu da scenarija budu ta\u010dna. Naravno, da ih dramatizujemo, da ih za\u010dinimo raznim pri\u010dama, da napravimo celinu, spektakl. I da svet lako nau\u010di jednu lekciju iz istorije. Ovo je posao pun adrenalina i entuzijazma, jer svi kaskaderi rade svoj posao na nekoliko metara od publike, vide eksplozije, vide ljude u plamenu, konje koji padaju. To je spektakularno!<\/em>\u201c<\/p>\n
Kulturno Dru\u0161tvo Beli Vukovi izvodi ovakve nastupe od 2013. godine, daju\u0107i \u017eivot istorijskim li\u010dnostima Rumunije koji ne smeju biti zaboravljeni i stimuli\u0161u\u0107i decu da u\u010de interaktivno. Saznali smo da tamo gde nastupaju, Beli Vukovi uklju\u010duju u nastup i lokalnu decu i volontere.<\/p>\n
I zanatlije su bile prisutne u Palati Mogo\u0161oaja. Ovde su bili i kova\u010di, ciganke koje su predstavljale autenti\u010dnu no\u0161nju, ali i vajari u drvetu ili \u0161valje tunika i ija.<\/p>\n
Iz Nuk\u0161oara de Ar\u0111e\u0161, Jon Rodo\u0161 je do\u0161ao u Palatu sa drvenom skulpturom i rekao nam je \u0161ta ona predstavlja: Tradicionalno rezbarene ka\u0161ike, inspirisane istorijom, pri\u010dama, faunom, florom, tradicionalnim motivima preuzetih iz muzeja. Kao \u0161to vidite, imam i Beskrajni Stub, imam i Blagoslov ku\u0107e, koji se stavljao na vrh krova, imam planinskog Petla iz Nuk\u0161oare, koji je moja tvorevina i koji je i zvani\u010dno simbol op\u0161tine, privesci izrezani od drveta \u0161ljive i oraha, da\u010danskog vuka koji se nosi na grudima. Napravio sam i nekoliko zvi\u017edaljki<\/em>\u201c.<\/p>\n
Palata nas je ponudila i tradicionalnim jelima i pi\u0107ima iz produkcije trgovaca, koji su rado do\u0161li na ovakav festival.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u017delimo da se i deca danas igraju Mihaja Hrabrog i Vlada Cepe\u0161a, a ne samo Supermena i Betmena\u201c. U ovo veruju organizatori Festivala Istorije sa Kapija Bukure\u0161ta, festival koji se odvija prvog vikenda novembra. Festival je do\u010dekao posetioce sa prakti\u010dnim ateljejima, srednjovekvonim ateljejima jahanja, ma\u010devima i lukom i strelom, ali i sa tradicionalnom hranom, kao […]<\/p>\n","protected":false},"author":126,"featured_media":135471,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-518425","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n