Veoma popularno u dvadesetim godinama pro\u0161log veka, radiofonsko pozori\u0161te gubi na popularnosti po\u010detkom pedesetih godina 20. veka pojavom i razvojem televizije. U Rumuniji, Radiofonsko pozori\u0161te se pojavilo skoro istovremeno kad i Rumunski radio. Manje od \u010detiri meseca nakon inauguracije javne radio stanice (1. novembra 1928. godine), 18. februara 1929. godine emitovana je prva predstava putem mikrofona, \u0160ta je znalo selo\u201c, koju je napisao V. Al. \u017dan, a glavne uloge su odigrali Marija Filoti i Romald Bulfinski iz Narodnog Pozori\u0161ta iz Bukure\u0161ta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Do uvo\u0111enja magnetofona 1948. godine, radiofonsko pozori\u0161te je emitovano u\u017eivo. U \u010detvroj i petoj deceniji pro\u0161log veka, neke predstave su snimljene na diskovima, dok su se emitovale direktno, \u0161to je bilo uobi\u010dajeno i za druge emisije, a naro\u010dito emisije kulturnog profila (konferencije, intervjui itd.). Na \u017ealost, diskovi sa radiofonskim pozori\u0161tem iz ovog perioda nisu sa\u010duvani, osim mo\u017eda, u manjem broju, u arhivama ili kod kolekcionara. Najstarija predstava radiofonskog pozori\u0161ta snimljena na traci, a koja se \u010duva u Fonoteci Radija, datira iz 1951. godine. Re\u010d je o drami Had\u017ei Tudose\u201c koju je napisao Delavran\u010da, glavnu ulogu je imao Nikolaje Baltacjanu, a re\u017eiju potpisuje Jon Sahigijan (datum prvog emitovanja: 25. mart 1951).<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Budu\u0107i da ve\u0107 postoji dugo godina, radiofonsko pozori\u0161te je ipak ostalo mlado, a redakcija Radiofonskog pozori\u0161ta priprema novi snimak. Manuela Popescu, koordonatorka projekta, redakcija Radiofonsko pozori\u0161te: Mo\u017eemo re\u0107i da imamo novi projekat u okviru redakcije koji se zove \u010cas radiofonskog pozori\u0161ta u \u0161kolama\u201c. \u017deleli smo da privu\u010demo mla\u0111u publiku, jer mi u redakciji Radofonskog pozori\u0161ta ve\u0107 imamo projekat koji se zove Radio Fiction Desk\u201c sa kojim obilazimo srednje \u0161kole. Ovoga puta, \u010cas radiofonskog pozori\u0161ta u osnovnim \u0161kolama zna\u010di da organizujemo slu\u0161anje jedne predstave. I odlu\u010dili smo da idemo sa Mitovima i legendama, Bogovi sa Olimpa, senario za radio potpisuje Sanda Sokoljuk, a re\u017eiser je Vasile Manta. I svaki put pri\u010damo u\u010denicima petog, \u0161estog, sedmog razreda, u zavisnosti od \u0161kole, o tome kako se pravi produkcija za radiofonsko pozori\u0161te, \u0161ta zna\u010di mikrofon, \u0161ta zna\u010di snimak i imamo i iznena\u0111enje za njih, gostuju\u0107eg glumca. Mir\u010da Konstantinesku je bio pozvan prvi put, a u aprilu gost je Ana Mari Zigler. Oni pri\u010daju \u0161ta zna\u010di biti glumac, \u0161ta zna\u010di do\u0107i na radiofonsku predstavu, \u0161ta zna\u010di u\u0107i u ko\u017eu lika i koliko mnogo oni vole radiofonsko pozori\u0161te, jer ovi glumci daju mnogo svoje du\u0161e i deo svog \u017eivota provode ovde, u studijima radiofonskog pozori\u0161ta<\/em>\u201c.<\/p>\n
Pitali smo Manuelu Popesku ako je ideja radiofonskog pozori\u0161ta poznata deci: Ne, odgovor je na \u017ealost ne, i upravo zato smo mislili da posetimo ni\u017ee razrede, da bismo i u budu\u0107nosti imali slu\u0161aoce. To je ideja. Ali, iznena\u0111uju\u0107e, ve\u0107ina dece ide u pozori\u0161te, \u0161to je veoma dobro. Mi im nudimo druga\u010diju vrstu pozori\u0161ta, pozori\u0161te gde sedi\u0161 pola sata miran, slu\u0161a\u0161, zami\u0161lja\u0161 — svako dete mo\u017ee da zamisli Zevsa, Atinu, Promoteja, Hermesa, onako kako \u017eele i oni ulaze u sopstvenu pri\u010du, samo njihovu, zajedno sa nama. Nakon toga imamo i jo\u0161 jedno iznena\u0111enje, mini-kviz sa pitanjima. I bili smo iznena\u0111eni da su svi hteli da odgovore na pitanja<\/em>\u201c.<\/p>\n
Organizovan zajedno sa \u0161kolskim inspektoratom iz Bzkzre\u0161ta, projekat ima za cilj da za po\u010detak obi\u0111e sedam \u0161kola, gde \u0107e pripojiti dva ili tri razreda, u zavisnosti od prostorija obrazovne institucije, time organizuju\u0107i \u0161kolski \u010das. Detalje \u0107e nam re\u0107i Manuela Popesku: Dolazimo mi iz radija sa gostuju\u0107im glumcem i organizujemo debatu o istoriji radiofonskog pozori\u0161ta, o pozori\u0161nom delu koje \u0107e slu\u0161ati, zajedno sa glumcem slu\u0161amo predstavu, koja ne traje du\u017ee od pola sata, jer deca obi\u010dno nemaju strpljenja da slu\u0161aju. Na kraju organizujemo mini-kviz. Sve traje sat vremena<\/em>\u201c.<\/p>\n
Deca su veom a dobro prihvatila ovu inicijativu, kako nam je rekla Manuela Popesku: Nismo mogli da verujemo koliko su bili fascinirani, a direktor je rekao da ih nikad nije video da su tako mirni na \u010dasu. Sedeli su i slu\u0161ali i svi su imali podignutu ruku da bi odgovorili na pitanja u mini-kviz<\/em>\u201c.<\/p>\n
Iz bogate produkcije radija, u \u0161kole za sada sti\u017ee prva predstava. Manuela Popesku: Ove godine dolazimo samo sa Mitovima i legendama. Bogovi sa Olimpa\u201c, jer je ovo deo \u0111kolskog programa i hteli smo da pomognemo i nastavnicima. I na na\u0161e iznena\u0111enje, pre slu\u0161anja, imali smo nekoliko pitanja vezana za legende Olimpa i deca su znala<\/em>\u201c.<\/p>\n
U okviru projekta deca imaju priliku da otkriju specifi\u010dnost pozori\u0161ta adaptiranog za radio, u pore\u0111enju sa delima napisanim za pozori\u0161nu scenu: ovde je re\u010d o specijalizovanim re\u017eiserima i glumcima sa glasom za radio, koji svojim glasom i zvu\u010dnim dekoracijama daju dinamiku i boju predstavi koja je snimljena u specijalnom studiju za radiofonsko pozori\u0161te, a koji na primer ima prozore, vrata, stepenice od razli\u010ditih materijala, rupu sa peskom.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Veoma popularno u dvadesetim godinama pro\u0161log veka, radiofonsko pozori\u0161te gubi na popularnosti po\u010detkom pedesetih godina 20. veka pojavom i razvojem televizije. U Rumuniji, Radiofonsko pozori\u0161te se pojavilo skoro istovremeno kad i Rumunski radio. Manje od \u010detiri meseca nakon inauguracije javne radio stanice (1. novembra 1928. godine), 18. februara 1929. godine emitovana je prva predstava putem […]<\/p>\n","protected":false},"author":126,"featured_media":284382,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-518445","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n