U narodnom rumunskom verovanju Dragobete je prema definiciji etnologa Simeona Florje Marijana bi\u0107e, delom ljudsko a delom an\u0111elsko, lepi i besmrtni mladi\u0107 koji se \u0161eta svetom kao \u0161to to \u010dine i Sentoaderi i Rusalke, ali njih ljudi ne mogu videti, jer se svet isprljao psovkama i bezakonjem\u201c. Dragobete je poznat u celoj zemlji. U Maramure\u0161u nosi ime Glave Prole\u0107a ili Dragomira, koji ima sve atribute Dragobetea, sem njegove duple prirode, zoomorfne i antropomorfne. Na spoljnoj strani karpatskog venca Dragobete, kao mitska li\u010dnost, predstavljen je sa glavom i nogama bika, \u0161to je veoma stara reprezentacija, tra\u010danskog porekla, koja se mo\u017ee na\u0107i i u drugim mitologijama sveta. Postoje tri datuma zapisana za proslavljanje Dragobetea, ali 24. februar se naj\u010de\u0161\u0107e susre\u0107e, pored poslednjeg dana u mesecu ili 1. marta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Svake godine za Dragobete mladi iz rumunskih sela su se obla\u010dili u prazni\u010dna odela i brali magi\u010dne biljke koje bi \u010duvali tokom cele godine, s verovanjem da \u0107e se tako ven\u010dati. Na ovaj dan \u010dete mladi\u0107a i devojaka su se bratimili, time postaju\u0107i bra\u0107a i sestre tokom cele godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
I danas, kao odogovor na mnogo medijatizovanu proslavu zapadnja\u010dkog Svetog Valentina, Muzeji sela u celoj zemlji proslavljaju tradicionalno Dragobete, promovi\u0161u\u0107i ovaj obi\u010daj i obja\u0161njavaju\u0107i ga zainteresovanima. Ove godine, 24. februara, Nacionalni Muzej Sela Dimitrije Gusti iz Bukure\u0161ta do\u010dekao je posetioce sa posebnim programom. Na po\u010detku bio je predstavljen Dragobete i njegovo zna\u010denje. Glumac Aleksandru Nikolaje Mihaj je ispri\u010dao pri\u010du o vom mitolo\u0161kom liku: 24. februara proslavljamo ove, u Muzeju Sela, Dragobete. Dragobete, rumunska proslava ljubavi ili Dragobete ljubi cure\u201c. Dragobete se asocira sa izmirenjem, kad su mladi odlazili da zajedno beru cve\u0107e tek izniklo iz snega. Ova berba u svom zna\u010denju nosi smisao vegetalne \u017ertve koja garantuje svetost i \u010distotu perioda koji dolazi. Istovremeno se ka\u017ee da je ovo i period ptica verenica\u201c. Odnosno, ako ptica ne na\u0111e svog para do Dragobete, osta\u0107e same cele godine. Treba skrenuti pa\u017enju na trajanje ovog sama\u010dkog perioda: traje godinu dana, a ne ceo \u017eivot. Odnosno, ako ne uspe\u0161 ove godine, mo\u017eda \u0107e\u0161 uspeti slede\u0107e<\/em>\u201c.<\/p>\n
Nar\u010disa Mihai je pri\u010dala o bajalici za Dragobete: Ima jako mnogo obi\u010daja vezanih za Dragobete. Pre Dragobete, devojke su morale da se postaraju da, onda kad budu i\u0161le u berbu visibaba i ljubi\u010dica, budu voljene od strane onih koji se njima svi\u0111aju. Zato su utorkom i \u010detvrtkom morale da bajaju. I to ne bilo kakve bajalice, ve\u0107 ljubavne. Za ove bajalice su im bile potrebne so, med i vilina voda\u201c. So i med imamo svi u ku\u0107i, ali gde na\u0107i vilinu vodu\u201c? Vilina voda je voda koja se dobija topljenjem poslednjih tragova snega iz \u0161uma, sa brda i iz okoline sela, \u010duvala se skoro kao sveta vodica, sa mnogo pa\u017enje, specijalno za ove bajalice. U jednu posudu se stavlja so i med i, kada po\u010dnu da vriju i pucketaju, sme\u0161a se gasila vilinom vodom, nakon \u010dega devojka kojoj se baja treba da stoji naga pred ikonom, da bude prskana ovom vodom a istovremeno osoba koja joj baja da izgovara odre\u0111ene re\u010di. Treba da bude naga da bi ljubav trajna, da ne bude prolazna. Ako bi ode\u0107a bila poprskana ovom vodom, ljubav \u0107e biti kratkotrajna<\/em>\u201c.<\/p>\n
Nakon \u0161to je izvela bajalicu za Dragobete, Nar\u010disa Mihaj je dodala: Ova bajalica, uz magi\u010dnu vodu, \u010dini se da je dovodila do susreta mladih devojaka, za Dragobete, sa voljenim mladi\u0107em. A ako se ne sretne\u0161 sa momkom koji ti se svi\u0111a, uvek mo\u017ee\u0161 poku\u0161ati i slede\u0107e godine. Ali naj\u010de\u0161\u0107e na zabavama za Dragobete, mladi koji su brali cve\u0107e zajedno i koji bi postali parovi, do jeseni, nakon Krstovdana, bi se i ven\u010dali. Mlade supruge nisu tad mogle biti mirne, jer ljubav kako se javi tako mo\u017ee i da se ugasi, te za Dragobete treba po\u0161tovati druge obi\u010daje, namenjene udatim \u017eenama, da bi ljubav dugo traja. Ka\u017ee se da za Dragobete mu\u017ee ne treba da ljuti suprugu da ga ne bi pratio maler cele godine<\/em>\u201c.<\/p>\n
\u017dene bi tako\u0111e morale da dodirnu nekog prijatnog gospodina, osim mu\u017ea, da bi im godina bila uspe\u0161na. Da bi mladi bra\u010dni parovi znali kako \u0107e im biti u ljubavi, stavljala su se dva oraha sa njihovim imenima u vatru, pa ako bi tiho cvr\u010dali onda je i odnos bio harmoni\u010dan, a ako bi orasi pucali i skakali iz vatre onda je re\u010d o ljubavi sa kapricima\u201c. Iz pri\u010de o Dragobete nije izostao ni ansambl Frula\u0161a iz Dobrote\u0161tija, koji su svirali pesme iz svog mesta.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U narodnom rumunskom verovanju Dragobete je prema definiciji etnologa Simeona Florje Marijana bi\u0107e, delom ljudsko a delom an\u0111elsko, lepi i besmrtni mladi\u0107 koji se \u0161eta svetom kao \u0161to to \u010dine i Sentoaderi i Rusalke, ali njih ljudi ne mogu videti, jer se svet isprljao psovkama i bezakonjem\u201c. Dragobete je poznat u celoj zemlji. U Maramure\u0161u […]<\/p>\n","protected":false},"author":126,"featured_media":135668,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-518435","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n